Рођен је 13. децембра1905. године у Сутивану на острву Брачу. Основну школу завршио је у Сутивану, а Класичну гимназију у Сплиту. Најпре је 1924. године уписао Медицински факултет у Загребу, а 1925. је прешао на Филозофски факултет, на којем је дипломирао 1931. године. Као професор службовао је Сењу, Пожаревцу, Ваљеву и Копривници.
Због комунистичке делатности ухапшен је, у Копривници, 25. априла1935. године. Окружни суд у Бјеловару осудио га је, августа исте године на седам месеци затвора. Касациони суд у Загребу, повећао је казну на три године. Казну је издржао у Лепоглави, Марибору и Сремској Митровици. На слободу је пуштен 23. априла1938. године. Неколико месеци није могао наћи посао, док га сестра Марица није запослила, као књиговођу, у фабрици коже „Подвинец“, у Карловцу.
Од 1938. до 1942. године његов живот везан је за Карловац, Кордун, Покупље, Лику, Банију, Горски котар и Хрватско приморје. Године 1939. постао је секретар Окружног комитета КПХ за Карловац, Кордун и Банију. Највећи број партијских организација у тим крајевима настао је захваљујући његовом раду. У првој години Народноослободилачке борбе, као секретар Покрајинског комитета КПХ, присуствовао је војно-партијским конференцијама, учествовао у формирању органа народне власти, организација СКОЈ-а и АФЖ-а.
Још 1940. године постао је члан Централног комитетаКПХ, а у априлу 1942. године и члан Бироа ЦК КПХ. Маја 1942. године, по задатку Партије, отишао је у окупирани Загреб, на дужност члана Повереништва ЦК КПХ за Загреб и северну Хрватску. Радио је на успостављању вез с ослобођеним подручјима, на пребацивању људи у партизанске јединице и организовању друге помоћи за Народноослободилаки покрет. У новембру 1942. године, организовао је пребацивање на слободну територију песника Владимира Назора и Ивана Горана Ковачића.
Проказан од стране доушника, 19. фебруара1943. ухапшен је од усташке полиције. Био је подвргнут мучењу и испитивању, али није ништа одао. Стрељан је 21. априла1943. године.
