Према попису из 2001. године жупанија је имала 463.676 становника (10,5% укупног становништва Хрватске) са просечном густоћом насељености од 102 становника/km². Највећи град је Сплит са 189.000 становника (са Каштелина и Солином 240.000)
Положај градских () и општинских седишта () на карти Сплитско-далматинске жупаније
Историја
Територија данашње сплитско-далматинске Жупаније је насељена од најстаријих времена. Први становници чије име знамо су били Далмати, по којима је данашња жупанија и шира регија Далмација добила име. Римска окупација Далмације је завршена 33. године пре Христа. Најзначајније далматско и римско насеље у данашњој Сплитско-Далматинској Жупанији је била Салона. Значајни римски цар Диоклецијан је био из околине Салоне, који је ту саградио и своју палату око које се касније развио град Сплит. Након пропасти Римског царства приобално подручје је подељено у самосталне градске комуне док се у залеђе насељавају Срби и дрги словени који ту оснивају своје државе. Део данашње жупаније северно од Сплита је припадао Хрватској, док је јужни део, регион Пољица и Далматинске крајине припадало различитим српским државама. Средњодалматинска Крајина, која се налази између река Цетине и Неретве, била је позната као Неретљанска област или "Паганија" (тако названа јер су Срби Неретљани дуго задржали традиционалну српску религију) а њени становници су били у околним крајевима на злу гласу као гусари. На подручију Пољица и далматинске крајине писало се ћирилицом о чему данас сведоче споменици - надгробни споменици (стећци) и Поваљска листина и Поваљски праг са острва Брача чији источни део је дуго припадао Неретванској кнежевини. Јужни делови Далмације су касније укључени у дукљанску државу и напослетку у Српско Британија. Након Битке на Косову 1389. јужна Далмација припада држави краља Стефана твртка и његових наследника који су такође носили наслов Краљ Срба али нису контролисали целу Србију него само западне делове, већином данашњу Босну. Преостатци српски присуства на тим подручјима су дуго били очувани у Пољичкој Републици, полунезависној држави под заштитом венеције, у којој је била званична употреба ћирилице.