Ramnoza
Ramnoza[1]
|
|
IUPAC ime
|
|
(2R,3R,4R,5R,6S)-6-methyloxane-2,3,4,5-tetrol |
|
Drugi nazivi
|
izodulcit alfa-L-Ramnoza L-ramnoza L-manometiloza alfa-L-Ra alfa-L-Ramnosid alfa-L-Manometiloza 6-dezoksi-L-manoza
|
Identifikacija
|
CAS registarski broj
|
10485-94-6
|
PubChem[2][3]
|
19233
|
ChemSpider[4]
|
18150 Y
|
UNII
|
QN34XC755A
|
DrugBank
|
DB01869
|
KEGG[5]
|
C00507
|
ChEBI
|
16055
|
Jmol-3D slike
|
Slika 1
|
|
O=C[C@H](O)[C@H](O)[C@@H](O)[C@@H](O)C |
|
|
InChI=1S/C6H12O5/c1-3(8)5(10)6(11)4(9)2-7/h2-6,8-11H,1H3/t3-,4-,5-,6-/m0/s1 Y Kod: PNNNRSAQSRJVSB-BXKVDMCESA-N Y
InChI=1/C6H12O5/c1-3(8)5(10)6(11)4(9)2-7/h2-6,8-11H,1H3/t3-,4-,5-,6-/m0/s1 Kod: PNNNRSAQSRJVSB-BXKVDMCEBH |
|
Svojstva
|
Molekulska formula
|
C6H12O5
|
Molarna masa
|
164.16 g/mol
|
Tačka topljenja
|
91-93 °C (monohidrat)
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
Infobox references
|
Ramnoza (Rham) je dezoksi šećer koji se javlja u prirodi. Ona se može klasifikovati kao bilo metil-pentoza ili 6-deoksi-heksoza. Ramnoza se javlja u prirodi u svojoj L-formi kao L-ramnoza (6-dezoksi-L-manoza). To je neuobičajeno, pošto su većina prirodnih šećera u D-formi. Izuzeci su metil pentoze L-fukoza i L-ramnoza i pentoza L-arabinoza.
Ramnoza može biti izolovana iz pasjakovine i biljki iz genusa Uncaria.[6]
Literatura
- ↑ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. str. 8171. ISBN 0-911910-28-X.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ „Chemical from tropical flower latest weapon against wrinkles”. The Daily Telegraph. 6. 02. 2011.. Arhivirano iz originala na datum 2011-02-08. Pristupljeno 7. 01. 2011.
Vanjske veze
|
---|
Opšte: | |
---|
Geometrija | |
---|
Monosaharidi | | |
---|
| |
---|
| |
---|
| Ketoheksoze ( Psikoza, Fruktoza, Sorboza, Tagatoza)
Aldoheksoze (Aloza, Altroza, Glukoza, Manoza, Guloza, Idoza, Galaktoza, Taloza)
Dezoksi šećeri ( Fukoza, Fukuloza, Ramnoza) |
---|
>6 | |
---|
|
---|
Višestruki | |
---|
|
|
|