Личко-крбавска жупанија граничила је с Далмацијом која је припадала Аустрији, Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те Модрушко-ријечком жупанијом која је припадала Хрватско-славонском краљевству. Жупанија је излазила на јадранску обалу. Око 1910, имала је површину од 6.211 км2.
Историја
Личко-крбавска жупанија формирана је 1886. године, по окончању процеса развојачења Војне крајине и накнадног прикључења крајишких области Краљевини Хрватској и Славонији. На подручјима старог Карловачког генералата, развојачење је извршено 1873. године, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Личко-оточко окружје. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави, али ни тада није спроведена интеграција тих области у жупанијски систем. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је на подручју Личко-оточког окружја основана нова Личко-крбавска жупанија.[1][2]
Након раскидања државно-правних веза с Аустријом и Угарском одлуком Хрватског сабора из 1918. постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Приморско-крајишке области.[3]
.svg)
