Била је већник Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и делегат на Другом конгресу УСАОЈ-а, маја 1944. године у Дрвару, када је отворила овај Конгрес. Током боравка у ослобођеном Дрвару, који је тада био центар ослобођене територије Југославије, Стана је била позвана на пријем у Штаб британске војне мисије при НОВЈ, који је организовао Рандолф Черчил, син британског премијера Винстона Черчила. Тада је фотографисао британски ратни фотограф Џон Талбот и њена фотографија се појавила у иностраној штампи, па је Стана брзо постала један од симбола југословенског партизанског антифашизма. Њене фотографије појавиле су се у совјетској штампи, па чак и у мексичкој. Фотографија са Станиним ликом налазила се на летку с позивом омладини Европе да следи пример омладине Југославије, који су енглески авиони бацали изнад окупираних земља. Овај летак инспирисао је норвешког сликара Арнеа Таралдсена и на основу њеног лика је направио пропагандни антифашистички летак норвешког покрета отпора.[1]
Послератни период
Завршетак рата је дочекала у Београду. Била је болесна и исцрпљена, па је извесно време провела на болничком лечењу. Тада јој је грешком, недовољно оспособљеног медицинског особља, трансфузијом дата крв зараженог даваоца, што је изазвало тешко обољење, од чијих ће компликација касније добити рак јетре, од кога је и умрла у 62. години живота. Након оздрављења била је члан Бироа Централног комитетаСавеза комунистичке омладине Југославије и потом Народне омладине Југославије. Године 1954. је у Београду завршила Филозофски факултет, након чега је обављала бројне важне друштвено-политичке функције. Од 1949. до 1958. године је била начелница за школство у Агитпропу Централног комитету КПЈ, а од 1958. до 1963. године је била помоћник Савезног секретара за рад и радне односе ФНРЈ, Моме Марковића.[3][1]