Наташу Нинковић често сматрају једном од најбољих глумица своје генерације, у прилог чему сведочи њен континуирани ангажман у неким од најуспешнијих телевизијских подухвата, као и Награда „Жанка Стокић”, за изузетан допринос српској уметности. Осим ове награде, чија је најмлађа добитница, за свој уметнички израз добила је и награду „Раша Плаовић”, као и две награде „Царица Теодора”.
Детињство у Херцеговини
Наташа је рођена у Требињу, где је завршила основну и средњу медицинску школу,[1] и данас истиче да је за Херцеговину везују лепе успомене.[2] У емисији Балканском улицом глумица је поделила да је на тај период живота и на те пределе нарочито подсећа песма „Пјеват ћемо шта нам срце зна”, коју изводи босанскохерцеговачка певачица Амира Медуњанин, и то посебно строфа:
Ја сам вам отуда гдје пјесме носе људска лица, и мало ме страх да ће без љубави за њима заледити зима пјесму комшијску.[3]
Детињство је провела са родитељима — Бранком и Миленом, и са баком која јој је говорила да је мимо свијет, будући да је мала Наташа умела да буде својеглава.[4]
Нинковићева каже да јој је детињство било испуњено игром, безбрижношћу, топлином, веселошћу и вољом за животом.[4] Радо говори о великој везаности за мајку, од које је, како каже, увек добијала само бескрајну љубав и апсолутну слободу, без спутавања.[4]
Глуму је заволела као осмогодишњакиња, играјући у аматерској представи Црвенкапа.[1]
Први који је улогу на филму поверио Наташи Нинковић био је Синиша Ковачевић 1989. године, у његовој романтичној драми Најбољи. Са само седамнаест година, и још увек на студијама глуме, Наташа је добила мању улогу конобарице. Четири године касније млада глумица играла је Луцију у великом биоскопском хиту Три карте за Холивуд.[7] Уследиле су три споредне улоге — у серији Мали кућни графити,[8] и у телевизијским филмовима Кнез Михаило[9] и Голубовића апотека.[10]
Прву велику улогу глумица је добила 1998. године у антиратној драми Спаситељ, уз Дениса Квејда. Нинковићева је тумачила улогу Вере, младе Српкиње, жртве силовања у заробљеничком кампу. Улога у филму који је продуцирао Оливер Стоун, донела је Наташи награде за најбољу главну глумицу на филмским фестивалима у Сочију, Валенсијену и Нишу. Нинковићева је такође добила и награду „Наиса”, највеће признање „Филмских сусрета у Нишу”, које се најчешће додељује глумцима, и које су од 1970. до 2020. године добиле само четири глумице.[11] Понуду да каријеру настави у Холивуду Нинковићева је одбила.[7] О својој одлуци двадесет година касније глумица је рекла:
„
Ако бих посматрала свој живот искључиво кроз посао — што је немогуће — могла бих рећи да је требало себи да дам шансу. Али пошто је мој живот пре свега моја породица, па посао, одговор је јасан: срећна сам што сам ту где сам.[12]
”
Нинковићева се исте године, као Рушка, придружује звезданом ансамблу ТВ серије Породично благоСинише Павића, и стиче комерцијални успех и масовну популарност, будући да је серија емитована и репризирана у неколико земаља бивше Југославије.[13] Њена Рушка Ранковић је правница, заљубљена у Златка Гавриловића (игра га Небојша Глоговац), једног од главних актера ТВ серије.
2000—2009: „Професионалац” и „Клопка”
Године 2000. Наташа је играла Лолу у филму Рат уживо, у постави коју су предводили глумци тадашње млађе генерације — Драган Бјелогрлић, Весна Тривалић, Срђан Тодоровић и Дубравка Мијатовић. Следеће године глумила је у данском филму Den Serbiske dansker (Српски Данац), а 2003. уз Бранислава Лечића у драми Професионалац. Улога у Професионалцу донела је Нинковићевој Повељу за најбољу глумицу у споредној улози на „Филмским сусретима у Нишу”,[5] а са 214 хиљада продатих биоскопских карата филм је заузео девето место на листи најгледанијих српских филмова у периоду од 2000. до 2009. године.[14] Осим у Професионалцу, гледаоци су истовремено имали прилику да Наташу гледају и у улози Лоле, у серији М(ј)ешовити брак.
Нинковићева је и 2005. године играла у великом биоскопском хиту, трећем најгледанијем филму деценије.[14] Била је то романтична комедија Ивкова слава, у режији Здравка Шотре. Тумачила је лик Параскеве, жене домаћина Ивка (Зоран Цвијановић), који је кроз сплет комичних незгода био присиљен да крсну славу прославља три дана.
У питању је била Клопка, емотивна драма Срдана Голубовића, где су уз Наташу играли још и Небојша Глоговац и Аница Добра. Нинковићева тумачи лик Марије, жене која на ивици очаја покушава да прикупи новац за операцију свог детета. Филм је уврштен међу десет најбољих филмова ван енглеског говорног подручја 2007. године. То признање дошло је са Филмског фестивала у Берлину и Америчке Академије филмских уметности и наука.[16] На „Филмским сусретима у Нишу”, Наташа је овенчана наградом „Царица Теодора” за најбољу глумицу у главној улози.[11] У истој категорији награђена је и на Филмском фестивалу у Лијежу.[1]
Нинковићева је од 2015. била изузетно ангажована и на телевизији, и на филму, и у позоришту. Најпре се придружила већ уиграној екипи комедије Луд, збуњен, нормалан, у осмој сезони приказивања, да би 2016. добила улогу порочне, несрећне Наталије Деспотовић у популарној криминалистичкој серији Убице мог оца, са Вуком Костићем и Катарином Радивојевић у главним улогама. Наташина глумачка виртуозност, која се огледала у дијапазону осећања — од уцвељене мајке убијене девојке, до суровог потенцијалног убице, наишла је на одличне критике.[21][22][23]
Велики успех те године заокружила је контраверзна комедија[24][25]Стадо, редитељски првенац Николе Која, који је поред Нинковићеве, окупио и Весну Тривалић, Зорана Цвијановића, Николу Ђуричка и друге. Популарна подела привукла је више од 200 хиљада гледалаца у биоскопе, и учинила овај филм најгледанијим у земљи 2016. године.[26]
Године 2017, играла је Љубицу, жену Симе Матавуља у ТВ серији Santa Maria della Salute, затим Ксенију у црногорској ТВ продукцији Божићни устанак, и мању улогу у филму Заспанка за војнике. Уследила је главна улога у филму Ајвар, која је глумици донела другу награду „Царица Теодора”,[27] награде на филмским фестивалима у Младеновцу,[28]Мојковцу[29] и Лесковцу,[29] као и Златну мимозу за најбољу главну глумицу на Филмском фестивалу у Херцег Новом.[30] Наташа је признања добила за вешто одигран лик гастарбајтерке Виде, која за празнике долази у Србију, где верује да јој муж има љубавницу. Жири 33. по реду Фестивала у Херцег Новом навео је у саопштењу да је Наташа дочарала емотивну огољеност и нијансирану бол модерне жене.[31] Исте, 2019. године, глумица се представила ликом Мине у другој сезони критички и комерцијално успешне ТВ мистерије Сенке над Балканом, редитеља Драгана Бјелогрлића.[32]
У марту 2018. године објављено је да је Наташа Нинковић постала шеснаеста и најмлађа добитница награде „Жанка Стокић”, која се додељује најбољим глумицама Србије.[33]
Жири који је одлучио да признање припадне Нинковићевој чинили су: комичарка Олга Одановић, Братислав Петковић — драмски писац и редитељ, Милорад Вучелић, генерални директор компаније Новости, затим Дејан Савић — директор Народног позоришта, и председница жирија, Милена Дравић.[33] У њиховом образложењу стајало је да Наташа Нинковић очаравајућом сценском енергијом, маштовитошћу, духовитошћу и студиозношћу, из улоге у улогу, надограђује велики глумачки дар.[33]
На додели награде у мају исте године присуствовали су Наташини пријатељи и колеге. Тим поводом, Светлана Бојковић је поздравила одабир глумице за престижну награду и рекла:
„
Када кажем Наташа Нинковић, то је пре свега један велики глумачки дар, отворени ум, радозналост, срчаност, сјајна енергија, истинољубивост и правдољубивост, перфекционизам, храброст и високо постављени циљеви. А уз то, она је јако лепа, уме да воли, да се радује и смеје од срца. Велики посвећеник богиње Талије, мислим чак и њена миљеница.[33]
”
Редитељка Снежана Тришић рекла је за Наташу да је она истовремено радознала и опрезна, рањива и снажна... тајфун талента.[33]
Из писма Војина Ћетковића Нинковићевој, поводом уручења „Жанке Стокић”
Немој да си скромна јер твоје врлине то нису. Уживај само, пусти нас да те хвалимо, заслужили смо бар толико! Имао сам задовољство да растем са тобом. Чини ми се да ниједну реч са сцене нисам изговорио, а да је прво ти ниси чула и одобрила. Ми, с класе, били смо једни другима и родитељи и деца, и професори и ђаци. Врхунска моја, певај гласно, не дижи главу — већ нас гледаш одозго.[33]
Редитељ Предраг Гага Антонијевић подсетио се да је Нинковићеву први пут видео пре више од две деценије, и казао да је изашла пред њега као Ирена Папас, да је са лакоћом носила неку драму, и да јој је та драма природно стајала.[33]
„Жанку Стокић” је глумици уручила Милена Дравић, тада држана за највећу живу звезду југословенске кинематографије.[34] Дравићева је Наташи честитала на томе што је својом глумом достигла високе стандарде, етику и естетику.[33]
Примајући награду, Нинковићева је рекла да је глума њена потреба и страст, простор спотицања, спознаје, слободе и њена велика љубав.[33]
2020—данас: „Дара из Јасеновца”
У фебруару 2021. године премијерно је приказан филм Дара из Јасеновца, који је изазвао различите међународне реакције.[35] Наташа је у филму играла Радојку, Српкињу која помаже усташком режиму у логору Јасеновац, како би олакшала сопствени положај и ћерку сачувала од смрти. Премда суштински сложена улога анти−негативца, она је Нинковићеву сврстала у ред зликоваца, предвођених Татјаном Кецман и Игором Ђорђевићем, и глумица првобитно није желела да је прихвати.[36] Како каже, мислила је да нема снаге да се упусти у ужас који филм приказује, али је онда, управо из поштовања према жртвама логора, схватила да је то један од начина да им ода почаст. Премијеру филма одгледало је 2,6 милиона људи.[37]
Осим у ратној драми, Наташа је 2021. године играла и у три телевизијске серије. Прва емитована серија је трилер, назива Калкански кругови, са Војином Ћетковићем у главној улози, а чија се радња преплиће око старе породичне тајне и живописног места на Букуљи.[38] Друга најављена је историјска серија КраљЗдравка Шотре, која приказује период у Југославији од уласка краља Александра у ослобођени Београд, до његовог атентата у Марсељу.[39] Глумица је овде тумачила лик краљице Јелене Савојске. Трећа је Певачица, жанровски криминалистичка серија о нерешеном убиству и српском естрадном миљеу, где су се у главним улогама нашли поп−фолк певачица Милица Павловић и Милош Тимотијевић.[40] Наташа је одиграла лик Влајне, свекрве убијене певачице. Ово је била друга улога за годину дана коју је желела да одбије, будући да је била мрачна, да јој није пријала помисао на тематику беле и црне магије, враџбина и магова, и да је мислила да такву енергију неће моћи да поднесе.[41] За 2022. годину најављен је ансамблски филм Апсурдни експеримент, у коме ће се Нинковићева придружити Бранки Катић.
Између осталих, Наташа је играла и у продукцијама Дервиш и смрт, Мачка на усијаном лименом крову, Чудо у Шаргану, Нечиста крв и другима. За улогу Хеде у представи Хеда Габлер, редитељке Снежане Тришић, Нинковићева је 2011. овенчана Наградом „Раша Плаовић”,[43][44] док је на 11. Жанкиним данима за улогу у дуодрами Љубавна писма добила плакету „Жанки у част”.[45] Изузетан публицитет имала је и њена Госпођица — продукција Југословенског драмског позоришта из 2013. године,[46] која је глумици донела годишњу награду те куће.[47] Средином 2019. године ова представа је обележила своје 100. извођење.[46]
Глумица живи у Београду, са супругом Ненадом Шаренцем, са којим има близанце Луку и Матију.[15] Првакиња је драме у Народном позоришту у Београду.
У једном интервјуу из 2018. године Наташа је истакла да воли самоћу:
„
Мени је самоћа неопходна, чак и на дневном нивоу два или три сата, како бих била сама. Врло сам друштвена, али волим јутро, када сви оду да испуне своје обавезе, а ја останем потпуно сама. Седим, размишљам, могу и да телефонирам, слушам музику, радим шта год ми падне на памет.[4]
”
На сличну тему глумица се осврнула две године касније, у новогодишњем специјалу емисије Балканском улицом ауторке Весне Дедић, говорећи о томе како је, када нема никога око себе, научила да сама, за своју душу, створи угођај:
„
Сама себи наточим чашу вина и, у зависности од расположења, пустим музику — да ли грчку или клапе. Моји укућани су навикли на то. Некад уђу у собу, виде ме и кажу: Аха, сад си у томе.[3]
”
Наташа је у емисији више пута истицала велику љубав према грчкој музици, за коју каже да је диже из мртвих и да дира неки нерв у њој, и то првенствено песме Харис Алексију и Димитриса Митропаноса. О подједнакој љубави према далматинској музици говорила је кроз анегдоту о вожњи са Весном Чипчић од Београда до Аранђеловца, где су, чак и када су се паркирале испред хотела, још пола сата остале у ауту да уживају у песмама које су их подсећале на море.[3]
Нинковићева је и један од амбасадора Фондације „Тијана Јурић”, која има за циљ унапређење безбедности деце у Србији.[98]
Пријатељства са колегама
Наташа је у јуну 1990, на пријемном испиту за Факултет драмских уметности у Београду, упознала Нелу Михајловић. Како Нела касније истиче, обе су имале исту, мушку фризуру, обе црнооке и црнокосе — и обе примљене, због чега су њиховог професора касније критиковали што у истој класи има две идентичне глумице, док је он упорно истицао да су ипак различитог сензибилитета.[7] Од треће године студија њих две су живеле заједно. Нела се присећа лепих а тешких студентских дана за време рата, празних рафова у продавницама и њих две како су куповале млеко у праху за нес кафу. У истом интервјуу за телевизију Прва, Михајловићева је причала о њиховом сналажењу деведесетих година, и о томе како је Наташина мајка у Београд слала херцеговачки сир, а њена из Ваљева — кифлице са сиром.[7] Обе су своју прву позоришну улогу одиграле у истој представи — две сестре у Укроћеној горопади, обе су упознале своје будуће супружнике у исто време, и обе се удале исте године, једна двадесет дана након друге. Михајловића и Нинковићева су од тада најбоље пријатељице. Нела је Наташи била венчана кума, док је Наташа Нели крстила ћерку.
Награда „Раша Плаовић” — Народно позориште у Београду[43] Награда Народног позоришта у Београду за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење[5]
2012.
Јавна похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешност у раду Народног позоришта у Београду[5]