Здравац или питоми здравац (лат.Geranium macrorrhizum) је биљка из породице здраваца (Geraniaceae). Природни ареал здравца су југоисточни Алпи и Балкан.[1]
Опис биљке
Зељаста, вишегодишња биљка усправног стабла високог до 40 cm. Листови су на дугачким дршкама и са лискама издељеним на крупне режњеве. Цветови јасно уочљиви са црвеним до тамноцрвеним круничним и шиљатим, јајастог облика чашичним листићима. Ризом је добро развијен, крупан (macros= крупан) дужине 10-15 цм, са љуспастим залисцима и косо постављен.
Хемијски састав дроге
Ризом (Geranii macrorrhizi) и надземни део (G. herba) биљке су најчешће у употреби као дрога.
Ризом садржи:
Етарско уље се приликом сушења биљке брзо губи па је зато најбоље употребљавати свежу биљку. Има специфичан, јак и пријатан мирис који подсећа на неку мешавину руже и мускатне жалфије. Због тога се етарско уље све чешће користи у козметици. Гаји се као украсна биљка у вртовима и баштама.
Лековито дејство и употреба
Здравац се пре свега користи у народној медицини то за смиривање упале коже и слузокоже управо захваљујући присуству високог садржаја танина. Помаже код несанице тако што успорава активности и продужава сам сан. Као благо умирујуће средство делује на нервни систем и смирује нервозу срца.
Извори
^„RHS A-Z encyclopedia of garden plants”. (2008). стр. 1136.
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.