У мађарској традицији презиме (Карико) претходи имену. На Википедији на српском језику се усталило да се мађарска имена приказују са редоследом: лично име, презиме.
Карико је одрасла у Кишујсалашу, у Мађарској, где је завршила гимназију. Након што је докторирала на Универзитету у Сегедину, наставила је истраживање на Институту за биохемију Центра за биолошка истраживања, Одсеку за биохемију Универзитета Темпл и Универзитету здравствених наука. Као постдокторанд Универзитета Темпл у Филаделфији, учествовала је у клиничким испитивањима у којима је на пацијентима са сидом и хематолошким болестима примењивана терапија на бази дволанчане РНК. Тада се ово сматрало револуционарним истраживањем јер молекуларни механизам индукције интерферона дсРНК није био познат, али су антинеопластични ефекти интерферона били примећени.[3]
Научна каријера
Године 1990, док је радила на Универзитету у Пенсилванији, Карико је поднела своју прву пријаву за грант за истраживање генске терапије засноване на иРНК.[1] Од тада је терапија заснована на иРНК постала главна област њених истраживања. Била је на путу да постане редовни професор, али због одбијања грантова није унапређена.[4] Године 1997. упознала је Дру Вајсмана, професора имунологије на Универзитету у Пенсилванији, који ће јој дати подршку и с њом наставити истраживања.[5]
Након бројних покушаја, заједно су 2005. објавили студију која је описала механизам како се иРНК може безбедно употребити да изазове имуни одговор. Вајсман и Карико су патентирали ово откриће, али оно није заинтересовало научну заједницу. Посдокторанд са Универзитета Стенфорд Дерек Роси, истраживач у области матичних ћелија, прочитао је њихов рад тек пет година касније и схватио његов потенцијал. С групом професора с Харварда и Масачусетског института за технологију, Роси је основао компанију Модерна и од Универзитета у Пенсилванији откупио је права да употреби решење до којег су дошли Вајсман и Карико. Њихова идеја да овако развијају вакцине омогућила им је да с појавом пандемије зараде знатне своте новца.
Карико се није обогатила у сложеним патентским поступцима, већ је прихватила позив компаније BioNTech из Немачке, коју је основао предузетник Угур Сахин. Њихово мало предузеће је, сарађујући с Фајзером, 2020. развило прву вакцину против ковида 19, која је регистрована у Европи и Америци.[6]
Научни доприноси
Рад и истраживање Каталин Карико допринели су напорима компаније BioNTech да створи имуне ћелије које производе антигене за вакцине; њено истраживање је открило да је антивирусни одговор иРНК дао њиховим вакцинама против рака додатни подстицај у одбрани од тумора.[1] Године 2020. Карикова и Вајсманова технологија употребљене су у вакцини против ковида 19, коју су заједнички произвели Фајзер и BioNTech.[7][5] Британски етологРичард Докинс и канадски биолог Дерик Роси, који је помогао у оснивању Модерне, предложили су их за Нобелову награду.[8][9][10]
Karikó K, Buckstein M, Ni H, Weissman D (август 2005). „Suppression of RNA recognition by Toll-like receptors: the impact of nucleoside modification and the evolutionary origin of RNA”. Immunity. 23 (2): 165—75. PMID16111635. doi:10.1016/j.immuni.2005.06.008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Karikó K, Weissman D, Welsh FA (новембар 2004). „Inhibition of toll-like receptor and cytokine signaling--a unifying theme in ischemic tolerance”. Journal of Cerebral Blood Flow and Metabolism. 24 (11): 1288—304. PMID15545925. doi:10.1097/01.WCB.0000145666.68576.71.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Karikó K, Ni H, Capodici J, Lamphier M, Weissman D (март 2004). „mRNA is an endogenous ligand for Toll-like receptor 3”. The Journal of Biological Chemistry. 279 (13): 12542—50. PMID14729660. S2CID27215118. doi:10.1074/jbc.M310175200.CS1 одржавање: Формат датума (веза)