Миливоје Самарџић
Лични подаци
Датум рођења	(1949-06-17)17. јун 1949. (75 год.)
Мјесто рођења	Слато код Невесиња, СР БиХ НР БиХ ФНРЈ
Образовање	Војна академија Копнене војске
Породица
Супружник	Митра Самарџић
Војна каријера
Служба	СФРЈ Република Српска Југословенска народна армија (1971—1992) Војска Републике Српске (1992—2002)
Војска	Југословенска народна армија Војска Републике Српске
Чин	генерал-потпуковник
Учешће у ратовима	Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини
Одликовања	Одликовања СФР Југославије: Одликовања Републике Српске:

Миливоје Самарџић (Слато код Невесиња, 17. јун 1949) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији. По националности је Србин.

Рођен је 1949. у селу Слато код Невесиња, од оца Светозара и мајке Стоје. Ожењен је супругом Митром са којом има двоје дјеце. Са породицом живи у Бањој Луци. Крсна слава му је Свети великомученик Георгије- Ђурђевдан ^[1]

Основну школу завршио је у Фојници, општина Гацко 1963, а затим и средњу економску школу у Невесињу 1967. Послије средње економске школе уписао је Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија (24. класа) коју завршава у Београду и Сарајеву 1971. са врлодобрим успјехом. Своје знање је усавршавао на Командно-штабној школи тактике Копнене војске у Београду (1988) и Школи националне одбране у Београду (1998), као и на Извиђачко-диверзантском курсу у Батајници (1973), Обавјештајној школи у Москви (СССР) 1975. и Обавјештајном курсу у Панчеву (1978).^[1]

У чин потпоручника пјешадије произведен је 1971, а у чин поручника унапријеђен 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1985, потпуковника 1989, пуковника 1993, генерал-мајора 12. маја 1999. године и генерал-потпуковника 8. јануара 2002. године.^[2]

У ЈНА је обављао дужности: командир вода аутоматичара у пјешадијском пуку; командир извиђачког вода у пјешадијском пуку; командир курса десетара извиђачких јединица за 5, 9. и 1. армију; командир извиђачке чете 13. пролетерске пјешадијске бригаде "А"; помоћник начелника штаба за обавјештајне послове 13. пролетерске пјешадијске бригаде; помоћник начелника штаба за обавјештајне послове 13. оперативне групе; референт за обавјештајне послове у команди 13. корпуса; начелник Одсјека за обавјештајне послове 13. корпуса. Док је у ВРС био начелник Одјељења за обавјештајне послове у команди Херцеговачког корпуса; начелник Обавјештајне управе Генералштаба Војске Републике Српске.^[1]

Службовао је у гарнизонима: Копривница, Загреб, Чаковец, Ријека, Илирска Бистрица, Билећа, Требиње, Бијељина и Бања Лука.

Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизон у Ријека. На посљедњој дужости у ЈНА био је начелник одсјека за обавјештајне послове у команди корпуса, у чину потпуковника. У Војсци Републике Српске је од 15. маја 1992. За вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата био је начелник одјељења за обавјештајне послове у команди корпуса. Учествовао је у рату од 30. априла 1991. до 14. децембра 1995.

Са посљедње дужности смијењен је након фабриковане афере у којој је ВРС оптужена да са радарског положаја на Козари прислушкује авијацију НАТО-a. Ово је за посљедицу имало гашење 410. обавјештајног центара ВРС (суспендовано све особље) и укидање Обавјештајно-безбједносне службе Републике Српске и формирања Обавјештајнобезбједносна служба БиХ. Од оптужби је ослобођен 2006. због недостатка доказа.^[3]

Пензионисан је 7. марта 2002.

Одликован у ЈНА:

• Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1968),
• Орденом народне армије са сребрном звијездом (1973),

Одликован у ВРС:

• Орденом Карађорђеве звијезде Републике Српске трећег реда (1995).

Током службе оцјењиван је десет пута, три пута оцјеном истиче се и седам пута оцјеном нарочито се истиче.^[2]

• Грађански рат у Босни и Херцеговини
• Војска Републике Српске