Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Марсељ (фр.Marseille, окс.Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департманаУшће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.[2]
Историја
Стара лука МарсељаПетао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.
Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.
У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.
Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалскихвиконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252, када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481, град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660, за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.
У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.
Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима.[3] Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 °C током дана и 4 °C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 °C током дана и 19 °C ноћу.
Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.
^„Marignane (13)”(PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала(PDF) 10. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Marseille–Obs (13)”(PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала(PDF) 10. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Palanque, J.R. (1990). „Ligures, Celtes et Grecs” [Ligures, Celts and Greeks]. Ур.: Baratier, Edouard. Histoire de la Provence [History of Provence]. Univers de la France (на језику: француски). Toulouse: Editions Privat. ISBN2-7089-1649-1.
Abulafia, David, ур. (1999). The New Cambridge Medieval History. 5. Cambridge University Press. ISBN0-521-36289-X.
Kitson, Simon (2014). Police and Politics in Marseille, 1936–1945. Amsterdam: Brill. ISBN978-90-04-24835-9.
Liauzu, Claude (1996). Histoire des migrations en Méditerranée occidentale [History of Migration in the Western Mediterranean] (на језику: француски). Brussels: Editions Complexe. ISBN2-87027-608-7.
Trott, Victoria (2007). Cannon, Gwen; Watkins, Gaven, ур. Provence. London: Michelin Apa Publications. ISBN978-1-906261-29-0.
Peraldi, Michel; Samson, Michel (2006). Gouverner Marseille : Enquête sur les mondes politiques marseillais. Editions La Découverte. ISBN2-7071-4964-0.
Busquet, Raoul (1954). Histoire de la Provence des origines à la révolution française. Éditions Jeanne Lafitte. ISBN2-86276-319-5.
Attard-Marainchi, Marie-Françoise; Échinard, Pierre; Jordi, Jean-Jacques; Lopez, Renée; Sayad, Abdelmalek; Témime, Émile (2007). Migrance – histoires des migrations à Marseille. Éditions Jeanne Laffitte. ISBN978-2-86276-450-4., single book comprising 4 separate volumes: La préhistoire de la migration (1482–1830); L'expansion marseillaise et "l'invasion italienne" (1830–1918); Le cosomopolitisme de l'entre-deux-guerres (1919–1945); Le choc de la décolonisation (1945–1990).
