Јун Фосе је рођен у области Хаугесунд на западу Норвешке има јединствену животну причу и уметничку каријеру. Иако се родио тамо и повремено живи у тој области, такође има везе са Аустријом и посебном резиденцијом у Ослу коју је добио од стране краља Норвешке. Једна од кључних тачака у његовој биографији је тешка несрећа коју је претрпео као дете, а која га је готово одвела са овог света. Ова трауматична искуства из детињства имала су дубок утицај на његово уметничко стваралаштво, обликујући његову перцепцију света и инспиришући његове радове. Што се тиче његовог стваралаштва, експериментисао је са разним форматима писања, али сматра да се највише изражава у жанру познатом као "спора проза". Овај жанр за њега представља супротност брзини и интензитету које захтева драма. Његово најновије дело, "Ново име: Септологија ВИ-ВИИ", најбољи је пример овог приступа. Овај роман састоји се од седам књига и за његово писање је потрошио пет година. У већини земаља, роман је објављен у три тома. Што се тиче уметника који су утицали на његово стваралаштво, истиче норвешког писца Тарјеија Весаса, аустријског песника Георга Тракла, Семјуела Бекета, Францa Кафку и, наравно, Кнута Хамсуна. Сви ови писци допринели су формирању његовог стила и тематских опредељења. У његовој богатој каријери, овај уметник је оставио дубок траг у свету књижевности, истражујући дубоке људске емоције и дилеме кроз своје дела, а његова уметност наставља да буде цењена широм света.[3]
Дела
Међу његовим најпознатијим романима спадају Меланхолија, који је чак постављен као опера у Паризу2008. године, затим "Јутро и вече" из 2000. године, "То је Алес" из 2004. године и "Трилогија" из 2014. године. Осим романа, писао је и поезију, а његова збирка поезије "Пас и анђео" из 1992. године такође је привукла пажњу читалаца и критичара. Његово драмско стваралаштво такође има значајно место у његовој каријери. Неколико његових драма постигло је велики успех и оставило дубок утисак на публику и критичаре. Међу овим драмама су "Име" из 1995. године, "Дете" из 1997. године, "Летњи дан" из 1998. године и "Варијације смрти" из 2002. године. Посебно важно место у његовом драмском опусу заузимају дела као што су "Топло" и "Сан" из 2005. године, "Ове очи" из 2009. године и "Тамо" из 2011. године.
Ова дела су додатно обогатила његову позоришну каријеру и допринела разноликости његовог уметничког израза.
Све ове књиге, романи, песничке збирке и драме чине богат опус овог уметника, чији је рад препознат и цењен како у Норвешкој, тако и широм света.[3]
Når ein engel går gjennom scenen og andre essay (2014).[4]An Angel Walks Through the Stage: and Other Essays, trans. May-Brit Akerholt (Dalkey Archive, 2015).[4]