Dekstrini se mogu formirati iz skroba koristeći enzime poput amilaza, do čega dolazi tokom varenja u ljudskom telu i tokom formiranja slada,[6] ili putem primene suve toplote u kiseloj sredini (piroliza ili žarenje). Ovaj drugi proces ima industrijsku primenu. Do njega isto tako dolazi na površini hleba tokom pečenja, što doprinosi ukusu, boji, i krhkosti. Dekstrini proizvedeni toplotom su takođe poznati kao pirodekstrini'. Pri pečenju pod kiselim uslovima skrob se hidrolizuje i kratki delovi lanca delimično ponovo formiraju razgranate strukture putem α-(1,6) veza.[7]
Dekstrini su beli, žuti, ili smeđi prahovi koji su delimično ili potpuno rastvorni u vodi. Oni proizvode optički aktivne rastvore niske viskoznosti. Oni se mogu detektovati pomoću jodnog rastvora, koji daje crveno obojenje.
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑An Introduction to the chemistry of plants - Vol II: Metabolic processes, P. Haas and T. G. Hill, London (Longmans, Green & Co.), 1913; pages 123-127
↑Salway, JG. Medical Biochemistry at a Glance. Second Edition. Malden, MA (Blackwell Publishing), 2006; page 66
↑Michael Lewis, Tom W. Young (2002), "Brewing", Kluwer Academic, ISBN0-306-47274-0.
↑Alistair M. Stephen, Glyn O. Phillips, Peter A. Williams (2006), "Food polysaccharides and their applications 2nd edition", p 92-99, CRC Press, Taylor & Francis Group, ISBN0-8247-5922-2