Привредно веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.
Састав
Привредно веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.[1] Право да буде биран за члана Привредног већа имао је сваки радни човек или члан органа управљања радне организације односно радне заједнице у одговарајућој области рада, члан органа управљања удружења радних организација и функционер синдиката у одговарајућој области рада. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.[2]
Надлежности
Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Привредним већем: претресало питања од интереса за радне заједнице из области привреде, као и друга питања из области привреде и финансија; доносило законе и друге акте у тим областима; доносило друштвене планове СФРЈ.[3]
.svg)
