Билећка бригада се протезала преко предратних општина Билећа и Љубиње, као и преко дела некадашње столачке општине, Берковића. Свака од три општине је имала по један пешадијски батаљон у саставу Билећке бригаде. Бригада је поред пешадије располагала мешовитим артиљеријским дивизионом, тенковском четом, четом везе и војне полиције, извиђачком четом, батеријом ПВО, противоклопном батеријом 76 мм ”ЗИС” и инжињеријском четом.[1]
Ратни пут
Ратовање у Херцеговини
У 1992, најжешће борбе бригада је водила током маја и јуна када су хрватске снаге у операцији ”Липањске зоре” покушале да овладају целом левом обалом Неретве. Како би ослабила хрватских притисак на Источну Херцеговину, Билећка бригада је у августу покушала да заузме Столац, али без успеха.[4] Током новембра 1992. бригада је заједно са Невесињском бригадом успешно одолевала нападима АРБиХ и хрватских снага током Прве митровданске офанзиве; посебно се истакла у одбрани превоја Жегуља. Крајем 1994. бригада је послала борбену групу на Борачко језеро како би учврстила линију одбране 2. херцеговачке бригаде.
У последњој години рата, у лето 1995. бригада се поново нашла на удару АРБиХ и хрватских снага, али се линије фронта нису мењале.
Ратовање ван Херцеговине
Будући да је током 1993. и у првом делу 1994. избио сукоб између АРБиХ и хрватских снага, Билећка бригада је могла да шаље борбене групе ван зоне одговорности своје бригаде. Тако су борци Билећке бригаде учествовали у операцијама Лукавац и Дрина 1993. односно операцији Звезда 1994. године. Последње године рата, бригада је послала борбену групу у Босанско Грахово. Борци билећке бригаде су свеукупно 34 пута ратовали ван зоне одговорности своје бригаде, а кроз борбене групе је прошло 1.350 бораца. Погинуло је 99 бораца а рањено 210.[1]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
