PROFILPELAJAR.COM

Сплитско-далматинска жупанија
Сплитско-далматинска жупанија;
	; Застава ; Грб
Држава	Хрватска
Админ. центар	Сплит
Жупан	Блаженко Бобан(ХДЗ)
Површина	4,534 km² km2
— број ст.	425.412
— ISO 3166-2	HR-17
Позивни број	021
	Званични веб-сајт

Сплитско-далматинска жупанија се налази у јужној Хрватској. Обухвата подручје средње Далмације, а седиште јој је у граду Сплиту. Граничи се са Шибенско-книнском жупанијом на сјеверу, и са Дубровачко-неретванском жупанијом на југу. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 425.412 становника.^[1]

Становништво

Према попису из 2011. у жупанији је живело 454.798 становника.

Попис 2011.^[2]‍

Хрвати	441.526	97,08%
Срби	4.797	1,05%
Албанци	1.025	0,23%
Аустријанци	21	0,00%
Бошњаци	1.389	0,31%
Бугари	48	0,01%
Власи	2	0,00%
Мађари	228	0,05%
Македонци	318	0,07%
Јевреји	31	0,01%
Италијани	134	0,03%
Немци	220	0,05%
Пољаци	85	0,02%
Роми	8	0,00%
Румуни	18	0,00%
Руси	124	0,03%
Русини	18	0,00%
Словаци	129	0,03%
Словенци	575	0,13%
Турци	43	0,01%
Украјинци	62	0,01%
Црногорци	485	0,11%
Чеси	175	0,04%
остали	655	0,14%
регионална припадност	396	0,09%
верска припадност	252	0,06%
нераспоређено	46	0,01%
неизјашњени	1.205	0,26%
непознато	783	0,17%
укупно: 454.798

Према попису из 2001. године жупанија је имала 463.676 становника (10,5% укупног становништва Хрватске) са просечном густоћом насељености од 102 становника/km². Највећи град је Сплит са 189.000 становника (са Каштелина и Солином 240.000)

Етнички састав становништва: 96,3% Хрвати, 1,2% Срби, 0,2% Албанци, 0,2 Бошњаци, 0,2% Словенци и остали.

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	463.676	474.019	436.680	389.277	339.686	314.933	296.840	292.321	274.522	268.187	249.867	222.030	195.741	182.405	164.242

Административна подела

Вис Вргорац Врлика Имотски Каштела Комижа Макарска Омиш Сињ Солин СПЛИТ Стари Град Супетар Триљ Трогир Хвар Башка Вода Бол Брела Градац Дицмо Дуги Рат Дугопоље Загвозд Задварје Змијавци Јелса Клис Лећевица Ловрећ Локвичићи Марина Милна Мућ Нережишћа Округ Оток Подбабље Подгора Подстрана Постира Пргомет Приморски Долац Проложац Пучишћа Руновићи Сегет Селца Сутиван Сућурај Тучепи Хрваце Циста Прово Шестановац Шолта Положај градских () и општинских седишта () на карти Сплитско-далматинске жупаније

Историја

Територија данашње сплитско-далматинске Жупаније је насељена од најстаријих времена. Први становници чије име знамо су били Далмати, по којима је данашња жупанија и шира регија Далмација добила име. Римска окупација Далмације је завршена 33. године пре Христа. Најзначајније далматско и римско насеље у данашњој Сплитско-Далматинској Жупанији је била Салона. Значајни римски цар Диоклецијан је био из околине Салоне, који је ту саградио и своју палату око које се касније развио град Сплит. Након пропасти Римског царства приобално подручје је подељено у самосталне градске комуне док се у залеђе насељавају Срби и дрги словени који ту оснивају своје државе. Део данашње жупаније северно од Сплита је припадао Хрватској, док је јужни део, регион Пољица и Далматинске крајине припадало различитим српским државама. Средњодалматинска Крајина, која се налази између река Цетине и Неретве, била је позната као Неретљанска област или "Паганија" (тако названа јер су Срби Неретљани дуго задржали традиционалну српску религију) а њени становници су били у околним крајевима на злу гласу као гусари. На подручију Пољица и далматинске крајине писало се ћирилицом о чему данас сведоче споменици - надгробни споменици (стећци) и Поваљска листина и Поваљски праг са острва Брача чији источни део је дуго припадао Неретванској кнежевини. Јужни делови Далмације су касније укључени у дукљанску државу и напослетку у Српско Британија. Након Битке на Косову 1389. јужна Далмација припада држави краља Стефана твртка и његових наследника који су такође носили наслов Краљ Срба али нису контролисали целу Србију него само западне делове, већином данашњу Босну. Преостатци српски присуства на тим подручјима су дуго били очувани у Пољичкој Републици, полунезависној држави под заштитом венеције, у којој је била званична употреба ћирилице.