PROFILPELAJAR.COM

Президијум Народне скупштине ФНРЈ
Президијум Народне скупштине ФНРЈ
	Зстава ФНРЈ
Тип	колективни шеф државе
Статус	укинуто
Седиште	Београд; ФНР Југославија
На функцију именује	Народна скупштина ФНРЈ
Дужина мандата	четири године
Основано	1. децембра 1945.
Укинуто	14. јануар 1953.

Президијум Народне скупштине ФНРЈ (мкд. Президиумот на Народната скупштина на ФНРЈ; словен. Prezidij Ljudske skupščine FLRJ) био је колективни шеф државе у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) од 31. јануара 1946. до 14. јануара 1953. године.

Привремена народна скупштина ДФЈ формирана је 10. августа 1945. од Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и на њеном челу се налазило Председништво које је настало од дотадашњег Председништва АВНОЈ-а. Након парламентарних избора, 29. новембра 1945. сазвана је Уставотворна скупштина, а 1. децембра 1945. изабрано је њено Председништво које је усвајањем Устава ФНРЈ, 31. јануара 1946. претворено у Президијум Народне скупштине.

Први сазив Президијума Народне скупштине функционисао је до 24. априла 1950, када је након парламентарних избора одржаних 26. марта 1950, на првом заседању Народне скупштине изабран други сазив Президијума Народне скупштине. На челу Президијума, у оба сазива, налазио се Иван Рибар, ранији председник АВНОЈ-а и председник Уставотворне скупштине Краљевине СХС.

Доношењем Уставног закона, јануара 1953. извршена је измена Устава којом је укинут Президијум Народне скупштине и уведена функција председника Републике, на коју је 14. јануара 1953. изабран Јосип Броз Тито.

Састав

Народна скупштина ФНРЈ је бирала Президијум Народне скупштине на заједничкој седници оба дома — Савезног већа и Већа народа. Састојао се од председника, шест потпредседника, секретара и највише тридесет чланова.^[1]

Президијум је за свој рад одговарао Народној скупштини. Она је могла опозвати Президијум и изабрати нов, као и разрешити дужности поједине чланове и изабрати нове и пре истека времена за које су изабрани. У случају распуштања Народне скупштине Президијум је вршио дужност све до избора новог Президијума. Новоизабрана Народна скупштина се састајала најдоцније месец дана после извршених избора.^[2]

Делокруг

Президијум Народне скупштине ФНРЈ вршио је следеће послове:^[3]

сазивао заседања Народне скупштине ФНРЈ;
распуштао Народну скупштину ФНРЈ у случају несагласности домова о законском предлогу;
расписивао изборе за Народну скупштину ФНРЈ;
оцењивао сагласност закона република са Уставом ФНРЈ и савезним законима, уз накнадну потврду Народне скупштине ФНРЈ, а на захтев Владе ФНРЈ, президијума народних скупштина република, Врховног суда ФНРЈ, јавног тужиоца ФНРЈ и по сопственој иницијативи;
давао обавезна тумачења савезних закона;
проглашавао изгласане законе;
издавао указе;
вршио право помиловања према прописима закона;
додељивао одликовања и почасна звања ФНРЈ према прописима савезног закона;
ратификовао међународне уговоре;
постављао и опозивао на предлог Владе ФНРЈ амбасадоре, ванредне посланике и опуномоћене министре у страним државама;
примао акредитивна и опозивна писма код њега акредитованих дипломатских представника страних држава;
проглашавао општу мобилизацију и ратно стање у случају оружаног напада на ФНРЈ, или у случају потребе непосредног извршења међународних обавеза ФНРЈ према међународној организацији мира или некој савезничкој земљи;
постављао и разрешавао на предлог председника Владе ФНРЈ поједине чланове Владе у времену између два заседања Народне скупштине ФНРЈ, уз накнадну потврду Народне скупштине ФНРЈ;
одређивао заменике члановима Владе на предлог председника Владе ФНРЈ;
на предлог председника Владе ФНРЈ мењао, спајао и укидао постојећа министарства и комисије у времену између заседања Народне скупштине ФНРЈ и уз њену накнадну потврду;
одређивао на предлог Владе ФНРЈ која предузећа и установе имају општедржавни значај и долазе под непосредну управу Савезне владе;
расписивао народни референдум у питањима из надлежности ФНРЈ на основу одлуке Народне скупштине ФНРЈ или на предлог Владе ФНРЈ.

Указе Президијума Народне скупштине ФНРЈ потписивали су председник и секретар.

Чланови Президијума

Чланове Президијума Народне скупштине ФНРЈ изабрала је Уставотворна скупштина на заседању оба већа 1. децембра 1945, као чланове Председништва Уставотворне скупштине. На истом заседању усвојен је Закон о Председништву Уставотворне скупштине чијим чланом 6. је предвиђено да се приликом претварања Уставотворне скупштине у Народну скупштину (члан 26. Закона о Уставотворној скупштини) истовремено изврши претварање Председништва Уставотворне скупштине у Президијум Народне скупштине.^[4]^[5]

Председник Президијума Народне скупштине:^[4]
- Иван Рибар (1945—1953)

Потпредседници Президијума Народне скупштине:^[4]
- Димитар Влахов (1945—1953)
- Марко Вујачић (1945—1953)
- Филип Лакуш (1945—1953)
- Моша Пијаде (1945—1953)
- Ђуро Пуцар Стари (1945—1953)
- Јосип Рус (1945—1953)

Секретар Президијума Народне скупштине:^[4]
- Миле Перуничић (1945—1953)

Чланови Президијума Народне скупштине првог сазива (1945—1950):^[4]

Чланови Президијума Народне скупштине другог сазива (1950—1953):^[8]

Владимир Бакарић (1950—1953)
Душан Бркић (1950—1951)^[к]
Јосип Броз Тито (1950—1953)
Јован Веселинов (1950—1953)
Јосип Видмар (1950—1953)
Иван Гошњак (1950—1953)
Милован Ђилас (1950—1953)
Влада Зечевић (1950—1953)
Блажо Јовановић (1950—1953)
Едвард Кардељ (1950—1953)
Борис Кидрич (1950—1953)
Руди Колак (1950—1953)
Лазар Колишевски (1950—1953)
Сава Косановић (1950—1953)
Благоје Нешковић (1950—1953)^[л]
Џавид Нимани (1950—1953)
Душан Петровић Шане (1950—1953)
Нинко Петровић (1950—1953)
Александар Ранковић (1950—1953)
Иван Регент (1950—1953)
Златан Сремец (1950—1953)
Петар Стамболић (1950—1953)
Синиша Станковић (1950—1953)
Добросав Томашевић (1950—1953)
Алекса Томић (1950—1953)
Цветко Узуновски (1950—1953)
Фране Фрол (1950—1953)
Родољуб Чолаковић (1950—1953)
Авдо Хумо (1950—1953)
Владо Шегрт (1950—1953)

Напомене

^ ^а ^б Због подршке политици Информбироа, 1949. је искључен из КПЈ, али није опозван са функције члана Президијума до краја мандата
^ Изабран накнадно за члана Президијума 30. септембра 1948, уместо смењеног Андрије Хебранга^[6]
^ Искључен из састава Президијума 30. септембра 1948, а уместо њега изабран Петар Стамболић^[6]
^ Изабран накнадно за члана Президијума 28. априла 1948.^[7]
^ Искључен из састава Президијума 28. априла 1948, а уместо њега изабран Нинко Петровић^[7]
^ Изабран за члана Президијума 28. априла 1948, уместо смењеног Драгољуба Јовановића^[7]
^ Преминуо 1. јуна 1948, а уместо њега 30. септембра 1948. изабран Алекса Томић^[6]
^ Изабран накнадно за члана Президијума 28. априла 1948.^[7]
^ Изабран накнадно за члана Президијума 30. септембра 1948, уместо смењеног Сретена Жујовића.^[6]
^ Изабран накнадно за члана Президијума 30. септембра 1948, уместо преминулог Јаше Продановића.^[6]
^ Искључен из састава Президијума 30. септембра 1948, а уместо њега изабран Иван Гошњак^[6]
^ Искључен из састава Президијума септембра 1951.^[9]
^ Због противљења политици руководства КПЈ, 1952. је искључен из КПЈ, али није опозван са функције члана Президијума до краја мандата