Рођен је 21. септембра1913. године у селу Трбић, код Ливна. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у селу Чуклићу. Године 1928, са петнаест година, отишао је на рад у Француску, с још неколико свој вршњака. Радио је у многим предузећима у Паризу и активно је учествовао у радничком покрету. Посебно се политичким радом истицао, међу хрватским исељеницима, које су појединци врбовали у усташе.
Када је, 1936. године избио Шпански грађански рат, Анте је, на позив Комунистичке партије Југославије, међу првима отишао у Шпанију, да се бори на страни шпанске републике. Најпре је био борац, а убрзо и водник у једној интернационалној бригади. Три пута је рањен, једном теже. Учествовао је у биткама за одбрану Мадрида. Претпоставља се да је 1937. године примљен у чланство Комунистичке партије Југославије.
После пораза Шпанске републике и повлачења интернационалних бригада, Анте се пребацио у Француску, а крајем 1940. године се вратио у Југославију. Илегално је боравио у Загребу, од ближе родбине једино је његов брат Мате знао где се налази.
Када је, јула 1941. године, отпочео оружани устанак народа Босне и Херцеговине, Анте је из Загреба дошао у Сарајево, а одатле је почетком септембра, упућен у Мостар, и ту распоређен у партизански одред који се налазио на терену Коњица. У одреду је примио дужност командира Прве чете, која је деловала на сектору Бијеле, код Коњица.
Раде Шпанац, како су га звали сви његови борци, истицао се јунаштвом у више борби против Италијана, усташа, четника и Немаца. Почетком октобра 1941. године, са свега 30-так бораца у борби с десетоструко јачим усташко-домобранским снагама, успео је да одржи положаје и разбије непријатеља, наневши му велике губитке.
Јуна 1942. године његову чету, су у школи у Бијелој, опколили четници. Вођена је тешка борба. Четници су се надали да ће се партизани предати кад им понестане муниције. У тренутку кад су позиви на предају били најгласнији, Анте је с групом бораца извршио јуриш бомбама и успео да се пробије из обруча, наневши четницицма велике губитке. После ове борбе Радетова чета се прикључила осталим деловима Коњичког батаљона на брду Тисовићи, одакле су кренули у Прозор, где су се прикључили групи пролетерских бригада, под непосредном командом Врховног штаба НОВ и ПОЈ. После ослобођења Ливна и околине, Анте је, први пут од одласка у Француску, посетио своје родитеље у селу Трибићу.
Почетком новембра у састав Десете херцеговачке ударна бригаде је ушао и ливањски партизански батаљон „Војин Зиројевић“, у коме је Раде био командира чете. У Четвртој непријатељској офанзиви, Раде се посебно истакао у борбама око Коњица, крајем фебруара и почетком марта 1943. године. У тим борбама, као командир Заштитне пратеће чете, одбијао је нападе вишеструко бројнијег непријатеља. Обилазећи положаје своје чете заједно са политичким комесаромКарлом Батком, обојица су погинули од авионске бомбе.
