Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Порто представља средиште северозападног дела Иберијског полуострва. Град је познат и по вину, које носи име овога града. Такође је познат и по Фудбалском клубу ФК Порто који је 1987. и 2004. године био првак Европе.
Назив града вуче корене од назива староримског града на датом месту, који се звао Портус Кале (лат.Portus Cale). Од датог назива је изведен не само назив данашњег града (који значи лука), него и назив државе, Португалије. Португалци су често град називали просто лука, са одређеним чланом О испред (o Porto), па се стога у неким језицима усталио облик назива Опорто.
Рељеф: Порто се налази у брежуљкастом, приобалном подручју западног дела Иберијског полуострва, познатог као Мињо. Дато подручје је плодно и густо насељено. Град стога има велике разлике у висини, од 0 до 160 m, с тим што је средиште на 10-50 m надморске висине.
Воде: Порто лежи на ушћу реку Дуро у Атлантски океан, што представља стратешки важно место. Град у управним границама лежи на десној обали реке, али је шире градско подручје са обе.
Историја
Подручје Портоа насељено је још од времена праисторије. У то време ту су живела племена Келта, а остаци њихових насеобина су данас пронађени. Стари Рим је покорио ово подручје 275. године п. н. е.. Одмах је уочен добар положај датог места на ушћу важне реке Дуро у Атлантски океан, па се ту образовало градско насеље са развијеним лучким делатностима.
Током 14. и 15. века бродови Португалије су имали значајно учешће у открићима поморских путева ка Индији и Америци, па је град као важна лука и велико бродоградилиште има велики значај у датим открићима. Град у 17. веку постаје познат и по извозу истоимене марке вина, вина Порто. У 18. и 19. веку град прераста у индустријско средиште.
Међутим, почетком 19. века дошло је до краткотрајне окупације града од страна НаполеоновеФранцуске, а потом и Енглеске. Услед тога дошло и буђења свести грађана Портоа, који су се показали као велики противници краљевског апсолутизма. Захваљујући грађанима Портоа Португалија је добила нови, либерални устав1833. године, којим је утрт пут осавремењавању државе.
У 20. веку град се развио као једно од главних градских средишта Португалије. Данас је Порто један од важних градова Европске уније.
По последњих проценама из 2011. године општина Порто има око 238 хиљада становника. Међутим, метрополитенско подручје града је знатно веће - око 1,7 милиона становника.
Као и други већи градови западне Европе и Порто има шаролико становништво. Посебно су бројни новији усељеници из Бразила, некадашње португалске колоније.
Привреда
Порто је већ вековима супарник Лисабону као најважније привредно средиште Португалије. Иако нема повластице главног града, Порто има предност залеђа, пошто је север државе уједно и њен најразвијенији део.
Данас је градска привреда заснована на одувек важним лучким делатностима и данас свеприсутним услугама (трговина, банкарство, туризам, пословање), док индустрија данас има мањи значај и везана за предграђа. Такође, град је важно трговиште за пољопривредне производе плодне северне Португалије (вино, маслине, воће).
Знаменитости
Највећа знаменитост града је његово старо језгро, које је од 1996. године под заштитом УНЕСКО-а као светска баштина. Ту се налази низ тргова и уских улица са бројним црквама, палатама и здањима.
Од појединачних грађевина потребно је споменути:
Градску катедралу, која је махом изграђена у 17. веку у барокном стилу,
Цркву Клерижос, која је изграђена у 17. веку у барокном стилу,
Стару берзу са веома лепим „Арапским салоном“,
Винске подруме,
Гвоздени мост Луиша I, који је изграђен у другој половини 19. века, као тадашње „чудо технике“,