Настанком ВРС 20. маја 1992. формира се 1. оклопна бригада од јединица из састава 329. окб. На почетку распада Југославије и рата у БиХ, бригада поседује следећа оклопна средства: 99 T-55, 26 M-84 (модернизовани руски тенк Т-72), 17 T-34 и 23 БВП (борбено возило пешадије); у збиру 142 тенка. Оклопни батаљон у чијем саставу су се налазили модерни тенкови М-84, бригада је наследила од 1. оклопне бригаде Југословенске народне армије из СР Словеније (Врхника).[2]
Састав
Бригада је имала три оклопна и један механизовани батаљон. Други оклопни батаљон је имао око 550 бораца, док је Први оклопни батаљон бројао око 400 бораца.
Ратни пут
Крепшић 1994.
На почетку распада Југославије, бригада (носећи име 329. оклопна бригада) је учествовала у борбама у Западној Славонији као део 5. бањалучког корпуса у саставу ЈНА. На простор Западне Славоније упућена је средином августа, с тим што је већ крајем марта 1991. један оклопни батаљон послат на Плитвичка језера ради раздвајања зараћених страна; тај оклопни батаљон ће учествовати у неуспелом покушају деблокаде ЈНА јединица у Госпићу током септембра 1991.[3]
Током каснијег деловања у Западној Славонији, бригада је учествовала у борбама у захвату ауто-пута Београд-Загреб, ради ослобађања ЈНА гарнизона у Ђакову и Нашицама. Почетком октобра 1991. бригада прелази у одбрану и служи као ватрена подршка пешадији.
Бригада је учествовала у операцији Коридор. За време трајања операције, начелник штаба бригаде био је Новица Симић. Оклопно-механизоване чете бригаде налазиле су се у саставу Тактичке групе 1, која је напредовала десном страном реке Босне. У садејству са Прњаворским батаљоном, борцима МУП-а Модрича, трећим моторизованим батаљоном 16. крајишке бригаде, и другим јединицама, оклопно-механизоване чете Прве оклопне бригаде ослобађају Модричу и Оџак у лето 1992. године. Током 1993. године, бригада је распоређена у Посавини, као мобилна резерва. Један оклопни батаљон бригаде је учествовао у операцији Садејство.[4] У септембру 1994. године, две оклопно-механизоване чете учествују у операцији Бреза на бужимском правцу напада. Један батаљон (у чијем саставу су били тенкови М-84) је учествовао у одбрани Крајине у склопу операције Вагањ, током ХВ/АРБиХ операције Маестрал[5] и Јужни потез. Ратни пут ове бригаде је трајао више од 1500 дана. Током рата, према неким подацима, погинуло је 180 бораца ове бригаде.[6]
