Жупанија у целини има пораст броја становника (са 283.298 становника 1991. године, на 309.696 2001. године). Од укупног броја становништва 159.615 су жене и 150.081 мушкарци. Становништво Загребачке Жупаније чини 7% укупног становништва Хрватске. Просечна густина насељености је нешто већа од државног просека, најслабије су насељени виши брдски крајеви и мочварне низије. Највећа су насеља Велика Горица (63.517 становника), Самобор (36.206 становника) и Запрешић (23.125 становника).
Етнички састав (2001): Хрвати 96,2%, Срби 0,9%, Бошњаци 0,3% и други.
У осам градских насеља живи 31% становништва жупаније.
Жупанија се налази у средишњој Хрватској. Окружује Загреб са западне, јужне и источне стране па се често назива „загребачким прстеном“. Географски ова жупанија је доста разнолика целина (Маријагоричко побрђе и Жумберак на западу, ниско Туропоље и Покупље на југу, низијски крајеви на истоку). Површина жупаније износи 3.078 km².
Рељеф
На западу превладавају брежуљкасти и горски крајеви, а на југу и истоку низије. Највиши су делови Жумберачка гора и Самоборско горје на југозападу и гранични делови Медведнице на северу. На југу ниске Вукомеричке горице раздвајају ниско Туропоље од доњег Покупља. Највеће равнице пружају се на истоку, у сливу реке Лоње.
Воде
Сава је највећа река, а њеном сливу припадају све остале реке у жупанији (Купа, Лоња, Крапина, Сутла, Одра и др.). У јастребарском крају и Покупљу има неколико рибњака. У жупанији има неколико језера која су настала вађењем шљунка.
Клима
У жупанији влада умерено-континентална клима са топлим летима и умерено хладним зимама, повремено са снежним падавинама. Највише падавина има у касно пролеће, рано лето и јесен, а најмање зими и у рано пролеће. Нема изразито сушних нити влажних периода, а годишња количина падавина смањује се од запада према истоку.
Шуме
Највише очуваних шума има у горским крајевима и ниским и слабо насељеним мочварним деловима Покупља. У влажним низијама, преовладава храст лужњак, на сувим деловима и пригорјима храст китњак, а у брдским крајевима буква, местимично са јелом.
Економија
Индустрија и трговина дају 2/3 прихода жупаније, а потом следе пољопривреда и саобраћај. Пољопривреда је најразвијенија у врбовечком крају, а виноградарство у зелинском и јастребарском крају. Покрај Иванић Града има лежишта нафте и земног гаса. У многим насељима у жупанији налазе се бројна мања индустријска предузећа.
Паркови природе Медведница (гранични делови и скијашке стазе) и Жумберак - Самоборско горје (средишњи и североисточни део), специјални резервати Црна млака и Јапетић, посебни ботанички резерват Црет Дубравица (станиште росике - биљке месождерке), оринтолошки резерват Сава (Запрешић-Самобор)
Културно-историјске знаменитости
Градски центри Самобора, остаци Зелинграда и Окићграда, примјери туропољског древног грађевинарства (црква свете Барбаре у Великој Млаки...), дворац и барокна црква у Јастребарском, стаза шест двораца на запрешићком подручју, међу којима су најпознатији Нови двори бана Јосипа Јелачића.
