Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Авињон (фр.Avignon) град је у Прованси у јужној Француској на источној обали реке Роне. Административно је седиште департмана Воклиз. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 92.454. На другој обали Роне се налази град Вилнев ле Авињон у департману Гар. Стари град Авињон са средњовековним кућама окружен је градским зидинама. Стари град са готичкомПапском палатом (Palais des Papes) из 14. века и мостом Светог Бенезеа (Pont St. Bénézet) из 12. века је под заштитом УНЕСКО-а.
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.
У предхришћанско доба на овом подручју је живело риболовачко келтско племеКавари помешани са Лигурима. Ово место су називали Ауенион. У доба раног хришћанства, Авињон је био трговачка испостава старогрчке колоније Масалија (данас Марсељ).
Улаз у Папску палату
Римљани су назвали овај галоримски град Авенио (Aven(n)io). Верује се да је цар Август овде подигао храм богу северног ветра Мистралу. Падом Римског царства, овде су господарили Бургунди, Западни Готи и Франци. Током 8. века до Авињона су стизали напади Арапа. У 11. веку, заједно са Бургундијом, Авињон је доспео у окриље Светог римског царства. Удаљеност немачких господара омогућила је становништву да у 12. веку прогласи Авињон за град-републику по узору на италијанске градове. У рату против катарске јереси француски краљ Луј VIII је заузео Авињон 1226. Године 1271. град је формално постао део Француске краљевине (династија Анжу), да би после прешао под суверенитет сицилијанске гране Анжујаца. Јована I Напуљска, уједно и војвоткиња Провансе, продала је Авињон папи Клементу VI за 80.000 флорина, 9. јуна 1348.
Од 1309. до 1417. папе су столовале у Авињону. Француски краљ Филип IV Лепи је 1309. издејствовао да на место папе буде изабран Француз, папа Клемент V, који неће становати у Риму, већ у Авињону. Тиме је пренебрегнута католичка доктрина о папама као бискупима града Рима, која је трајала од апостола Петра. Папа Гргур XI је 1377. вратио своју резиденцију у Рим. Француски кардинали нису прихватали ово пресељење, па су 1378. изабрали контра-папу. Овим је почео период црквеног раскола под именом Западна шизма који је окончан 1417. црквеним сабором у Констанци.
Уједињење са Француском
Авињон је вековима припадао територији Папске државе. Краљ Луј XV је окупирао град од 1768. до 1774. Конститутивна скупштина Авињона је 14. септембра 1791. прогласила уједињење града и околине са Француском Републиком. Ово је потврђено Уговором из Толентина1797.
.svg)
