Подручје данашње распрострањености Аустријанаца и аустријског немачког у Европи (љубичаста боја)
Аустријанци (нем.Österreicher) у најширем смислу представљају становнике, односно држављане данашње Аустрије, те их у таквом смислу дефинише аустријски закони.
Међутим, у ужем, етнолошком смислу Аустријанци се данас најчешће дефинишу као германска етничка група која порекло вуче од баварских и алеманских племена. С друге стране, засебан етницитет Аустријанаца односно њихов концепт као модерне нације је релативно нов феномен, пре свега везан уз одређене историјске догађаје у 19. и 20. веку.
Историја нације
Све до распада Аустроугарске израз „Аустријанац” имао искључиво регионалне конотације, док су се у етничком смислу становници Аустрије сматрали делом ширег немачког националног корпуса. Тако се 1918. новостворена аустријска држава прозвала „Немачком Аустријом” и као свој циљ увела уједињење са Немачком. Тај је циљ остварен 1938. од стране Хитлерових нациста, али је након Другог светског рата обновљена аустријска држава, а становници Аустрије пригрлили концепт засебне нације како би се што је могуће више оградили од свих негативних конотација везаних уз пројект Велике Немачке.
Профилисању Аустријанаца као засебне нације је, осим политичких околности, припомогла и чињеница да је неутрална Аустрија након Другог светског рата изградила далеко виши животни стандард од подељене Немачке, као и да став према Аустријанцима као засебној нацији ужива сагласје и међу самим Немцима.
