Окосницу снага дивизије чиниле су Шиповачка бригада. 11. мркоњићка бригада и 19. србобранска бригада. Дивизија је поред команде, имала и 2 артиљеријска дивизиона, самостални оклопни батаљон и извиђачку чету.[1] Током рата, дивизији је прикључена 31. брдска бригада, 22. кнежевска бригада и 7. купрешка бригада.
Бројно стање дивизије се током рата мењало, од 9.000 у 1992, до 19.000 бораца крајем лета 1995.
Дивизија је поседовала следеће наоружање у августу 1995:[1]
Током последње ратне године, дивизија је бранила фронт дуг 65 км, од Гламочког поља до планине Влашић. Као и у ранијим годинама, 7. корпус Армије Републике Босне и Херцеговине вршио је најжешће нападе на правцима према Комару и Доњем Вакуфу. Дивизија је успешно бранила фронт до почетка напада хрватских снага, када су у септембру и октобру 1995. изгубљени Доњи Вакуф, Шипово, Јајце и Мркоњић Град у операцијама Маестрал и Јужни потез.
