PROFILPELAJAR.COM

Споразуми о економској нормализацији
Споразуми о економској нормализацији
	Свечаност потписивања у Овалном кабинету
Потписан	4. септембар 2020.
Потписници	Србија (Александар Вучић); Република Косово (Авдулах Хоти);
Стране	Србија; Република Косово;
Језик	енглески

Споразуми о економској нормализацији, познатији и као Вашингтонски споразуми,^[2] два су засебна документа која су у Белој кући у Вашингтону потписали премијер самопроглашене Републике Косово^[а] и председник Републике Србије 4. септембра 2020, у присуству америчког председника, републиканца Доналда Трампа.^[1]^[3]

Позадина

Доналд Трамп је 4. октобра 2019. поставио Ричарда Гренела за специјалног изасланика председника САД за мировне преговоре о Косову.^[4] После вишемесечних дипломатских разговора, Гренел је 20. јануара 2020. помогао спровођењу преговора између Србије и Косова. Обе стране су се договориле да обнове (поново успоставе) летове између својих главних градова, након више од две деценије обуставе.^[5]^[6] Мировни самит двеју страна био је заказан за 27. јун 2020. у Вашингтону, али је отказан због могуће оптужнице Хашима Тачија за ратне злочине.^[7]^[8]

Нови самит, у Белој кући, организовао је Гренел и заказан је за 3. и 4. септембар 2020.^[9] Гренел и Роберт О’Брајен су били домаћини преговора.^[9] Споразуме су 4. септембра потписали председник Србије Александар Вучић и премијер Републике Косово Авдулах Хоти.^[9]^[10] Свечаност потписивања одржана је у Овалном кабинету Беле куће истог дана у присуству председника САД Доналда Трампа. Потписана су два засебна документа; један документ је потписао Вучић, а други Хоти. Једина разлика између њих била је последња тачка у вези с односима са Израелом. Оба документа су садржавала предговор с честитком америчког председника.^[1]

Након што су објављени снимци свечаности потписивања, корисници друштвених мрежа тврдили су да Вучић изгледа није био упознат с роком везаним за пресељење српске амбасаде у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Током Трамповог саопштења о пресељењу амбасаде, Вучић је изгледао збуњено и пред собом је листао папире споразума, а потом се почешао по глави. Поједини корисници Твитера тврдили су да није прочитао уговор у потпуности.^[11]^[12]

Поред учешћа у преговорима са Сједињеним Америчким Државама о економским питањима, Приштина и Београд су упоредо наставили да учествују у дијалогу који је водила Европска унија, а који се фокусирао на политичке несугласице двеју страна.^[13]

Договори

Два документа која су потписана носила су наслов „Економска нормализација”, а започела су следећим уводом: „Србија [Београд] и Косово [Приштина] слажу се да напредују у економској нормализацији прихватајући следеће”.

Према условима потписаних споразума, Србија ће на годину дана обуставити кампању спречавања и повлачења признања Републике Косово. Заузврат, Косову ће бити забрањена пријава за чланство у међународним организацијама у истом периоду.^[14] Такође, стране су се обавезале да ће заједничким напорима пронаћи и идентификовати остатке несталих лица из Косовског рата и да ће вратити насилно истеране избеглице у своје пређашње домове.

Приштина и Београд су се сложили да ће спровести заједничку студију изводљивости која испитује различита решења за повезивање железничке мреже Београд—Приштина с пристаништем на обали Јадранског мора.^[14] Обе стране су се договориле да сарађују с Међународном развојном финансијском корпорацијом и Извозно-увозном банком САД на изради меморандума о разумевању значаја „Аутопута мира”, железничке везе између Приштине и Мердара и железничке везе између Ниша и Приштине, као и на финансирању малих и средњих предузећа и другим пројектима.^[15]^[16] Такође ће омогућити функционисање административног прелаза Мердаре и спровести студију изводљивости с Министарством енергетике САД у вези са дељењем језера Газиводе, поузданог извора снабдевања водом и енергијом.^[17]

Као део споразума, Косово ће се придружити Зони „Мини Шенген”.^[14]

Међусобно ће се признавати дипломе и професионални сертификати.^[16]

Сједињене Америчке Државе обећале су обема странама зајмове за финансирање развоја стратешке инфраструктуре.^[10]

Александар Вучић је у име Србије пристао да премести израелску амбасаду из Тел Авива у Јерусалим у јулу 2021, а Израел и самопроглашена Република Косово су се међусобно признали и успоставили дипломатске односе.^[18] Косово је такође најавило да ће сместити своју амбасаду у Јерусалим.^[19] Тиме ће Србија постати прва европска држава с амбасадом у Јерусалиму.

Обе стране ће уклонити 5G опрему из мобилних мрежа коју пружају „неповерљиви добављачи” и забраниће таквим добављачима пружање опреме у будућности.^[10] Званичници из Србије и Републике Косово рекли су да се ово односи на кинеске компаније попут Huawei Technologies.^[20] Обе стране су се обавезале да ће штитити и подстицати слободу вероисповести, обновљену међуверску комуникацију, заштиту верских објеката и спровођење судских одлука.^[21]

Поред свега поменутог, споразуми садрже одредбе у којима и Србија и Република Косово проглашавају Хезболах терористичком организацијом и подржавају декриминализацију хомосексуалности широм света.^[14]

Реакције

Благонаклоне

Република Косово: Косовски премијер Авдулах Хоти изјавио је да је потписивање споразума „велики тренутак за Косово и регион”.^[3]
Србија: Српски председник Александар Вучић изјавио је да је споразум „велики корак напред”.^[1]
САД: Амерички председник Доналд Трамп поздравио је потписивање споразума речима: „Било је много борбе, а сада је много љубави. Економија може да зближи људе”.^[22]
Израел: Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поздравио је потписивање споразума и написао на свом твитер налогу: „Прва земља с муслиманском већином која је отворила амбасаду у Јерусалиму. Као што сам рекао последњих дана, круг мира и признања Израела се шири, а очекује се да му се придруже и друге нације.”^[23]

Ненаклоњене

Српска опозиција је оценила споразум као штетан за Србију, а користан за смопроглашену републику Косово и државу Израел, због њиховог међусобног признања ^[24]
Арапска лига: Арапска лига је критиковала одлуку Србије да премести амбасаду у Јерусалиму и одлуку Косова да отвори амбасаду у истом граду.^[25]
Палестина: Министарство спољних послова и исељеника Палестине описало је ове кораке „очигледном и неоправданом агресијом на Палестинце, њихов циљ и њихова праведна и законска национална права.”^[26]
Турска: Турска је изразила забринутост због одлуке Србије да премести своју израелску амбасаду у Јерусалим описавши је „очигледним кршењем међународног права”.^[27] Турска је такође позвала Републику Косово да не отвори амбасаду у Јерусалиму.^[28]

Види још

Напомене

^ ^а ^б Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.