У Шпанију одлази, као добровољац, за време грађанског рата и укључује се у редове интернационалних бригада. Истицао се као веома храбар и сналажљив борац. Године 1938. примљен је, у Шпанији, у чланство Комунистичке партије Југославије. После завршетка рата у Шпанији, с низом других југословенских бораца налазио се у концентрационим логорима у Француској. Касније је с групом југословена отишао на присилни рад у Немачку, одакле је средином јула 1941. године, успео да побегне и пребацио се у окупирану Југославију.
По доласку у Југославију, врло кратко је боравио у Загребу, а онда се пребацио на ослобођену територију Кордуна. Учествовао је у организовању првих партизанских јединица у Перјасици, Кестењцу, Вељуну, Клолоћу и Кладуши. Највише се задржао у одреду у Шљивњаку. Истицао се у борбама као храбар борац. Међу партизанима и народом Кордуна био је познат под именом Адолф.
У Трећој чети се налазио командант одреда Роберт Домани, народни херој, политички комесар Трећег батаљона Бранко Латас, командир Треће чете Стево Чутурило и политички комесар Треће чете Адолф Штајнбергер, псеудоним Драго Домјанић. Све су их четници исте ноћи побили. Да се не би пронашла њихова тела, бацили су их у јаму Балинка, дубоку 380 метара, у Личкој Јесеници.
Године 1966, једна енглеска спелеолошка екипа пронашла је њихова тела, па су сахрањени у заједничкој гробници у Плашком.
