PROFILPELAJAR.COM

Клис
Клис;
	Клис и клишка тврђава
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Општина	Клис
Становништво
— 2011.	3.001
Географске карактеристике
Координате	43° 33′ 37″ С; 16° 31′ 15″ И / 43.560178416551906° С; 16.520764775724377° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	290 m
	Клис Клис на карти Хрватске
	Клис Клис на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број	21231 Клис
Позивни број	+385 21
Веб-сајт	www.klis.hr

Клис (Clissa)^[1] је насељено место и седиште општине у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Географски положај

Налази се у средњој Далмацији, северно од Солина и Сплита.

Планински пролаз клис дели планине Мосор и Козјак на висини од 360 m. Клис је познат и по клишкој тврђави.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Солин.

Због свог истакнутог положаја дуго времена је представљао тешко освојиво утврђење. То је 1838. године мала "тврдиња" на врху високог и стрмог брда. Средњовековни Клис био је седиште ускока, бораца против турске и млетачке најезде.

Његовим освајањем 1537. године, Турци су успели да дођу и заузму Солин и тиме продиру кроз Каштела на јужним обронцима Козјака, али никада нису успели да заузму Сплит. Турци га утврђују и граде џамију са минаретом. За време њихове власти је био седиште управне јединице Клишког санџака. Преостали клишки ускоци, после пада тврђаве, преселили су се у Сењ (сењски ускоци). Гашпар Петар Вињалић је описао како је Мегдан, равница поред тврђаве, добила име. У вријеме турске опсаде Клиса 1537. један Турчин Багара, великог стаса и снаге, је позивао на мегдан људе који су бранили тврђаву, а одазвао се младић Милош који га је побиједио као Давид Голијата. Главу муслимана доноси у тврђаву гдје га дочекују са аплаузом, а мјесто борбе се од тада назвало Мегдан, а и данас се тако зове.^[2]^[3]

Клис је краткотрајно ослобођен 1596, а коначно 1648, за време Кандијског рата, када га освајају Млечани. Они утврђују град, а џамију претварају у цркву. Данашњи изглед Клиса потиче из времена последње млетачке обнове.

Новије насеље је настало након повлачења Турака. У насељу се налази стара турска чесма. Историјска збирка са тврђаве пресељена је у Музеј града Сплита. Икона Ускочке Богородице из Клиса, коју су ускоци донели из Босне као православци, сликана у православном стилу, се данас налази у једној цркви у Сплиту.

У тврђави Клис је пронађен натпис краљице Домаславе.

Становништво

На попису становништва 2011. године, општина Клис је имала 4.801 становника, од чега у самом Клису 3.001.

Општина Клис

Број становника по пописима^[4]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
3.890	4.266	4.392	4.939	5.668	6.228	7.334	7.299	6.324	6.360	6.010	5.113	4.063	4.241	4.367	4.801

Напомена: Настала из старе општине Солин. У 1981. део података садржан је у граду Солину, а од 1857. до 1961. у општини Мућ.

Клис (насељено место)

Број становника по пописима^[4]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
1.082	1.196	1.248	1.442	1.704	2.018	2.212	2.700	2.251	2.364	2.464	2.176	1.827	2.320	2.557	3.001

Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Солин (град Солин), који је само у 1981. припадао насељу Солин (град Солин), док је раније тај део припадао насељу Клис. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за бивше насеље Варош које је од 1880. до 1900. и у 1948. исказивано као самостално насеље.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Клис је имало 2.320 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	2.204	95,00%
Срби	54	2,32%
Југословени	13	0,56%
Албанци	7	0,30%
Муслимани	5	0,21%
Словенци	5	0,21%
Црногорци	1	0,04%
неопредељени	14	0,60%
регион. опр.	1	0,04%
непознато	16	0,68%
укупно: 2.320

Галерија

Поглед на Клис са тврђаве
Планина Козјак

Извори

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Референце

^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
^ Вињалић, Гашпар (2010). Кратки повијесни и кронолошки преглед збивања која су се догодила Славенима у Далмацији, Хрватској и Босни 1514—1769., pp. 15. Сплит: Књижевни круг.
^ Uvedeni novi polasci autobusa za Klis Megdan. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.