Шведски језик
svenska språk, svenska
Изговор	[ˈsvɛnˌska]
Говори се у	Шведска  Финска  Естонија
Број говорника	10 милиона[1] 3 милиона (као други језик) (2021)
Језичка породица	индоевропски кентумски германски северногермански источноскандинавски Шведски језик
Писмо	латиница (шведски алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Шведска  Финска  Европска унија Нордијски савет
Регулише	Шведски језички савет (шведски: Språkrådet) Канцеларија за шведски при истраживачком институту за језике Финске (шведски: Svenska språkbyrån)
Језички кодови
ISO 639-1	sv
ISO 639-2	swe
ISO 639-3	swe
Мапа главних шведско језичких подручја
Главна дистрибуција шведског језика

Шведски језик (шведски:  svenska (помоћ·инфо), svenska språket) је језик којим говори приближно 9 милиона људи. Као посебан језик јавља се у VIII веку. Спада у групу германских језика, односно у подгрупу северногерманских језика.

Историјски, шведски језик је један од потомака старонордијског језика, и то његове источне подваријанте. Некад се средњовековни шведски назива рунски шведски, јер је писан рунским писмом. Нордијски је био заједнички језик који су говорили сви људи у Скандинавији у доба Викинга. У 9. веку стари нордијски језик се почео делити у две главне гране, источну и западну. Шведски заједно са данским, припадао је источном краку. Разлике између њих су почеле у 13. веку. Шведски језик који се говорио у средњем веку је познат као „стари шведски”.^[2] Овај период се односи на успостављање Римокатоличке цркве на овим просторима. У то време су латински и грчки имали снажан утицај на овај језик.

У наредном периоду, појављује се тзв. „нови шведски” као последица јаког тренда у потрази за националним идентитетом и европске реформације. Савремени шведски језик је створен када је краљ Густав Васа наредио да се Библија преведе на шведски. Нови завет је преведен 1526, а цела Библија 1541.^[3] Овај превод се обично назива Библија Густафа Васе. И многе друге књиге и књижевна дела у то време су преведена на шведски. Библија Густава Васе се често сматра разумним компромисом између старог и новог шведског. То је био велики корак ка успостављању сталног шведског правописа. Он је успоставио кориштење самогласника „å”, „ä”, и „ö”,^[4] а правопис „ck” уместо „kk”, разликујући је јасно од данске библије.^[5] Можда је то намерно урађено због тадашњег супарништва између ове две земље.^[6]

Већ од XVI века почињу да се јављају поддијалекти шведског језика. Тренутно се издвајају две врсте дијалеката у Шведском језику: у Шведској и у Финској. У јужном делу Шведске - Сканији (Skåne), говорни језик је подлегао веома јаким данским утицајима.^[7] Писани језик се енергично развија као симбол националне моћи, а 1786. године краљ Густаф III оснива Шведску академију. Стандардни језик је почео да се појављују у 17. веку,^[8] заснован првенствено на Свеа дијалектима који се говоре у Стокхолм и око језера Малар, али и уз неке делове из Гета дијалеката. Шведски језик се шири на рачун данског након освајања јужних и западних провинција у 17. веку.^[9]

Период који укључује шведски као што се говори и данас се у лингвистичкој терминологији назива „нусвенска”. Уз индустријализацију и урбанизацију Шведске која се увелико одвијала током последњих деценија 19. века, нова врста аутора су оставила свој траг на шведску књижевност. Многи аутори, научници, политичари и друге јавне личности су имали велики утицај на нови национални језик који је био у настајању. Најутицајнији од свих је био Аугуст Стриндберг (1849-1912).

У 20. веку је дошло до формалне стандардизације шведског, као и до мањих језичких промена (рецимо, употреба заменице „ти“ у говорном језику, као и у енглеском). Током 20. века заједнички, стандардизирани национални језик постао је доступан свим Швеђанима.^[10] Правопис је коначно устаљен, и био је готово у потпуности јединствен, са изузетком неких мањих одступања, до времена реформе правописа 1906. године.^[6][11][12]

Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном шведском.

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Стандардни шведски не поседује гласове [z] и [ə]. Код читања и говора је карактеристична употреба мелодијског акцента који је нестао из већине индоевропских језика.

Шведски је члан источноскандинавске групе, која припада северногерманској грани германских језика, која је члан индоевропске породице језика.

Шведски језик, заједно са књижевним норвешким и данским, као са својим најближим рођацима, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу севернолапонски језик; на истоку фински језик; на југу дански језик (преко Ересундског моста); на западу норвешки језик. Сем финског и севернолапонског, сви остали језици су из северногерманске групе германских језика.

Ситуација постаје сложенија када почињу да разговарају Швеђани са Норвежанима или Данцима, јер ту између норвешког, шведског и данског постоји језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалекат је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Нпр., Швеђанин који живи на граници Шведске и Норвешке ће се боље разумети са Норвежанином на истој граници, него нпр. Швеђанин из Стокхолма и Норвежанин из Бергена. Норвешки се такође дели на књижевни и новонорвешки, а новонорвешки је ипак различитији и од књижевног норвешког и од шведског. Иста ствар је и када се Швеђанин споразумева са Данцем. Дански такође има не толико фонетски изговор, колико шведски и норвешки имају, те дански постаје мало изазован да Швеђанин разуме.

Док је шведски на много начина сличан норвешком и данском, постоје мале разлике у писању, вокабулару и читању. Упоредите, нпр.:

норв. Den minste fullvoksne kameleonen er 2 cm lang og den største kan lett nå en lengde på 80 cm.

дан. Den mindste fuldvoksne kamæleon er 2 cm lang og den største kan nemt nå en længde på 80 cm.

швед. Den minsta fullvuxna kameleonten är 2 cm lång och den största kan lätt nå en längd på 80 cm.

Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.

Ево још једне реченице:

норв. Det raskeste landdyret er geparden. Den kan løpe opp til 120 kilometer i timen.

дан. Det hurtigste landdyr er geparden. Den kan løbe op til 120 kilometer i timen.

швед. Den snabbaste landdjuret är geparden. Den kan springa upp till 120 kilometer i timmen.

Најбржа копнена животиња је гепард. Може да иде и до 120 километара на час.

Писано се генерално могу разумети, јер као што се може у примерима, имају малих неких разлики у писању. Али кад дође говорно, слабије се разумеју, нарочито са Данцима.

Шведски је главни језик Шведске, где је матерњи језик за око 9,2 милиона становника. Шведски је уставни национални језик Финске, где је матерњи језик за 0,3 милиона становника и службени језик Оланда.

У Финској се шведски језик говори као матерњи језик од стране мањине која је 2011. године бројала 291.000 говорника, што одговара око 5,3 процента од укупног становништва. Шведски језик разумеју или говоре у неком степену и већина финског говорног становништва. Финска шведска мањина је концентрисана у приобалним и острвским областима у Остроботу, Аболандији и Ниланду (са главним градом). У овим областима шведски језик често доминира у мањим местима, а у неким општинама је шведски једини административни језик. Такође, неке општине у другим регионима где се говори искључиво фински имају значајне шведски говорне мањине, које се у финско-шведском језику називају шведске језичке острва. Године 1610. проценат шведског говорног становништва у Финској био је 17,5 процената. Овај проценат је од тада постепено опадао, упоредите: финска асимилација. Након Другог светског рата, ово се може делимично објаснити прекомерном заступљеношћу шведски говорних Финских становника у миграционим струјама које су ишле из Финске у Шведску. Између 1945. и 1976. године 400.000 особа из Финске дошло је у Шведску, од којих је 200.000 остало трајно. Од њих се наводи да је трећина била шведски говорна, што се може упоредити са око шест процената шведски говорног становништва у укупном финском становништву у истом периоду.

Такође, у другим скандинавским земљама постоје мањине које говоре шведски – 30.000 у Норвешкој и 11.000 у Данској (2010). Постоји значајна миграција између скандинавских земаља, али због сличности у култури и језику, ови имигранти се често асимилују и не истичу се као посебна етничка мањина, осим Финске. Такође, мала шведски говорна мањина у Естонији може се додати, која је тамо живела од 1200-их година. Још увек постоји мали број особа које говоре шведски као матерњи језик на неким местима у историјским шведским подручјима дуж северозападне обале и на острвима (Ајболанд).

Према попису из 2004. године, око 67.000 људи у САД-у говори шведски (што шведски чини педесетим најчешћим језиком у САД), али без специфицирања колико добро они владају језиком. Већина подручја где највише становника говори шведски налази се у Минесоти. Према попису из 2001. године у Канади, тада је 17.000 особа говорило шведски, али као и у САД-у недостају подаци о томе колико добро се влада језиком.

Поред горе поменутих група, према Статистичком центру, постоји 228.226 Швеђана у иностранству који су се одјавили као становници Шведске између 1969. и 2006. године и никада се нису вратили. Земље са значајним мањинама које говоре шведски су, између осталог, Немачка и Уједињено Краљевство (по 30.000 у свакој земљи), Шпанија (17.000), Француска (15.000), Канада (види горе), Аустралија и Швајцарска (по 6.000 у свакој земљи), Белгија (5.000) и Италија (3.000). Сви подаци су из 2010. године.

Језичка дефиниција шведског дијалекта јесу локалне варијанте, које нису биле под великим утицајем стандардног језика и чије се порекло може пратити до старонордијског. Често се називају сеоским или пародијским циљевима. Многи од аутентичнијих дијалеката који се говоре на местима као што су: Орса и Елвдален у Даларни, Шефтео у Вестерботнији, Каликс у Норботнији или Нерпес у Естерботнији често имају карактеристичне фонолошке и фонетске аспекте као што је одржавање старијих система падежа. Ови дијалекти могу бити за већину Швеђана неразумљиви и понекад се сматрају засебним језицима. Поред тога, многи Швеђани говоре течно стандардни шведски (или високошведски, као у случају финског шведског).

Дијалекти су често толико локални, да се могу поделити на појединачне парохије. Традиционално су се груписали у 6 главних дијалекатских области, који међусобно имају сличне карактеристике у погледу граматике, изговора и речника. Границе између тих области није оштра и одвајање превасходно има васпитну функцију.

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима:

Alla människor är födda fria och lika i värdighet 
och rättigheter. De är utrustade med förnuft och 
samvete och bör behandla varandra i en anda av broderskap.

Као и већина других германских језика, шведски такође има искључиво две форме падежа (номинатив и генитив форма). Правила писања у шведском одговарају некадашњем изговору речи, тако да постоји јаз између писане и изговорене речи.

Шведски поседује два одређена, два неодређена члана и одређени члан за множину, као и два рода (заједнички и неутрални, шведски uter и neuter, осим код заменица, где су ту три рода). Неодређени чланови су као и код осталих германских језика, засебне речи. Међутим, одређени чланови су као и код осталих северногерманских језика, наставци који иду на крај речи (што се тиче реченица где су само именице). Када је ту неки придев, онда је одређени члан одвојена реч и иде пре придева. Притом се додаје још један члан као наставак.

Ево су одређени чланови (као наставци):

-en - означава заједнички род (за неке речи се изоставља e) ;

-et - означава средњи род (за неке речи се изоставља e) ;

-na - означава заједнички род множине ;

-en - означава средњи род множине ;

Ево су одређени чланови пре придева:

Den - означава заједнички род ;

Det - означава средњи род ;

De - означава множину.

Ево су неодређени чланови:

En - означава заједнички род ;

Ett - означава средњи род.

У шведском је специфично да речи могу бити јако дуге (сложенице) или да се пишу заједно, где се у српском углавном пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), нпр. hundkoja или hundhus (срп. кућица за псе).

Шведски глаголи се мењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 100 глагола који се неправилно мењају (шведски нема конјугације глагола по лицима и броју, али по временима глаголи могу бити неправилни).
• три начина: индикатив, кондиционал и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфект, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. av (један од префикса који мења значење глагола) + ta (узети) = avta (скинути, скидати).

Ствар која је за шведски специфична јесте да ниједан глагол нема конјугацију по лицима.

Наставак за инфинитив свих глагола у шведском јесте -a или други самогласници.

Постоје четири групе глагола у презенту. То су они који се завршавају на -аr, -er и -r.

Једна ствар слична енглеском to за прављење инфинитива, нпр.: to go (ићи), тако и у шведском постоји att за прављење инфинитива, нпр.: att spela (играти, свирати).

Пример мењања глагола у презенту att läsa (читати):

Придеви мењају свој облик у зависности од рода и члана. На основу тога постоје два типа придевске инфлексије: слаба и јака.

Слаба инфлексија се користи када уз именицу и придев иде одређени члан. Ево табеле како изгледа:

Јака инфлексија се користи када уз именицу не иде ни један члан или иде неодређени члан. Ево табеле како изгледа:

Шведски језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, шведски поседује два самогласника са прегласима (умлаутима): Ää и Öö, као и самогласник са посебним прегласом: Åå.

Најјачи страни утицаји на шведски језик су дошли из немачког, нисконемачког, француског, латинског, грчког, а од скорије и енглеског.

Речи словенског порекла је мало; пример: gräns (граница), gurka (краставац) и lök (лук).

• Hallå — Здраво
• God morgon — Добро јутро
• God dag — Добар дан
• God kväll — Добро вече
• Godnatt — Лаку ноћ
• Hejdå — Довиђења
• Hur mår du — Како си/сте
• Tack — Хвала, Молим
• Jag heter — Ја се зовем
• Jag är ... (år) — Ја имам ... година
• Ja — Да
• Nej — Не
• Бројеви од 0 до 10: 0. noll, 1. en, ett, 2. två, 3. tre, 4. fyra, 5. fem, 6. sex, 7. sju, 8. åtta, 9. nio, 10. tio

• Википедија:Транскрипција са скандинавских језика
• Ринкеби шведски

Шведски језик на Википедији.

• Шведско-српски двосмерни речник и преводилац текста Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2009)

Викизворник има текст 1905 New International Encyclopedia чланка о Swedish language.

• Swadesh list of Swedish basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
• Swedish-English/Swedish-Arabic/Swedish-Russian/Swedish-Spanish Dictionaries from Språkrådet – Institute for Language and Folklore
• People's dictionary
• Online version of Svenska Akademiens ordbok (Swedish)