7. лаки артиљеријски пук ПВО је био једна од јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Пук је основан од 13. лаког артиљеријског пука ПВО 13. ријечког корпуса ЈНА са командним местом у Ластви. Пук током рата није имао погинулих бораца.

Пук је имао следећи састав:

• Командна батерија,
• Две батерије противавионских топова 20/3мм,
• Четири батерија противавионских топова 30/2мм,
• Ракетна батерија ”Стрела-2М”,
• Позадински вод.

Од наоружања пук је имао:^[1]

• Противавионске топове 20/3мм - 16 комада,
• Противавионске топове 30/2мм - 18 комада,
• Ракете ”Стрела-2М” - 120 комада.

У сврху ваздушног осматрања и јављања, пук је организовао:

• Ц ВОЈ (Центар ваздушног осматрања и јављања),
• РОСт (Радарско-осматрачка станица радара П-15),
• ВОСт (Визуелно-осматрачке станице).

Центар ваздушног осматрања и јављања био је увезан директним везама са командама бригада корпуса, радарским положајима корпуса, батаљонм ВОЈИН ВРС ПВО и центро везе ВОЈИН Војске Југославије. Будући да су противавионски топови истовремено били и моћно против-пешадијско наоружање и да је било потребно ојачати трупну против-ваздушну одбрану, пук је често претпочињавао ове батерија бригадама Херцеговачког корупса. Војска Југославије је током рата помогала у обуци припадницима пука, па су нишанџије пука спроводили обуку гађања и нишањења заједно са јединицама Војске Југославије.^[2]

Током рата пук је обезбеђивао борбене положаје Хервачког корпуса и стратешке објекте у Источној Херцеговини. Брањени су радио-релејни центар Леутар, мостови на Дрини и у Фочи, брана Гранчарево на Требишњици, касарна ”Билећки борци” и вод ВОЈИН из 58. батаљона ВОЈИН.

Пук се нарочито истакао у операцији Звезда ВРС, односно покушају заузимања Горажда 1994. Тако су два ракетна одељења ”Стрела 2М” 15. априла око 11:30 погодила један авион Ф-16 НАТО пакта, док су неколико сати касније 3 ракетна одељења погодила још два авиона Ф-16, један у крилини а други у моторни део.^[3]

• Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017.