Налазећи се на раскршћу германске и романске Европе, Швајцарска обухвата четири главна језичка и културна подручја: њемачки, француски, италијански и романш. Иако већина становника говори њемачки језик, швајцарскинационални идентитет вуче коријене из заједничке историјске позадине, дијелећи вриједности као што је федерализам и непосредна демократија и алпски симболизам. На кованом новцу и поштанским маркама, користи се латински назив (често скраћено као Хелветија) умјесто четири главна говорна језика.
Швајцарска је једна од најразвијенијих држава на свијету, са највишим номиналним богатством по одраслој особи и има осми највећи бруто домаћи производ на свету према Међународном монетарном фонду. Швајцарска се налази на врху или међу првих десет држава у неколико показатеља националних перформанси, укључујући транспарентност владе, грађанске слободе, квалитет живота, економску конкурентност и хумани развој. Цирих и Женева се налазе међу водећим градовима на свијету према квалитету живота.
Етимологија
Назив Швајцарске поријекло води од кантона Швиц (њем.Schwyz), једно од три оснивачка кантона конфедерације 1291. године.
Топоним Швиц први пут је забиљежен 972. године, као старовисокоњемачка ријеч Suittes, која је можда повезана са ријечју swedan ’спалити’ (поређења ради, старонордијски svíða ’спржити, спалити’), а односи се на подручју шуме које је спаљено и очишћено ради изградње. Назив је проширен на подручје којим је управљао кантон, а накаон Швапског рата 1499. године постепено је почео да се користи за читаву Конфедерацију. Назив земље на швајцарском њемачком, Schwiiz, хомофон је са кантоном и градом, али се разликује по употреби одређеног члана (d'Schwiiz за Конфедерацију, а једноставно Schwyz за кантон и град).
Простирући се преко сјеверних и јужних обронака Алпа у западној и средњој Европи, Швајцарска обухвата разнолике крајолике и климе на површини од 41.285 km².[5] Број становника је око 8 милиона, са просјечном густином насељености од око 195 становника по km².[5][6] Јужни дио земље који се одликује са већим планинским предјелом, далеко је мање насељен од сјевера земље. Највећи кантон Граубинден у потпуности се налази на Алпима, а густина насељености је око 27 становника по km².[7]
Швајцарска се налази између 45° и 48° сјеверне географска ширине и 5° и 11° јужне географске дужине. Садржи три основне топографске области: Швајцарски Алпи на југу, Швајцарски плато или Средишњи плати и Јурске планине на југу. Алпе су висок планински вијенац који пролази кроз средишњи и јужни дио земље, обухватајући око 60% површине Швајцарске. Већина швајцарског становништва живи у Швајцарском платоу. Међу високим долинама Швајцарских Алпа пронађени су многи глечери, укупне површине од 1.063 km². Од њих потичу извори неколико главних ријека, као што су Рајна, Ин, Тичино и Рона, које теку у четири главна правца по цијелој Европи. Хидрографска мрежа обухвата неколико највећих слатководних површина у средњој и западној Европи, међу којима су Женевско језеро, Боденско и Мађоре језеро. Швајцарска има преко 1500 језера и садржи 6% европске сталне слатке воде. Језера и глечери покривају око 6% државне територије. Највеће језеро је Женевско, налази се на западу Швајцарске и она га дијели са Француском. Рона је најважнија притока и отока Женевског језера. Боденско језеро је друго највеће швајцарско језеро и исто као и Женевско језеро, само је успутна станица Рајне на граници са Аустријом и Њемачком. Иако се Рона улива у Средоземно море, а Рајна улива у Сјеверно море, око 1000 км једна од друге, њихови извори у Швајцарским Алпима су удаљених само 22 км један од другог.[5][8]
Укупно 48 швајцарских планина налази се изнад 4.000 м надморске висине. Монте Роза је највиша планина са 4.634 м, иако је Матерхорн (4.478 м) много познатији. Обје се налазе у Пенинским Алпима у кантону Вале, на граници са Италијом. Дио Бернских Алпа изнад дубоке глацијалне долине Лаутербрунен, садржи 72 водопада, а познат је по Јонгфрау, Ејгеру и Менху, као и по много сликовитих долине у региону. На југоистоку се налази долина Енгадин, која обухвата Санкт Мориц у кантону Граубинден; највиши врх у сусједном планинским вијенцу Бернина је Пиц Бернина (4.049 м).[5]
Насељенији сјеверни дио земље, који обухвата око 30% укупне површине земље, јесте Швајцарски плато. Подручје има веће отворене и брдовите крајолике, дјелимично шумовите, дјелимично отворене пашњаке, обично са стадима на испаши, или поља са воћем или поврћем. У овој области се налазе велика језера и највећи швајцарски градови.[5]
Клима у Швајцарској је умерено-континентална, на планинама планинска, претежно алпска. У умереној зони Алпи имају климу која се одликује ниском температуром због висине (око 1º на висини од 200 m) и порастом падавина, нарочито снега. На већим висинама снег је стално присутан. Зиме на планинама су са наизменичним сунцем и снегом. На падинама се стварају микроклиматски услови, а у долинама дувају ветрови, нарочито током зиме са Алпа дува ветар звани „фен“. Клима је веома различита од места до места, од ледене на планинама до пријатне медитеранске климе на југу Швајцарске. Лето је топло и влажно са повременом кишом што је веома повољно за пашњаке и испашу стада, те је трава током целог лета зелена. Јужне долине у Валису су на таквом положају да остају суве. Граубинден такође по неки пут има суву климу и мање хладну, али са обилним снегом зими. Највлажније поднебље имају високи Алпи и Тесин (Тичино), али и доста сунчаног времена са јаким кишама с времена на време. Исток је хладнији него запад Швајцарске, али високо на планинама време је хладно у било које доба године. Падавине су потпуно умерене у току године, али има и одступања у односу на годишње доба зависно од места. Јесен је најчешће најсувље годишње доба, али време у Швајцарској је веома променљиво из године у годину, тако да је веома тешко за предвиђање.
Археолошки налази из пећине Вилдкирхли у Апенцелу наговештавају да су заједнице ловаца и скупљача плодова живеле крајем палеолита у нижим пределима северно од Алпа. У време неолита, ово подручје је било релативно густо насељено, што произилази из бројних археолошких налазишта из тог времена. Остаци сојеница су пронађени у приобалним зонама бројних језера.
Уговор којим је основан овај савез-конфедерација на немачком носи име Bundesbrief, а преводи се као „Федерална повеља“, што указује на то да је карактер овог савеза већ тада био озбиљнији и трајнији. Отуда се овај савез назива и Вечитим савезом. Циљ формирања је, слично грчким конфедералним творевинама попут Ахајског савеза, био војно-одбрамбени, јер су Хабзбурзи представљали сталну претњу овим територијама.
Своју војну улогу савез је одиграо успешно јер се током 14. века ослободио како Хабзбурговаца, тако и Светог римског царства. После владавине Хабзбурга над Швајцарском, 8. новембра1307. Швајцарска је прогласила своју независност. Од победе 1499. године над немачким царем Максимилијаном I савез је стекао потпуну самосталност, засновану на афирмисаној војној снази и принципу неутралности. Савез је стално растао тако да је почетком 16. века већ бројао 13 кантона и одређени број зависних подручја која још нису била добила статус кантона.
Унутрашње уређење Швајцарске конфедерације у овом периоду је било следеће: врховни орган је Диет, скупштина савеза, која се састајала повремено и у различитим местима. Кантони су слали различит број представника, обично са везаним мандатом, а сваки кантон је имао по један глас.
Следећи важан корак ка централизацији је био кад је Цирих преузео неформалну улогу руководећег кантона задуженог за сазивање скупштина, представљање савеза према иностранству и друга мање битна питања. Цирих је ипак остао primus inter pares, што значи да није дошло до јачања супремације федералне државе. За одлучивање се захтевала једногласност која је генерално могла да води у неефикасан рад. Иако су швајцарски кантони у начелу били сложни, ово је теоријски била велика мана са становишта федерализма. Даље, кантони су одлуке Диета спроводили сами, преко својих органа. Никаквих органа конфедерације по кантонима није било, па тиме ни некакве заједничке јурисдикције. Ово је опет водило ка томе да су чланице заправо биле суверене. Историјски гледано, систем је функционисао услед тога што су кантони спроводили само оне одлуке за које су гласали (услед једногласности). Формално гледано, није било могућности да се то принудно спроведе. На унутрашњу сувереност кантона указује и шаренило уређења у њима, као и одсуство униформности закона. Није било федералног устава са којим би кантони усаглашавали своје законодавство. Једино су одлуке Диета биле на вишем нивоу, за које су и сами кантони гласали. Пренесено гледајући, могло би се рећи и да су их сами и донели, те сувереност кантона чак и ту остаје неокрњена. Спољни послови су били практично једина ствар где је сувереност кантона била ограничена.
Након појаве протестантизма и Мартина Лутера, стање се драстично променило у Швајцарској. Реформација је тада била главна тема у неким кантонима. Реформација Цириха се под Улрихом Цвинглијем1519. драстично проширила до Женеве. Настале су тензије међу кантонима. Године 1541. је дошло до појаве реформације у Женеви. Година 1656. и 1752, због реформације је почео грађански рат између протестаната и католика.
Швајцарска је, после више битака, 24. октобра1648. изборила самосталност од Римско-немачког царства и изградила традицију неутралности, али и добрих плаћеника.
Овакав систем остао је на снази све до бурног Наполеоновог доба. Швајцарска је, иако верски подељена, избегла унутрашње сукобе у време Реформације и Тридесетогодишњег рата. Сталне одлике овог периода и даље су представљали конфедерализам (који је фактички, ако не и формално, све више ублажаван), јака самосвојност кантона и републиканско уређење.
После пада Швајцарске под Наполеонову власт 5. маја1798. године, Швајцарска је добила свој први устав, којим је уведена Хелветска Република, која је била сателитска држава зависна од Француске. Разлог који су Французи имали за улазак у Швајцарску је била њихова намера да опљачкају државну касу, као и да имају у својим рукама све клисуре који воде према Италији. Конфедерално уређење је било укинуто и држава је постала унитарна, а кантони су постали обичне административне јединице. Овај потез је наишао на снажан унутрашњи отпор, али треба приметити да то указује на то да је Швајцарска сматрана у Европи као једна целина. Конфедерација је овде временом губила међународноправна својства, што је процес који траје готово од самог њеног оснивања.
Већ 1802. године овај устав је замењен новим који је ублажио унитарни режим. У самој Швајцарској постојали су сукоби у схватањима између унитариста и федералиста, што је Наполеон користио да донесе Посредничке акте којима је увео федерално уређење са неким конфедералним елементима и великим овлашћењима кантона. Систем није стигао да се покаже у пракси. Године 1815, после Бечког конгреса, границе Швајцарске су се прошириле ка западу. Тако су се три нова кантона (Женева, Во и Нешател) придружили Швајцарској. Осим проширења на конгресу, Швајцарској је била гарантована независност од свих великих сила. После конгреса Швајцарска је добила своју физиономију са 22 кантона и конфедерално уређење. Кантони су склопили кратки Федерални пакт од само петнаестак чланова који је вратио јако конфедерално уређење. Слаб Диет је био једини орган, а централна власт је била сасвим безначајна. Ово је био увод у даље сукобе који су окончани 1848. године доношењем федералног устава.
Модерна конфедерација
Свађе између либерално-прогресивних и конзервативно-католичких кантона су довеле Швајцарску 1847. у Зондербундскриг (Sonderbundskrieg), савез састављен 1845. године у Швајцарској између седам католичких и протестантских кантона, у циљу да се заштите њихови интереси од централизације власти. После пораза конзервативно-католичких кантона, Швајцарска је постала модерна конфедерација и аутономија кантона је уставом 1848. смањена. Берн је постао седиште парламента. Швајцарски устав је до данас два пута верификован (1874. и 1999).
Половином 19. века Швајцарска је осетила талас индустријализације и градње железничке пруге. Интеграција католика у нову конфедерацију уследила је 1891. после избора првог католика у Савезно веће. Током Првог светског рата Швајцарска је била „изолована“ од света, пошто су све суседне земље учествовале у рату. Током рата постојале су тензије међу становништвом: док су Швајцарци који причају немачки били на страни Немачке, Швајцарци који причају француски су са друге стране били на страни Француске. По први пут је изабран један генерал за сигурност швајцарске границе. Недостајало је хране, фирме нису имали више пара и избеглице из суседних земаља су представљали проблем Швајцарске.
На иницијативу Анрија Динана године 1864. у Женеви је основан Црвени крст. У оба светска рата Црвени крст је био активан, а Швајцарска неутрална земља. Ипак, њена неутралност је била озбиљно угрожена краткотрајном Грим-Хофмановом афером из 1917. Године 1920. Швајцарска је постала члан Друштва народа, а 1963. и Савета Европе.
Током Другог светског рата, Немци су направили детаљан план инвазије на Швајцарску, али се напад никада није догодио. Швајцарска је успела да остане неутрална захваљујући економским концесијама Немачкој и срећи да су већи догађаји током рата одлагали инвазију. Покушај мале нацистичке странке у Швајцарској да изазове уједињење са Немачком је пропао. Под генералом Анријем Гизаном је извршена масовна мобилизација. Швајцарска је била важна база за шпијунажу обе зараћене стране и често је посредовала у комуникацији између Савезника и сила Осовине. Швајцарску трговину блокирали су и Савезници и силе Осовине. Економска сарадња и давање кредита Трећем рајху су варирали у зависности од извесности инвазије и могућности да се пронађе други трговински партнер. Концесије су достигле свој врхунац 1942. након што је тешко оштећена изузетно важна железничка веза у Вишијевској Француској. због чега је Швајцарска постала са свих страна окружена снагама сила Осовине. Током рата у Швајцарску је пристигло више од 300.000 избеглица, од чега су 104.000 били страни војници интернирани по ставу о правима и обавезама неутралних сила прописаних Хашким конвенцијама. Даље, 60.000 избеглица су били цивили који су избегли из Немачке због прогона од стране нациста. Међутим, строге политике о имиграцији и азилима, као и финансијске везе са нацистичком Немачком су изазвали контроверзе. Швајцарско ратно ваздухопловство се борило и против Савезника и сила Осовине, оборивши 11 авиона Луфтвафеа у мају и јуну 1940, а после и савезничке авионе, након промене политике због претњи из Немачке. Преко 100 савезничких бомбардера и њихове посаде су били интернирани током Другог светског рата. Савезнички авиони су током 1944. и 1945. грешком бомбардовали швајцарске градове Шафхаузен, Штајн на Рајни, Валц, Рафз, Базел и Цирих.
Швајцарци су 1971. године одобрили женама право гласа, а 1. јануара1979, кантон Јура је добио, после више демонстрација свог становништва, своју независност од кантона Берн. Тако је кантон Јура постао најмлађи кантон Швајцарске.
Туризам Швајцарске је значајна привредна грана у земљи, а одликују га градови, градски и културно-историјски туризам, као и Алпи, планински и зимски туризам.
Веома посјећени и туристички значајни градови са старим градским језгром у Швајцарској су: главни град Берн (кантон Берн), Шафхаузен (кантон Шафхаузен), Штајн ам Рајн (Шафхаузен), Раперсвил (Санкт Гален), Буле (Фрибур), Белинцона (Тичино) и Нион (Во) и други.
Ледник Алеч, најдужи на Алпима
Швајцарска је свјетски позната по Алпима и зимском туризму. Најзначајнији скијашки центри у Швајцарској су: Санкт Мориц и Давос (кантон Граубинден), Венген и Аделбоден (кантон Берн), Вербиер и Цермат (Валис), Енгелберг (Обвалден) и други.
Политика Швајцарске се одвија у оквиру федералне парламентарне демократске републике, по чему је Швајцарско савезно веће на челу владе и вишепартијског система. Извршну власт спроводи влада. Федералну правосудну моћ има и влада и два дома Бундесхауса. Судство је независно од извршне власти и законодавства. Швајцарска је од свих држава на свету најближа директној демократији. За било коју промену у уставу референдум је обавезан; за било коју промену у закону, може се тражити референдум. Кроз референдуме, грађани могу да мењају било који закон који је изгласао Бундесхаус и кроз иницијативе могу да уводе амандмане у федерални устав, што Швајцарску чини државом директне демократије.
Парламент (Бундесхаус) се састоји од два дома: Савета кантона Швајцарске, који има 46 представника (два из сваког кантона и по један из сваког полу-кантона) који се бирају по систему који одређује сваки кантон, и Државног савета, који се састоји од 200 чланова који се бирају по систему сразмерних представника. Чланови оба дома служе четири године. Када оба дома заседају заједно, познати су као Савезни скуп (Bundesversammlung).[11] Они су законодавна власт Швајцарске и заједно бирају, у случају рата, генерала војске или бирају сваке четврте године нове чланове Савезног већа, који Швајцарску представљају у иностранству. Такође они разматрају молбе за помиловање, које му могу предати осуђеници које је осудио врховни суд. Швајцарска има вишепартијски систем, са бројним политичким странкама од којих ниједна нема често прилику да самостално стекне власт, и политичке странке морају међусобно сарађивати да створе коалиционе владе[12]
Главно извршно тело и шефа државе чини Швајцарско савезно веће, које се састоји од седам чланова (извршна власт). Иако устав захтева да парламент бира и надгледа чланове већа током четворогодишњег мандата, шеф државе и његова администрација су постепено преузели улогу у одређивању законодавног процеса као и у извршавању федералних закона. Председник Конфедерације се бира међу њих седморо да би преузео посебне представничке функције на једну годину, али такође задржава своју улогу у кабинету.[13]
Швајцарска је подељена на 26 кантона, с тим што су три кантона подељена на полукантоне, и тако је релевантан број за избор у Веће кантона 23. Сваки кантон има свој главни град. Они су конституенти, федералне јединице, Швајцарске федерације. Сваки кантон је једнак и има свој устав, законодавну, судску и извршну власт. Влада сваког кантона се састоји од пет до седам чланова (зависно од кантона).[14]
Све надлежности која према уставу не припадају влади, или нису законом додељена федералном нивоу, су у надлежности кантона (организација кантона, школски систем, понекад здравство, понекад планирање и градња, полиција, судство). У неким подручјима влада има велике надлежности, тако да то понекад изазива тензије између кантона и владе.
Највећи кантон по површини је Граубинден који покрива 17,2% површине Швајцарске, а кантон са највише становника је Цирих.
Најважнији градови Швајцарске су Берн, Цирих, Базел, Луцерн, Женева и други. Економско и саобраћајно средиште Швајцарске је Цирих, док је Берн административно средиште. Значајне улоге имају и Базел и Женева. Базел је седиште многих биотехнолошких и хемијских институција, док се у Женеви налази седиште Уједињених нација за Европу. Сваки град и свака општина има свог градоначелника (општине већином једног представника из Парламента кантона), градске институције и локалну полицију.
Швајцарска данас броји 3032 општине и свака од њих има своје општинско или градско веће, (понекад уместо већа, народ се окупља на пленарној скупштини) и своју извршну власт са градском владом и градоначелником на челу (у појединим кантонима председником општине).
Контрола кантона над општинама и градовима ограничена је на надгледање да ли су општинске одлуке у складу са важећим прописима и, са друге стране, на одобравање предрачуна (понекад буџета) градских влада.
У надлежности општине је убирање пореза, управљање јавним комуналним предузећима, основно образовање, управљање добрима грађана, локална полиција, као и помоћ сиромашнима и болеснима.
У Швајцарској су права општине ограничена само законом. Општина је та која прва одлучује (нпр. у судском поступку она је првостепени орган), а кантон интервенише тек у случају жалбе.
Спољна политика
Швајцарска се сматра спољнополитички неутралном, тј. практикује политику немешања у сукобе између држава, и не меша се у унутрашње ствари других земаља. Неутралност Швајцарске је била призната на Бечком конгресу1815. године. Ова неутралност је и данас међународно призната.[15]
У испитивању Швајцарска сарађује са неким европским организацијама. Оснивач је ЦЕРН-а, који има своје седиште у Женеви.
Швајцарска није чланица Европске уније, нити је чланица Европског економског простора, али има важне билатералне споразуме са Европском унијом.[16][17] Приступање Швајцарске у НАТО био би прекид неутралности Швајцарске.
Швајцарска је веома важна транзитна држава за људе и робу који путују ка унутрашњости Европске уније. Због свог географског положаја, Швајцарска има велики значај у међународном саобраћају са посебно добро развијеном саобраћајном инфраструктуром.
Укупна дужина железничке мреже у Швајцарској је више од 5.000 km, што је једна од најгушћих железничких мрежа на свету, а укупна дужина путева је већа од 70.000 km од чега је око 1.600 km ауто-путева. Већ данас, мрежа ауто-путева Швајцарске је једна од најразвијенијих на свету. Већина становника живи мање од 10 km од најближег излаза на ауто-пут. Швајцарска има добро развијен саобраћај.
Швајцарску одликује велики број планинских превоја, који су током историје били главне саобраћајне тачке између дијелова јужне Европе и предјела сјеверно од Алпа. Најзначајнији је превој Готард, испод којег је 1882. године изграђен жељезнички тунел, Готардски тунел (Gotthardtunnel), дуг 15.003 метра, а 2016. године је отворен нови, Готардски базни тунел (Gotthard-Basistunnel), досада најдужи тунел на свијету, са дужином од 57,1 километара, кроз Урнске Алпе.
Кроз Швајцарску тече река Рајна, важан водени пут који повезује Швајцарску са Атлантским океаном. Једина међународна лука Швајцарске се налази у Базелу на Рајни.
Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Швајцарској су у Цириху, Базелу и Женеви. Са више од 20 милиона путника годишње, Аеродром Цирих је постао главна саобраћајна капија Швајцарске. Многе авионске компаније лете за Цирих, као нпр. Американ ерлајнс, Луфтханза или Иберија. Остали међународни аеродроми Швајцарске су Аеродром Базел и Аеродром Женева.
Износ извоза (плаво) и увоза (црвено) Швајцарске у периоду од 1990. до 2005. године (у милионима швајцарских франака).
Швајцарска је стабилна, развијена, модерна тржишна земља, са ниском стопом незапослености (Ø: 2,5%.[18]), високо обученом радном снагом и са бруто домаћим производом по глави становника већим од најразвијенијих европских земаља.[19] Швајцарска је последњих година своју економску праксу прилагодила оној у ЕУ како би увећала своју конкурентност. Иако Швајцарци не теже ка чланству у ЕУ у блиској будућности, Берн и Брисел су 1999. потписали споразум о даљој либерализацији трговинских веза. Швајцарска је остала рај за инвеститоре, јер је задржала могућност банкарске дискреције и дугорочну екстерну вредност франка. Најважнија привредна грана Швајцарске су услуге. У терцијарном сектору ради највећи број запослених (73%). Главни сектори су трговина, здравство и образовање, као и банкарски и сектор осигурања. Такође је заступљена индустрија челика, метала, алуминијума, машинска индустрија, индустрија прецизних инструмената (нпр. часовника), електротехника, хемијска, фармацеутска и текстилна индустрија, индустрија коже, прехрамбена, керамичка, индустрија грађевинског материјала, банкарство (због неутралности у ратовима).
Земљиште није нарочито погодно за развитак пољопривреде, мада остаје важан фактор у Швајцарској. Развијено је сточарство, а нарочито се узгајају краве за мужу, док ова грана привреде и даље у великој мери одолева модернизацији и задржава традиционалне елементе. Такође је развијен и зимски туризам, са неким од најпознатијих скијашких центара лоцираним у швајцарским Алпима.
Бруто национални доходак Швајцарске је 2006. године износио је око 486,2 милијарде франака, што је око 64.500 франака, односно 53.000 америчких долара по глави становника.[20], чиме се она убраја у најбогатије земље света[21][22]Инфлација је према изворима из 2007. године износила 0,4%.
Економски подаци
Главни економски подаци бруто домаћег производа, инфлације, броја незапослености и спољнотрговинског развоја задњих година:
Дана 18. маја 2003. одбијене су две иницијативе против нуклеарних електрана: Мораторијум плус, чији је циљ била забрана изградње нових нуклеарних електрана (41,6% за и 58,4% против),[23] и Електрична енергија без нуклеарки (33,7% за и 66,3% против).[24] Претходни десетогодишњи мораторијум на изградњу нових нуклеарних електрана је био резултат грађанске иницијативе изгласане 1990. са 54,5% за и 45,5% против. Планира се нова нуклеарна електрана у кантону Берн. Швајцарски савезни биро за енергију у оквиру Савезног министарства за природу, саобраћај, енергију и комуникације.[25]
Швајцарска приватно-јавна путна мрежа се финансира из путарина и пореза на возила. Швајцарски систем ауто-путева захтева куповину вињета које коштају 40 швајцарских франака за једну календарску годину да би се користили ауто-путеви, што важи и за путничка и теретна возила. Швајцарска мрежа ауто-путева је 2000. године била дугачка 1,638 km и узимајући обзир површину Швајцарске од 41,290 km², је такође једна од најгушћих путних мрежа на свету. Аеродром Цирих је највећи швајцарски међународни терминал, који је 2007. услужио 20,7 милиона путника. Други највећи аеродром је аеродром Женева са 10,8 милиона путника, а трећи аеродром Базел-Милуз-Фрајбург са 4,3 милиона путника. Ова ова аеродрома Швајцарска дели са Француском.
Швајцарска је изузетно активна у погледу прописа о рециклажи и одлагању ђубрета, и једна од водећих држава у свету са око 66% до 96% различитих материјала који су рециклирани.
Становништво Швајцарске у хиљадама 1970—2005. године
Према подацима из августа 2008. године, Швајцарска има 7.610.248 становника, од чега 21,3% чине странци
Кантон са највећим бројем становника је кантон Цирих са 1.300.545 становника (2007).
У Швајцарској живи (према подацима Савезне службе за статистику Швајцарске за август 2008) 1.618.847 страних држављана, или 21,3% становништва Швајцарске, у које спадају избеглице, гастарбајтери и њихове породице. Са простора Србије живи према подацима 2008. године 186.000 грађана, 270.000 из Италије, 192.000 из Португалије, 224.000 из Немачке и око 79.000 из Турске. Остали по бројности значајни инострани држављани су Албанци, Бошњаци, Французи, Хрвати и Шпанци.
У Тичину живи италијанска мањина, а у другим кантонима живе држављани преко 150 различитих држава. Све више странаца долазе да живи у Швајцарској. Док је 2005. 1.655.300 странаца живело у Швајцарској, године 2006. било их је 1.656.721.[26]
Све више странаца који живе у Швајцарској желе да буду власници и швајцарских пасоша. Док је у 2004. години 35.700 странаца добило швајцарски пасош, године 2005. тај број је износио 38.400. Један од критеријума за добијање швајцарског пасоша је да особа легално живи више од 12 година у Швајцарској. Особа мора такође добро говорити један од службених језика Швајцарске[27]
С приходима од 38.000 евра по глави становника[28], Швајцарска је друштво више класе. Широкогруд систем социјалног осигурања омогућава добро развијено здравство, надокнаде за незапосленост и остале социјалне предности.
У члану 4 устава Швајцарске од 1999. стоји: „Службени језици Швајцарске су немачки, француски, италијански и реторомански“. У члану 701 пише такође: „Службени језици Швајцарске Конфедерације су немачки, француски и италијански. У комуникацији са људима ретороманског порекла, романш је такође службени језик Швајцарске Конфедерације“. Устав Швајцарске не потврђује места у којем се говори овим језицима. У члану 702 пише да је надлежност кантона да сами изаберу своје службене језике, али морају да поштују језичке мањине и историјски састав те регије. Странци немају право да сарађују са владом кантона или општине на неком језику који није потврђен у уставу (нпр. српски, шпански). Укупно 62,8% популације Швајцарске говори немачким језиком. Следе француски са 22,9%, италијански (8,2%) и романш (0,5%), који се највише говори у кантону Граубиндену.
Према подацима из 2016, око 5% становништва код куће прича енглески, 3,8% португалски, 3% албански, 2,6% шпански, док 2,5% причају српски и хрватски. Око 64% популације прича више од једног језика на дневној бази.
Католицизам је био главна религија у Швајцарској до 17. века, кад је реформација драстично променила стање. Улрих Цвингли је имао велику улогу у реформацији у Швајцарској. Он је био бивши реформатор Цириха. Од реформације Цириха и Женеве, у Швајцарској постоји протестантска црква, која постоји и дан данас.
Становништво кантона Цириха, Берна, Базела, Шафхаузена, Женеве, Воа и Апенцел Аусеродена је почетком 19. века било практично протестантско, док су становници кантона Фрибурга, Вале, Јуре, Солотурна, Луцерна, Оба и Нидвалдена, Урија, Швица, Цуга, Апенцела, Инеродена и Тичина били католици. Вероисповесно измешани били су кантони Гларус, Аргау, Санкт Гален и Граубинден. Подела вероисповести је била резултат употребе принципа територије при одабиру вероисповести после рата између католика и протестаната у 16. веку.
Швајцарска нема званичну државну религију, иако већина кантона (осим Женева и Нешатела) признају званичне религије, у свим случајевима или Католичку цркву или Швајцарску реформисану цркву. Ове цркве, а у неким кантонима и заједнице Старокатоличке цркве и Јевреја се финансирају званичним опорезивањем својих верника.[29]Швајцарски Устав јамчи слободу вероисповести тако да се нико не сме дискриминисати на верској основи.
Хришћанство је доминантна религија у Швајцарској, а 41,8% популације је католичке вероисповести, а 35,3% становништва припада разним протестантским црквама. Имиграција је донела ислам (4,3%, углавном Албанци са Косова и Метохије) и православље (1,8%) као значајне мањинске религије. Анкета Еуробарометра из 2005. је показала да су 48% становника верници, 39% становништва је показало веровање у неку „духовну или животну силу“, 9% су били атеисти, а 4% агностици.[30]
Култура Швајцарске је била под утицајем својих суседних држава, али током година се створила самостална култура, уз неке регионалне разлике. Посебно француско говорно подручје (Романдија) има тенденцију да се оријентише ка француској култури и да највише буде проевропско. Генерално, Швајцарци су познати по својој дугој традицији хуманитаризма у Швајцарској. Швајцарска је родно место Црвеног крста и седиште Веће Уједињених нација за људска права. Део Швајцарске у ком се говори немачки језик има јаку тенденцију према немачкој култури, иако се Швајцарци не идентификују строго као Немци, због разлика између дијалеката немачког који се говори у Швајцарској и Немачкој. Италијанско говорно подручје се више оријентише према италијанској култури. Једино остаје ретормоанска култура која покушава да очува своју лингвистичку и културну традицију. Швајцарски представник на избору за Песму Евровизије 1989. била је песма романш језику.
Многе планинске области зими имају снажну, енергичну културу скијашких градова, док лети живе мирније, као рекреациони центри. У неким областима у сезони доминира туризам, док у пролеће и јесен има мање страних посетилаца, а више Швајцараца. Традиционална култура фармера и сточара такође преовлађује у многим областима и ова веза са земљом и пољопривредом је снажни „лепак“ који повезује све Швајцарце. Иако највећи број фарми сада не производи храну за себе, мале фарме су присутне свуда изван градова, а Швајцарци из градова често, поред гајења собног цвећа, одржавају баште или држе саксије са здравцима на прозорима.
Образовање у Швајцарској је врло разнолико, јер устав Швајцарске гарантује кантонима да сами одређују школски систем. Постоје и јавне и приватне школе, међу којима се налазе и многе међународне приватне школе. Минимална старост за основну школу је шест година и тако је у сваком кантону. Обично деца могу да изаберу своје школе, који језик желеа науче (француски, немачки или италијански). Основна школа траје до четири или пет године, у зависности од изабране школе. На крају основне школе или на почетку средње школе ученици се селектују према својим способностима у неколико (обично три) класа. Најдаровитији ученици похађају напредне школе, да би припремили за даље студије или матуру, док остали ђаци добијају професионално образовање које је прилагођено њиховим способностима.
У Швајцарској постоји 12 универзитета, од којих се десет одржавају на кантоналном нивоу и обично нуде низ нетехничких предмета. Први универзитет у Швајцарској основан је 1460. године. у Базелу (са медицинским факултетом) и има дугу традицију хемијских и медицинских истраживања у Швајцарској. Највећи универзитет у Швајцарској је Универзитет у Цириху, са готово 25.000 студената. Два института универзитета која савезна влада Швајцарске спонзорише су: ЕТХ Цирих (основан 1855) и ЕПФЛ у Лозани (основан 1969). Обе школе уживају велико међународно признање.
Швајцарска кухиња је обликована утицајем немачке, француске и италијанске кухиње, уз неке оригиналне швајцарске рецепте. Швајцарска је земља брдско-планинске пољопривреде и стога се традиционална храна заснива на кромпиру и сиру.
Врсте хране које се најчешће повезују са Швајцарском су чоколаде (види десно) и сиреви. Швајцарска је постојбина око 450 врста сирева Најпознатије врсте су ементалер, гријер, вахерин, тилситер и апенцелер. Сиреви су главни састојак националних јела фонди и раклет.
Други познати швајцарски рецепти су: рести (јело од печеног ренданог кромпира), мусли (мешавина жита, сушеног воћа и ораха), сервела (врста куваних кобасица), базелски хлеб и бисквити, шпански ветар (меринге) и др.
Претежно планински предели земље су извршили пресудан утицај на избор омиљених спортова и рекреативних активности. Тако је крајем 19. и почетком 20. века, скијање било један од омиљених швајцарских спортова. Развојем туризма и изградњом скијашких центара однос Швајцараца према зимским спортовима се још више укоренио. Скијање, скијашко трчање и, у задње време, сноубординг су неки од омиљених швајцарских зимских спортова. Под утицајем планина су и летње слободне активности и спортови, као нпр. планинарење и пешачење.
Махом због своје политичке и војне неутралности, многе међународне спортске организације имају седиште у Швајцарској. Између осталих то су: МОК, УЕФА, ФИФА и ФИБА. Заједно са Финском и Шведском, Швајцарска је основала и Међународну хокејашку федерацију.
^Берн се сматра „федералним градом” (њем.Bundesstadt, фр.ville fédérale, итал.јез-итал). Швајцарски закони не препознају „главни град” као такав, али федерална скупштина и влада се налазе у Берну, док се федерални судови налазе у другим градовима.
^Holenstein, André (2012). „Die Hauptstadt existiert nicht”. boris.unibe.ch (на језику: немачки). Berne: Department Communication, University of Berne: 16—19. doi:10.7892/boris.41280. Приступљено 28. 04. 2018. „Als 1848 ein politisch-administratives Zentrum für den neuen Bundesstaat zu bestimmen war, verzichteten die Verfassungsväter darauf, eine Hauptstadt der Schweiz zu bezeichnen und formulierten stattdessen in Artikel 108: «Alles, was sich auf den Sitz der Bundesbehörden bezieht, ist Gegenstand der Bundesgesetzgebung.» Die Bundesstadt ist also nicht mehr und nicht weniger als der Sitz der Bundesbehörden.”
^ абвгд„Swiss Geography”. swissworld.org. Presence Switzerland, Federal Department of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 08. 10. 2014. г. Приступљено 12. 10. 2014.
Giuseppe Pella Giuseppe Pella (18 April 1902 – 31 Mei 1981) ialah politikus Demokrasi Kristen Italia yang menjabat sebagai Perdana Menteri Italia dari 1953 sampai 1954. Ia juga Presiden Parlemen Eropa dari 1954 sampai 1956 setelah kematian Alcide De Gasperi. lbsPerdana Menteri ItaliaKerajaan Italia Cavour · Ricasoli · Rattazzi · Farini · Minghetti · La Marmora · Ricasoli · Rattazzi · Menabr...
العلاقات الكندية الكورية الجنوبية كندا كوريا الجنوبية كندا كوريا الجنوبية تعديل مصدري - تعديل العلاقات الكندية الكورية الجنوبية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين كندا وكوريا الجنوبية.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة وم...
العلاقات المالديفية الإندونيسية جزر المالديف إندونيسيا المالديف إندونيسيا تعديل مصدري - تعديل العلاقات المالديفية الإندونيسية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين المالديف وإندونيسيا.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة ومر...
Questa voce sull'argomento società calcistiche slovacche è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. FK Dukla Banská BystricaCalcio Segni distintivi Uniformi di gara Casa Trasferta Colori sociali Rosso, bianco Dati societari Città Banská Bystrica Nazione Slovacchia Confederazione UEFA Federazione SVZ Campionato Superliga Fondazione 1965 Presidente Ivan Šabo Allenatore Michal Scasny Stadio SNP(10.000 posti) Sito web www.fkdukla.sk Palmar...
Artikel ini tidak memiliki referensi atau sumber tepercaya sehingga isinya tidak bisa dipastikan. Tolong bantu perbaiki artikel ini dengan menambahkan referensi yang layak. Tulisan tanpa sumber dapat dipertanyakan dan dihapus sewaktu-waktu.Cari sumber: Faisal Ghazawi – berita · surat kabar · buku · cendekiawan · JSTOR Prof. Dr. Faisal Jamil Hasan GhazawiFaisal GhazawiNamaProf. Dr. Faisal Jamil Hasan GhazawiKebangsaanArabJabatanImam Masjidil Haram Assoc...
Perahu golekan Madura di sungai Martapura, Banjarmasin. Perahu golekan adalah jenis perahu tradisional dari Madura, Indonesia. Mereka dulu berlayar sampai sejauh Singapura, di mana mereka disebut sebagai perahu dagang Madura. Saat ini jenis perahu ini hanya dikenal secara lokal, terutama yang dekat Bangkalan di Madura Barat dan di sekitar kepulauan Kangean.[1] Sebuah golekan dengan layar cakar kepiting, Balikpapan, 1928. Etimologi Pengamat Belanda van Deventer menulis bahwa namanya be...
Celebrated Israeli ballet dancers, Valery and Galina Panov, who founded the Ballet Panov, in Ashdod.[1] Dance in Israel incorporates a wide variety of dance styles, from traditional Israeli folk dancing to ballet, modern dance, ballroom dancing and flamenco. Contemporary dance in Israel has won international acclaim. Israeli choreographers, among them Ohad Naharin and Barak Marshall are considered among the most versatile and original international creators working today.[2] ...
1826 disbandment of the Ottoman Janissary corps Auspicious IncidentPart of Decline and modernization of the Ottoman EmpireDate15 June 1826LocationConstantinople and other cities of the Ottoman EmpireResult Janissary Corps disbanded and replaced with the Asakir-i Mansure-i Muhammediye.Belligerents Ottoman Government JanissariesStrength Unknown 70,000[1] - 135,000Casualties and losses Most of the Janissaries were killed, executed, exiled or imprisoned.[2] A janissary musketeer. ...
Amélie Linz Amélie Godin als Herausgeberin (1894) Bucheinband von Ernst Zimmer (1901) Amélie Linz (* 22. Mai 1824 in Bamberg; † 24. April 1904 in München) war unter dem Namen Amélie Godin eine deutsche Autorin. Inhaltsverzeichnis 1 Leben 2 Werke 3 Literatur 4 Weblinks Leben Geboren als Tochter des Arztes Friedrich Speyer und dessen Frau Clara, geb. von Godin, verbrachte sie mehrere Winter in München und heiratete 1844 den preußischen Ingenieuroffizier Franz Xaver Linz (* 1816), mit d...
Painting by William Holman Hunt William Holman Hunt, The Lady of Shalott, c. 1888–1905, Wadsworth Atheneum Wood engraving by John Thompson, published in 1857, based on Hunt's drawing, 95 × 79 mm The Lady of Shalott is an oil painting by the English artist William Holman Hunt, made c. 1888–1905, and depicting a scene from Tennyson's 1833 poem, The Lady of Shalott. The painting is held by the Wadsworth Atheneum, in Hartford, Connecticut. A smaller version is held by the Manches...
Federasi Sepak Bola TurkmenistanAFCDidirikan1992Kantor pusatAshgabatBergabung dengan FIFA1994Bergabung dengan AFC1994PresidenDeryageldi OrazovWebsitehttp://tff.com.tm/tk Federasi Sepak Bola Turkmenistan (bahasa Inggris: Football Federation of Turkmenistan, bahasa Turkmen: Türkmenistan Futbol Federasiýasy) adalah badan pengendali sepak bola di Turkmenistan. Pranala luar Turkmenistan pada situs web resmi FIFA. Turkmenistan pada situs web resmi AFC. lbsSepak bola di TurkmenistanFederas...
Rugby sevens at the 2018 Commonwealth GamesVenueRobina StadiumDates13–15 April 2018Competitors312 from 16 nations← 20142022 → Rugby sevens at the2018 Commonwealth GamesTournamentmenwomenRostersmenwomenvte Rugby sevens at the 2018 Commonwealth Games was held on the Gold Coast, Australia from April 13 to 15.[1] The rugby sevens competition was held at Robina Stadium.[2] This is the sixth time that the men's competition was held, follo...
Veduta Via di Camollìa è una strada di Siena, asse del Terzo di Camollia come prolungamento di via dei Montanini. Storia e descrizione Situata sull'antico percorso della via Francigena, si snoda in dolce pendenza e presenta numerosi edifici storici, soprattutto tre-quattrocentesci, trasformati nei secoli e di tono decisamente minore rispetto ad altre zone più centrali della città murata: tipicamente, infatti, i borghi più periferici erano abitati dal popolo minuto, operai e artigiani. V...
2020 American film by Aaron Sorkin This article is about the 2020 film. For the actual trial, see Chicago Seven § Trial. The Trial of the Chicago 7Release posterDirected byAaron SorkinWritten byAaron SorkinProduced by Stuart M. Besser Matt Jackson Marc Platt Tyler Thompson Starring Yahya Abdul-Mateen II Sacha Baron Cohen Daniel Flaherty Joseph Gordon-Levitt Michael Keaton Frank Langella John Carroll Lynch Eddie Redmayne Noah Robbins Mark Rylance Alex Sharp Jeremy Strong CinematographyPh...
هانا فان بيورين معلومات شخصية الميلاد 8 مارس 1783(1783-03-08) الوفاة 5 فبراير 1819 (35 سنة)ألباني، نيويورك سبب الوفاة سل الجنسية الولايات المتحدة الأمريكية مشكلة صحية سل الزوج مارتن فان بيورين الأولاد إبراهام فـان بيرنجون فـان بيرن الحياة العملية المهنة سيدة أولى تعديل مصد...
.svg)
.jpg)
.svg){kind=small}
