Пре почетка ратних дејстава јединица је била у саставу 288. батаљона Војне Полиције ЈНА (бивша 7. Армијска област) која је била смештена у сарајевској касарни Виктор Бубањ. Дана 23. маја1992. јединица је напустила касарну и била је измештена у село Тврдимићи (околина Тилаве).
Састав батаљона чиниле су:три чете, против-терористички вод, одељење за Службе војне полиције, Крим-техника и одељење везе.[1]
Батаљон је трајно стациониран у касарни Слободан Принцип-Сељо у Лукавици. Друга чета батаљона је због потреба обезбеђења Позадинског командног места Сарајевско-романијско корпуса била измештена на Пале.
Током рата у Босни, уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од агресије. Батаљон је ратовао и на Трескавици, Игману, Бјелашници, Мојмилу и Нишићкој висоравни. У рејону Грепка јединица је била ангажована у против-терористичким дејствима, где су на једном од задатака погинули командант батаљона Недељко Лиздек и војник Сретен Кнежевић.
Крај рата су дочекали на игманском ратишту, село Бјеловац, одакле су се повукли у јануару 1996 године.
Послератни пут
По завршетку рата батаљон је измештен на Пале. Батаљон је помогао евакуацију становништва Српског Сарајева које је због Дејтонског мировног споразума одлучило да напусти насеља која су по споразуму припала Федерацији БиХ. Батаљон је као чета војне полиције 1997. ушао у састав 505. моторизоване бригаде, која је била смештена у касарни Милош Обилић на Палама. Једница је у више наврата проглашавана за најбољу чету у саставу бригаде. Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003.[1]
Губици
Јединица је изгубила 21. борца.
Референце
^ аб„О јединици”. Ветерани Војне Полиције-СРК. Архивирано из оригинала 23. 06. 2019. г. Приступљено 23. 6. 2019.
