Рођен је 8. децембра1918. године у Загребу. Као средњошколац, био је лево оријентисан, па се, доласком на Технички факултет Загребачког свеучилишта, укључио у револуционарни студентски покрет.
Технички факултет Загребачког свеучилишта, односно стручно удружење студената Техничког факултета, годинама је било бастион франковске интелектуалне омладине, из које су долазиле све диверзије на револуционарни студентски покрет. У њему се упорно покушавала провести антисемитска идеја за студенте — Јевреје; у њему је одбијена свака акциона сарадња са студентима Љубљанског и Београдског универзитета. Због тога је разбијање тог франковачког упоришта партијска организација на загребачком свеучилишту поставила пред све комунисте на Техничком факултету као задатак о чијем је извршењу зависило успостављање јединственог фронта напредних студената свих југословенских универзитета.
На годишњој скупштини Удружења студената Техничког факултета, 18. маја1940. године, франковци су доживели потпун пораз. Извео га је, уз носиоца левичарске листе, Нику Томића, и Владимир Немет, који је, уз петорицу левичара, ушао у нови Управни одбор. Био је то успешан почетак младог револуционара, скојевца, који је, непосредно пред рат, примљен у Комунистичку партију Југославије (КПЈ).
Из Приједора, Владимир одлази на Козару, где најпре био курир Другог крајишког партизанског одреда за централну Босну. Преносио је поверљиве материјале, пробијао се и кроз неослобођену територију, и увек је показивао храброст и сналажљивост. Ту је добио и надимак „Брацо Козарчанин“. Крајем 1942, Брацо је постао секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Козару. Формирао је нове скојевске активе и успешно пролази чувене битке на опкољеној Козари.
Сам је, потом, руководио курсом за скојевске руководиоце у Мркоњић-граду и Јајцу. Као одличан организатор, 1943. године улази у Покрајински комитет СКОЈ-а за Босну и Херцеговину, где успешно примењује револуционарно искуство из студентских дана, стварајући у национално хетерогеној средини јединствен антифашистички омладински фронт.
