Крајем прве ратне године, бригада је имала 16 пешадијских чета распоређених у 4 пешадијска батаљона, минобацачку батерију 120 mm, батерију ЛАРВ ПВО и позадински вод.[2] Бригади су такође придодана оклопна и артиљеријска средства већег калибра. Бројно стање бригаде се мењало током рата, на почетку је имала око 1.600 припадника, да би се тај број повећао на 2.700 бораца и мобилизацијом обавезника старијих од 60 година. Последњу ратну годину, бригада је имала око 1.400 бораца.
Ратни пут
Уочи рата у Босни на пролеће 1992, батаљон попуњен рогатичким мештанима и под командом Радомира Фуртуле, пребачен је у шири рејон Сарајева што је ослабило српске снаге на простору Рогатице. До почетка марта, Српска демократска странка образовала је и послала на обуку групу од 40 младих бораца на простору Борика. Јединица је прве борбе водила на подручју Вишеграда.[3]
Ширењем ратног пламена, устројава се Прва подрињска лака пјешадијска бригада од бораца Територијалне одбране општине Рогатица, која је у јуну 1992. бројала око 1.600 припадника. За команданта је постављен Рајко Кушић. До краја године, јединица је била подређена Сарајевско-романијском корпусу, да би након тога прешла у састав Дринског корпуса. До краја прве ратне године, погинуло је 122 бораца, од чега 32 борца у непосредним борбама, а 90 у вршењу дотура хране, муниције и других средстава.[3] Највеће борбе 1992, бригада је водила против бораца Армије Републике Босне и Херцеговине из околине Вишеграда.
