PROFILPELAJAR.COM

Северноамерички споразум о слободној трговини
Северноамерички споразум о слободној трговини
North American Free Trade Agreement (енглески); Tratado de Libre Comercio de América del Norte (шпански); Accord de libre-énchange nord-américain (француски)
	Застава Северноамеричког споразума о слободној трговини
	Лого Северноамеричког споразума о слободној трговини
	Чланице Северноамеричког споразума о слободној трговини, Канада, САД, Мексико
Скраћеница	НАФТА
Датум оснивања	1. јануар 1994.; пре 30 година
Тип	слободна трговинска зона
Правни статус	споразум на снази
Седиште	Отава, Вашингтон и Мексико Сити
Чланови	Канада, ; САД, ; Мексико
Службени језици	енглески, шпански и француски
Буџет	$24,8 билиона
Веб-сајт	www.naftanow.org

Северноамерички споразум о слободној трговини (енгл. North American Free Trade Agreement (NAFTA), фр. Accord de libre-échange nord-américain (ALÉNA), шп. Tratado de Libre Comercio de América del Norte (TLCAN)), познат по свом акрониму НАФТА (од енгл. скраћенице), је споразум између Канаде, Мексика и САД којим је створен трговински блок у Северној Америци.^[2] Споразум је ступио на снагу 1. јануара 1994. године. Он је заменио Споразум о слободној трговини између Канаде и САД. Гледајући укупан бруто друштвени производ ове три земље, мерен према односу куповне моћи, овај трговински савез је највећи на свету, док је по номиналном бруто друштвеном производу други на свету. НАФТА има две допуне: Северноамерички споразум о сарадњи у области животне средине и Северноамерички споразум о сарадњи у области радне снаге.

Подстицај за северноамеричку зону слободне трговине започео је амерички предсједник Роналд Реаган, који је ту идеју уврстио у своју председничку кампању 1980. Након потписивања Споразума о слободној трговини између Канаде и САД 1988, администрација америчког председника Џорџа Х. В. Буша, мексичког председника Карлоса Салинас де Гортарија и канадског премијера Брајана Малронија сложили су се да преговарају о питањима која су обухваћена споразумом NAFTA. Свака страна је поднела споразум за ратификацију у својим главним градовима у децембру 1992. године, али NAFTA се суочила са значајним противљењем у САД и у Канади. Све три земље ратификовале су споразум NAFTA 1993. године након додавања два споредна споразума, Северноамеричког споразума о радној сарадњи (NAALC) и Северноамеричког споразума о сарадњи у области заштите животне средине (NAAEC).

Доношење споразума NAFTA резултирало је уклањањем или смањењем трговинских и инвестиционих баријера између САД, Канаде и Мексика. Ефекти споразума у погледу питањима као што су запошљавање, животна средина и економски раст били су предмет политичких спорова. Већина економских анализа показала је да је NAFTA била корисна за северноамеричке економије и просечног грађанина,^[3]^[4]^[5] али је нанела штету мањем делу радне снаге у индустријама изложеним трговинској конкуренцији.^[6]^[7] Економисти су сматрали да би повлачење из споразума NAFTA или поновни преговори о њему на начин којим би се поново успоставиле трговинске баријере негативно утицали на америчку економију и узроковали губитке радних места.^[8]^[9]^[10]^[11] Међутим, Мексико би био много озбиљније погођен губитком посла и смањењем економског раста, краткорочно и дугорочно.^[12]

Циљеви

Циљеви овог споразума су^[13]:

уклањање препрека у трговини, и олакшавање кретања добара и услугâ између земаља чланица;
промовисање услова за поштено учествовање на тржишту и зону слободне трговине;
суштинско повећање могућности за улагање у земљама чланицама;
обезбеђивање одговарајуће и ефикасне заштите и примене закона о интелектуалној својини у свакој од земаља чланица;
стварање ефикасних процедура за примену овог Споразума, за све владе и за превазилажење неспоразума;
успостављање оквира за даљу трилатералну, регионалну и мултилатералну сарадњу ради ширења и повећања добробити овог Споразума.

Референце

^ „Report for Selected Countries and Subjects”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2017.
^ NAFTA Secretariat Архивирано април 12, 2013 на сајту Wayback Machine. Nafta-sec-alena.org (June 9, 2010). Retrieved on July 12, 2013.
^ „NAFTA's Economic Impact” (на језику: енглески). Council on Foreign Relations. Архивирано из оригинала 2017-07-21. г. Приступљено 2017-07-18.
^ „Poll Results | IGM Forum”. www.igmchicago.org. 13. 3. 2012. Архивирано из оригинала 22. 6. 2016. г. Приступљено 2016-01-01.
^ Gonzales, Lilia (14. 11. 2016). „El Economista”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2021.
^ Hiltzik, Michael (30. 1. 2017). „NAFTA doesn't count for much economically, but it's still a huge political football. Here's why”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 29. 8. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2017.
^ Rodrik, Dani (јун 2017). „Populism and the Economics of Globalization”. NBER Working Paper No. 23559. doi:10.3386/w23559 .
^ „Driving Home the Importance of NAFTA | Econofact”. Econofact (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-15.
^ Eric Martin, Trump Killing Nafta Could Mean Big Unintended Consequences for the U.S., Bloomberg Business (October 1, 2015).
^ „Which American producers would suffer from ending NAFTA?”. The Economist. Приступљено 2017-02-19.
^ Journal, Julie Wernau | Photographs by Mark Mahaney for The Wall Street (2017-02-12). „Denim Dilemma”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Приступљено 2017-02-12.
^ „Nafta withdrawal would hit US GDP without helping trade deficit – report”. Financial Times.
^ „What is the NAFTA?”. www.nafta-sec-alena.org. 24. 12. 2013. Приступљено 24. 12. 2013.

Литература

Beaulieu, Eugene, and Dylan Klemen. "You Say USMCA or T-MEC and I Say CUSMA: The New NAFTA-Let's Call the Whole Thing On." The School of Public Policy Publications (2020) online.
Cameron, Maxwell A. , Brian W. Tomlin (2002) The making of NAFTA: how the deal was done. Cornell University Press. ISBN 0-8014-8781-1.
Chambers, Edward J. and Peter H. Smith (2002) NAFTA in the new millennium. University of California, San Diego. Center for U.S.-Mexican Studies ISBN 0-88864-386-1
Holian, David B., Timothy B. Krebs, and Michael H. Walsh. "Constituency opinion, Ross Perot, and roll-call behavior in the US House: The case of the NAFTA." Legislative Studies Quarterly (1997): 369-392.
Hufbauer. Gary Clyde, and Jeffrey J. Schott (2005) NAFTA Revisited: Achievements and Challenges Washington, D.C.: Institute for International Economics ISBN 0-88132-334-9
Poynter. 2018. Everything you should know about North American trade, in 8 fact checks.
Rosenberg, Jerry M. ed. Encyclopedia of the North American Free Trade Agreement, the New American Community, and Latin-American Trade (1995) online Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2018)
Simons, Herbert W. "Judging a policy proposal by the company it keeps: The Gore‐Perot NAFTA debate." Quarterly Journal of Speech 82.3 (1996): 274-287.
Skonieczny, Amy. "Constructing NAFTA: Myth, representation, and the discursive construction of US foreign policy." International Studies Quarterly 45.3 (2001): 433-454 online^{[мртва веза]}
Villareal, M., and Ian F. Fergusson. (2017) "The North American Free Trade Agreement (NAFTA)." (CRS Report R42965). Washington: Congressional Research Service online free; a U.S. government document
Musante, Patricia (2006-01-01). „Critical Junctions”. Critical Junctions. Anthropology and History beyond the Cultural Turn (1st изд.): 137—151. JSTOR j.ctt1btbxqc.10.
Cota, Jorge Mendoza (2015-12-10). „Has Mexican Trade in Manufactured Goods Reached Its Limits under nafta? Perspectives after 20 Years”. Norteamérica, Revista Académica del CISAN-UNAM (на језику: енглески). 10 (2): 69—98. ISSN 2448-7228. doi:10.20999/nam.2015.b003 .
Cypher, James M. (2011-10-01). „Mexico since Nafta”. New Labor Forum (на језику: енглески). 20 (3): 61—69. doi:10.4179/nlf.203.0000009.
Oliver, Ranko (2007). „In the Twelve Years of NAFTA, the Treaty Gave to Me...What, Exactly: An Assessment of Economic, Social, and Political Developments in Mexico since 1994 and Their Impact on Mexican Immigration into the United States”. Harvard Latino Law Review. 10.
Eugene Beaulieu and Dylan Klemen. "You Say USMCA or T-MEC and I Say CUSMA: The New NAFTA-Let's Call the Whole Thing On." The School of Public Policy Publications (2020) online.

Спољашње везе

Text of the agreement Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2020), on the official website Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2023) of the NAFTA Secretariat.
NaftaNow.org, jointly developed by the Governments of Canada, Mexico and the United States of America.
North American Free Trade Agreement (NAFTA) page on the Rules of Origin Facilitator, with member countries' status and access to legal documents.
Abbott, Frederick M. North American Free Trade Agreement, Case Law. ISBN 9780199231690-. (Max Planck Encyclopedia of Public International Law).
Office of the U.S. Trade Representative – NAFTA statistics page
U.S. Department of Agriculture NAFTA links page

North American Free Trade Agreement, 1992 Oct. 7 на пројекту Гутенберг
NAFTA document in World Bank's World Integrated Trade Solution
GPTAD database library
North American Free Trade Agreement (NAFTA) page on the Rules of Origin Facilitator, with member countries' status and access to legal documents.
„United States-Mexico-Canada Agreement”. USTR. Приступљено 1. 10. 2018.
CBC News, "Mexico joins Canada, notifies U.S. it's ready to implement new NAFTA" 2020/04/04 Архивирано 2020-11-26 на сајту Wayback Machine

[imf.org-1] „Report for Selected Countries and Subjects”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2017.

[2] NAFTA Secretariat Архивирано април 12, 2013 на сајту Wayback Machine. Nafta-sec-alena.org (June 9, 2010). Retrieved on July 12, 2013.

[3] „NAFTA's Economic Impact” (на језику: енглески). Council on Foreign Relations. Архивирано из оригинала 2017-07-21. г. Приступљено 2017-07-18.

[:9-4] „Poll Results | IGM Forum”. www.igmchicago.org. 13. 3. 2012. Архивирано из оригинала 22. 6. 2016. г. Приступљено 2016-01-01.

[:0-5] Gonzales, Lilia (14. 11. 2016). „El Economista”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2021.

[6] Hiltzik, Michael (30. 1. 2017). „NAFTA doesn't count for much economically, but it's still a huge political football. Here's why”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 29. 8. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2017.

[7] Rodrik, Dani (јун 2017). „Populism and the Economics of Globalization”. NBER Working Paper No. 23559. doi:10.3386/w23559 .

[:8-8] „Driving Home the Importance of NAFTA | Econofact”. Econofact (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-15.

[:10-9] Eric Martin, Trump Killing Nafta Could Mean Big Unintended Consequences for the U.S., Bloomberg Business (October 1, 2015).

[:11-10] „Which American producers would suffer from ending NAFTA?”. The Economist. Приступљено 2017-02-19.

[11] Journal, Julie Wernau | Photographs by Mark Mahaney for The Wall Street (2017-02-12). „Denim Dilemma”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Приступљено 2017-02-12.

[12] „Nafta withdrawal would hit US GDP without helping trade deficit – report”. Financial Times.

[13] „What is the NAFTA?”. www.nafta-sec-alena.org. 24. 12. 2013. Приступљено 24. 12. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]