Каштела

Каштела
Каштела
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.38.667
 — густина670,49 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 32′ 50″ С; 16° 25′ 36″ И / 43.547090939819405° С; 16.426755749471038° И / 43.547090939819405; 16.426755749471038
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина57,67 km2
Каштела на карти Хрватске
Каштела
Каштела
Каштела на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИван Удовичић
Поштански број21212
Регистарска ознакаST

Каштела су град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај

Каштела су град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина. Удаљен је десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезан главним путним правцима са тим делом Далмације, али и са континенталном Хрватском.

Град лежи испод горе Козјака између Трогира и Сплита, а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.[1]

Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиова на југу. У геолошком смислу преовлађују кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, нарочито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Каштела.

Године 1420. су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских најезди од 15. — 17. века посуто градићима „каштелима”, добило је своје данашње име.[1]

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Каштела је имао 38.667 становника, од чега у градском седишту Каштел Сућурцу 6.829.

Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
5.097 5.829 5.981 6.582 7.286 7.460 8.346 8.895 9.731 11.036 13.526 18.805 24.328 29.168 34.103 38.667

Напомена: Настао из старе општине Каштела. Од 1948. до 1971. део података садржан је у граду Сплиту.

Градска насеља

Каштела су оформљена од седам мањих спојених места уз обалу Каштеланског залива. То су:

  • Каштел Штафилић, кога је 1500. изградио племић Степан Штафилић[1]
  • Каштел Нови, саградио га је 1512. године Павао Ципчић[1]
  • Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић[1]
  • Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир[1]
  • Каштел Камбеловац, који је добио име по свом оснивачу Фраљи Камби из 1566. године[1]
  • Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту[1] и
  • Каштел Сућурац, седиште града, који је основан 1907. године, а спомиње се већ у 9. веку. Градић је касније утврђен, а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.[1]

Култура и спорт

  • Музеј града Каштела у Каштел Лукшићу
  • Музеј Подворје у Каштел Сућурцу
  • ФК Јадран, Каштел Сућурац
  • ФК ГОШК, Каштел Гомилица
  • ХФК Вал, Каштел Стари
  • Одбојкашки клуб Младост, Каштел Лукшић
  • Одбојкашки клуб Каштела ДЦ, Каштел Стари
  • Одбојкашки клуб Марина Каштела, Каштел Камбеловац
  • Рукометни клуб Каштела Адриахем, Каштел Гомилица
  • Карате клуб Фортитер Каштела, Каштел Нови
  • Џудо клуб Далмацијацемент, Каштел Сућурац
  • ПОГШ Јосип Хатзе, Каштел Лукшић

Градови побратими

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929..
  2. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе