Током владавине патријарха Германа промењена је процедура избора патријарха и уведен је такозвани апостолски принцип[3], по коме епископи на сабору бирају тројицу кандидата, а затим се жребом (извлачењем) одлучује који ће од њих бити нови патријарх. Важи за једног од најзнаменитјих српских патријарха, који је деловао у историјском периоду тешком за цркву.[4] Због наводне блискости са комунистичким режимом, критичари су га звали црвени патријарх.[3]
Након богословије, оженио се Десанком 1924. године, са којом је стекао два сина и ћерку, након чега је постао удовац, након смрти Десанке 1936. године током четвртог порођаја.[7]
Иако постоје опречни подаци о политичким ставовима његовог старијег сина Михаила за време окупације у Другом светском рату, чињеница је да је Михаило, крајем 1944. године кренуо са Љотићевцима ка Словенији. Заробљен је маја 1945. и упућен у Загреб, а стрељан је средином јула. Млађи син Властимир, који је истом приликом заробљен, је избегао стрељање као малолетник. У послератним годинама није био у добрим односима са оцем до Германовог избора за патријарха.[7] Властимир је касније постао протођакон, а преминуо је 6. маја 2001. године.[9]
Новоизабрани епископ Герман је, у исто време, примио и дужност главног секретара Светог архијерејског синода, коју је вршио све до избора за епископа жичког1956. У исто време, уређивао је Гласник, службени лист Српске православне цркве.[8]
На заседању Светог архијерејског синода 1952. године изабран је за епископа будимског. После смрти епископа жичког Николаја, 1956, епископ Герман изабран је за епископа жичког.
Једна од његових највећих заслуга је тај што је успео да се избори да се настави изградња Храма Светог Саве у Београду — после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. Забележено је да је 88 пута патријарх Герман подносио молбу и водио разговоре са разним инстанцама власти, док се није изборио за наставак градње, после 26 година своје службе.[12] Изградња Храма је поново почела 12. маја1985. и том приликом је одслужена архијерејска литургија и постављена повеља.[13]
Када је 1989. године сломио кук био је то почетак болести која је трајала до краја његовог живота. Његове дужности је преузео Митрополит загребачко-љубљанскиЈован, који је 30. јуна исте године именован за чувара трона српског патријарха. Патријарх Герман пензионисан је одлуком Сабора Српске правлославне цркве 30. новембра 1990. године, због дуготрајне тешке болести која је потврђена стручним налазом Конзилијума лекара Војномедицинске академије, да би након тога архијереји донели одлуку да бирају новог патријарха.[15] Следећег дана 1. децембра, још за живота патријарха Германа, изабран је нови патријарх – доташњи епископрашко-призренскиПавле.
Преминуо је 27. августа 1991. и сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду. Тим догађајем постаје један од дуговечнијих српски патријарха у историји Српске православне цркве, који је 32 године обављао дужност врховног поглавара Српске православне цркве.[16]
О животу патријарха Германа је доста писано, а најдетаљније Милан Д. Јанковић у књизи Патријарх српски Герман у животу и борби за Спомен-храм и Вељко Ђурић Мишина у књизи Герман Ђорић : Патријарх у обезбоженом времену, 1-2.
У Великој Дренови му је подигнут споменик 2022. године.[17]
Патријарх Герман и комунистичка власт
Како је патријарх Герман био на челу Српске православне цркве у време комунистичке власти, која није била наклоњена Цркви, многи његови поступци усклађивани су са тадашњом државном политиком. Тако су црквене новине Православље у поднаслову требале имати текст Новине Српске Цркве, али како је назив Црква тадашњим властима био мрзак, од тога се одустало и у првом броју је уз Православље писало: Верске новине архиепископије београдско-карловачке. Касније се усталило Новине српске патријаршије, како је остало и до данас. Један број листа Православље је био посвећен теми геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, што је требао бити први такав стручан текст који се икада појавио у комунистикој Југословаији. Један владика је предлагао да се материјал објави, макар се лист и забранио, јер би се и тако покренула дуго заташкавана тема. Патријарх Герман је забранио да се тај материјал објави.[18]
.png){kind=small}
