Вргорац се налази на крајњем југоистоку жупаније, у залеђу Биокова. Смештен је на старом "француском" приморском каменитом друму, који је грађен кулуком народним за време Наполеонове окупације (1806-1814). Ту се налази природна граница Херцеговине и Далмације.
Историја
Вргорац је некад био чувен по свом "дернеку" (црквеном вашару), о католичком Великом Петку. Свечана процесија одвијана је ноћу.[1]
За време градња "француског" каменог друма за време Наполеонове (1806-1814) окупације Далмације, откривен је ту рудник асфалта (паклине).[2] Заслужан је француски маршал Марион. Да би кренула производња асфалта финансијски је највише уложио Немац Кениг из Беча. Радник "Паклина" је давао квалитетну сировину са 30% асфалта. Фабрика асфалта у којој је топљена руда запошљавала је пре Првог светског рата 200 радника.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вргорац.
Становништво
На попису становништва 2011. године, град Вргорац је имао 6.572 становника, од чега у самом Вргорцу 2.039.
Напомена: Од 1869. до 1910. исказивано је под именом Врхгорац. У 1869. и 1921. садржи податке за насеље Бања, као и део података у 1857. и 1931, те за насеље Котези у 1869.
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.
