Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282 (енгл.United Nations General Assembly Resolution 78/282) је необавезујућа резолуција коју је 23. маја 2024. године на свом 78. заседању усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. Резолуцијом је установљен Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995 (енгл.International Day of Reflection and Commemoration of the 1995 Genocide in Srebrenica), који се обележава 11. јула. Резолуцију су предложиле Немачка и Руанда, уз подршку тридесетак других држава. Од укупног броја држава-чланица Уједињених нација (193), за усвајање предложене резолуције гласало је 84, док је 19 држава било против; уздржаних је било 68, а преостале 22 државе нису учествовале у гласању.[1][2][3]
Према правилима ГС УН, резолуција није обавезујућа.[4]
Осуда порицања
Другим ставом резолуције, безрезервно се осуђује (енгл.condemns without reservation) свако порицање (енгл.any denial) сребреничког геноцида као историјског догађаја (енгл.historical event), а државе-чланице се позивају на очување утврђених чињеница (енгл.to preserve the established facts) и развој одговарајућих образовних садржаја, како би се предупредило (енгл.preventing) порицање и искривљавање (енгл.denial and distortion). У тексту резолуције не помињу се научна истраживања и преиспитивања, нити се изричу забране, већ се осуђује свако порицање и додатно се позива на предупређивање порицања и искривљавања. Појам негација (енгл.negation) не помиње се у енглеском тексту резолуције, већ се користи термин порицање (енгл.denial) који има слично значење, док се у варијантама резолуције на неким другим званичним језицима УН у истом ставу користи управо термин негација (фр.négation, шп.negación).[5]
Хронологија
Доношењу резолуције претходио је низ сличних иницијатива, које су покретане у дужем временском периоду, са циљем да се тешки злочини који су почињени над Муслиманима, односно Бошњацима на ширем подручју Сребренице у лето 1995. године, за време рата у Босни и Херцеговини, квалификују као злочини геноцида, уз ослонац на сличне оцене појединих међународних институција и организација:
На седници одржаној 15. јануара 2009. године, Европски парламент је усвојио нову резолуцију, којом се 11. јул у државама-чланицама Европске уније проглашава за Дан сећања на геноцид у Сребреници (енгл.Day of commemoration of the Srebrenica genocide).[7][8][9]
Током пролећа 2015. године, британска влада је покренула иницијативу да се у Савету безбедности Уједињених нација усвоји резолуција о геноциду у Сребреници. О предложеној резолуцији гласало се на седници Савета безбедности која је одржана 8. јула. Од укупног броја држава-чланица тог тела (15), за усвајање је гласало 10, док су 4 чланице биле уздржане, а једна је гласала против (Русија), тако да резолуција није усвојена, пошто је руски глас имао снагу вета.[13][14]
Након неуспеха у Савету безбедности, фокус је током наредних година преусмерен ка Генералној скупштини, са идејом да се слична резолуција о Сребреници предложи том телу, у коме се одлучује квалификованом већином, без права вета.
Почетком 2019. године, власти Републике Српске су формирале посебну Независну међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом.[15]
Одлуком од 23. јула 2021. године, Валентин Инцко је у својству високог представника у БиХ прописао измене и допуне Кривичног закона, по којима се забрана јавног одобравања, порицања, грубог умањивања или оправдавања злочина геноцида протеже и на одлуке међународних и домаћих судова, чиме се обухватају и пресуде о геноциду у Сребреници.[16]
Средином 2021. године, Грајфова комисија је објавила опширан извештај у коме су разматрана питања о природи и размерама злочина у Сребреници, уз оцену да се почињени злочини, иако веома тешки, ипак не могу сматрати злочинима геноцида.[17][18]
Крајем 2021. године, немачке државне власти су повукле одлуку о додељивању одликовања израелском историчару Гидеону Грајфу, због његовог става да се злочини који су почињени у Сребреници не би могли квалификовати као злочини геноцида.[19]
Средином 2022. године, интензивиране су активности појединих држава у циљу реализације ранијих иницијатива за доношење резолуције о Сребреници у Генералној скупштини, али том приликом није дошло до покретања званичних процедура.[20]
Током 2023. године, разни политички чиниоци у Босни и Херцеговини и неким другим државама наставили су да промовишу замисао о изради посебне резолуције о геноциду у Сребреници, која би била поднета Генералној скупштини.
Председник Генералне скупштине УН је 8. децембра 2023. године, поводом 75. годишњице доношења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948) нагласио да међународна заједница није успела да спречи потоње геноциде, поменувши тим поводом и Сребреницу (1995).[21]
Почетком 2024. године, састављен је нацрт резолуције, који је потом у виду предлога поднет Генералној скупштини, а као званични предлагачи назначене су Немачка и Руанда.[22] Иницијатива је покренута и спроведена без разматрања тог питања и постизања неопходне сагласности у надлежним органима Босне и Херцеговине, што је током марта и априла довело до ескалације сребреничког питања у регионалним и међународним оквирима.
Председник Матице српске је у саопштењу од 29. априла указао на тежину почињених ратних злочина и злочина против човечности, нагласивши тим поводом: "немогуће је користити појам геноцида како би се означио тип злочина који је почињен у Сребреници 1995. године", уз напомену да би предложена резолуција о Сребренци "умножила и интензивирала основни проблем".[24]
Крајем априла 2024. године, дошло је до додатних консултација о предоженој резолуцији коју су поднеле Немачка и Руанда, што је довело до привеменог одлагања.
На седници Савета безбедности УН која је одржана 30. априла, расправљано је о разним аспектима предложене резолуције, али сагласност о покренутим питањима није постигнута.[25]
Дорађени нацрт резолуције поднет је 2. маја, од стране 32 државе, међу којима је била и Босна и Херцеговина, иако у надлежним органима те државе није постигнута неопходна сагласност о том питању, на шта су у разним приликама указивали представници Републике Српске.[26]
Представници УН су 15. маја најавили да ће се о предложеној резолуцији одлучивати 23. маја, на 82. пленарној седници текућег заседања ГС УН.[28]
Током маја дошло је до додатних консултација и уношења извесних измена и допуна у предложени текст, што је учињено поводом амандмана поднетих од стране Владе Црне Горе, који су делимично прихваћени по питању индивидуализовања кривичне одговорности.[29]
Коначни текст предлога резолуције усаглашен је 20. маја, након чега је упућен Генералој скупштини, од стране 36 држава-предлагача.[31]
Генерална скупштина је о предложеној резолуцији одлучивала 23. маја, на 82. седници свог 78. заседања. Седницом је председавао Денис Франсис, председник ГС УН.[32] Немачка је била земља-уводничар. Представница Немачке је навела да резолуција није уперена против било којег народа, а ни против Србије, која је уважени члан организације, већ против починилаца геноцида.[33]
Реакције
У Нишу је исти дан је одржана протестна вожња против изгласане и усвојене резолуције.[34][35][36][37] Протестна колона возила је дефиловала и кроз центар Београда.[38]
Председник Републике СрпскеМилорад Додик је оценио да је резолуција довела у питање опстанак Босне и Херцеговине и изнио је становиште да је најбоље да Срби и Бошњаци буду добре комшије, што би се остварило кроз мирно раздруживање.[39]
Председница Народне скупштине СрбијеАна Брнабић изјавиле да је усвајање резолуције фарса и да никада није била толико забринута за мир на Балкану.[40] Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић сматра да је резолуција додатно ујединила српски народ и показала његову снагу.[39] Бивши председник Србије Борис Тадић оценио је резолуцију као нелегитимну и да злоупотребљава и политизује жртве Сребренице.[39] О резолуцији су се негативно изразили и српски опозициони политичари др Милош Јовановић и др Јован Јањић.[39]
Стални представник БиХ у УН, Златко Лагумџија је за FTV изјавио да се никада у свом животу није суочио са противником који је уложио толико енергије и снаге да осујети намере његовог тима и спонзора.[41][42]
Представници Словеније су резолуцију описали као историјски тренутак а усвајање је поздравила и Хрватска.[43] Председник Хрватске Зоран Милановић изнео је став да је Хрватска на противуставан начин била коспонзор резолуције о Сребреници, устврдивши да се сличне одлуке по уставу земље не могу доносити без председникар државе.[44]
Мађарски представници су изнели став да резолуција неће допринети стабилности у региону и да доноси нове поделе.[43]
Василиј Небензја, стални представник Русије у УН, окарактерисао је резолуцију као претњу миру и сигурности и додао је да Немачка нема морално право да спомиње геноцид.[43]
Грчка и Словачка су биле уздржане и изразиле су забринутост за динамику односно мир и стабилност у региону.[43]
Министарство спољних послова Немачке објавило је да су Уједињене нације одале почаст жртвама и затвориле важну празнину у нашем колективном сећању.[45]
Амбасада Ирана у БиХ поздравила је усвајање резолуције и навела да се геноцид осуђује увек и свуда, и у Гази и у Сребреници.[46]
Новинар и уредник Момчило Ђурдић је коментарисао да је ово први да је документ који изискује потпуни консензус држава чланица донет поражавајућом већином.[47]
Извршни одбор САНУ је 27. маја објавио саопштење у коме се између осталог истиче: "Академија сматра да управо усвојена резолуција Генералне скупштине Уједињених нација, с обзиром на то како је припремљена, на који начин, са којим образложењем и у ком тренутку је предложена, па и како је усвојена, свакако не доприноси решавању било ког постојећег отвореног питања, па ни остварењу њеног најважнијег прокламованог циља - помирењу на Балкану. Академија одлучно одбацује и најоштрије осуђује сва, било експлицитна или имплицитна, тумачења резолуције или њеног инструментализовања у смислу колективне одговорности српског народа, Републике Србије или Републике Српске за геноцид".[48]
Karčić, Hamza (2015). „Remembering by resolution: The case of Srebrenica”(PDF). Journal of Genocide Research. 17 (2): 201—210. Архивирано из оригинала 27. 05. 2024. г. Приступљено 27. 05. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
Мировић, Дејан (2015). „Босна против Србије и резолуција о Сребреници 2015”(PDF). Зборник радова. Косовска Митровица: Правни факултет. стр. 95—110. Архивирано из оригинала 25. 06. 2016. г. Приступљено 25. 05. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
