Могу ли да живим на твом лицу : романескна животна прича, Erogen zoon, Памћење воде, Икарова сенка
Награде
ЛенонОно награда за мир (2016), Медаља културе за животно дело Центра Милош Црњански (2021), Награда „Сава Шумановић” за ликовну уметност (2023)
Каталин Ладик (мађ.Ladik Katalin; Нови Сад, 25. октобар1942) југословенско - мађарска песникиња, извођачица, глумица. Живи и ради наизменично у Новом Саду, Будимпешти и на хрватском острву Хвар.[1] Паралелно са писањем песмама, ствара звучне песме и визуелне (конкретне) песме, пише и изводи перформансе, експерименталну музику и радио драме. Перформер и експериментални уметник (аутор мејл арта, хепенинга, експерименталних представа). Она испитује језик кроз визуелне и вокалне изразе, као и покрете и гестове. Њени радови обухватају колаже, фотографије, плоче, перформансе и хепенинге у урбаним и природним срединама.
Биографија
Рођена је у Новом Саду, тада још у саставу Краљевине Југославије, у радничкој породици, отац јој је био неписмен. Према њеном признању, песме је почела да пише са 11 година. Између 1961. и 1963. похађала је средњу економску школу у Новом Саду. Након тога, између 1964. и 1966. године похађала је школу глуме Драмски студио у Новом Саду.[1]
Између 1961. и 1963. радила је као банкарски службеник и помоћник. Између 1963. и 1977. радила је на радију Нови Сад.
Од 1973. до 1976. године била је чланица група Bosch + Bosch, у оквиру које је имала своју територију звука и звучног перформанса и изводила визуелне и концептуалне радове. Године 1974. придружила се новооснованом театру Нови Сад и постала стални члан друштва 1977. године, до 1992. године.[2]
Од 1974. привлачи пажњу углавном драмским улогама. Током година играла је мале и велике улоге у ТВ филмовима. Водила је секцију поезије у књижевним часописима Élet és Irodalom (1993-94) и Cigányfúró (1994-99). Између 1993. и 1998. била је наставник у образовном центру за глас и глуму ХангАр.[2]
"Моји бракови нису били сјајни, мислим да се мушкарци фрустрирају у браку. Увек сам бирала интелектуалце сматрајући да ће ме они схватити… Желела сам равноправног партнера и нисам га пронашла. Али, живот је такав: неко има проблем са партијом, неко проблем у браку. Ја сам имала оба проблема."
Каталин Ладик је једна од првих жена на просторима Југославије које су у поезији отворено тематизовале сексуалност. Била је један од симбола југословенске авангарде шездесетих, и остала је упамћена по својој еротичној појави и изјавама којима је провоцирала конзервативну јавност.[1]
Члан је Удружења књижевника Мађарске, Друштва песника, Националног удружења мађарских уметника и Мађарског ПЕН клуба.[3]
Каталин Ладик, 2015. годинаКаталин Ладик наступа у Café Oto у Далстону, Лондон, 13. фебруара 2020.
Поезија
Каталин Ладик постала је позната после 1962. по својим надреалним и еротским песмама. Поред њених бројних књига на мађарском језику, томови песама су објављивани у Југославији, Француској, Италији и Сједињеним Државама. Њене песме су објављиване широм света у разним часописима и антологијама, превођене на шпански, немачки, пољски, бугарски, словачки, хинди, кинески, индонежански, румунски, македонски, руски и словеначки језик. Њени сабрани томови објављени су у последње две године у Србији и Хрватској.
"Она је у стању да отелотвори значење поезије као акције. Видео сам једно њено читање у Братислави на фестивалу Арс Поетица, и она је била једини песник који је могао да наелектри публику и без превода.(...) Успева да пређе језичке баријере, али опет, сваки превод њене поезије је у најмању руку тешко произвести (тачније, „изводљив“). Њен рад обухвата широко поље које укључује перформанс и звучну поезију, и има моћ која ангажује сваку публику, ма колико она била неписмена у савременој поезији."
Њен први роман Élhetek az arcodon? (Могу ли да живим на твом лицу?) објављен је 2007. године у издању Радионице отворене књиге. Сматра се изузетним делом мађарске авангардне књижевности. Делом аутобиографски инспирисан, делом ауторефлексиван. У роману се смењују стварност и фикција, проза и поезија, понекад прелазећи у стил прозе-стих. Његова главна циљна публика је део уметничке заједнице који је пријемчив за езотеричне референце. Књига говори о три жене: уредници која живи у Будимпешти, уметници и стаклари који живе у Новом Саду, а све имају исто име. Уобичајено име дефинише њихове животе. У почетку не знају једна за другу, али током књиге њихови животи се постепено преплићу. Након што се упознају, почињу да живе животе једни других, што им све мења заувек. Једна од посебности књиге је јединствено богата текстуална документација (писма, новински чланци, постери) и мноштво фотографија. Године 2021. је објављена у српском преводу у Србији.[4]
Награде
Добитник је бројних награда, укључујући награду Kassák Lajos (1991), холандску награду Mikes Kelemen Kör (Микес Интернатионал) (2000), награду Атила Јожеф (2001), награду за паралелну културу Медиававе (2003), Националну награду Културна награда Републике Србије (2009) и Награда Лавров венац Мађарске [5] (2012).
Године 2015. добила је виши разред Награде Клара Херчег Удружења младих уметника студија (Мађарска).
Године 2016, Јоко Оно јој је доделила ЛенонОно награду за мир, заједно са уметницима као што су Ai Wei Wei, Аниш Капур и Олафур Елијасон. [6]Награда јој је уручена на дан рођења Џона Ленона, у Рејкјавику на Исланду уз музички програм испред Ленонове Светлосне куле.[1]
Артисјус је 2017. године доделио јој је књижевну награду за књигу песама A víz emlékezete (Сећање на воду).
Исте године је добила награду Janus Pannonius Filius Ursae за свој књижевни рад „пркосан, провокативан и конфронтирајући са актуелним књижевним канонима“.
Године 2019. добила је награду Pro Urbe Ferencváros од општине Ференцварош. [7]
Године 2020. добила је Хазамову награду као признање за животно дело. [8]
2021. године добила је медаљу културе за животно дело Центра Милош Црњански.
Исте године, у организацији Друштва књижевника Војводине, 16 Новосадски међународни књижевни фестивал доделио јој је Међународну књижевну награду Новог Сада.
2022. године одликована је официрским крстом мађарског ордена за заслуге.
2023. године добила је награду „Сава Шумановић” за ликовну уметност на изложби Арт експо 2023, у сали Мастер центра Новосадског сајма. Као непосредан повод за доделу награде жири је навео објављену књигу Могу ли живети на твом лицу, учешће на изложби Уметност без границе у Будимпешти и велику самосталну изложбу „Ooooooooo-pus“ у минхенском Haus der Kunst, на којој је извела перформанс усклађен са монументалном музејском архитектуром, у коме је сублимисала битне елементе свог целокупног опуса.[9]
Публикације
На оригиналном језику
Ballada az ezüstbicikliről (Балада о сребрном бициклу) | песме | на мађарском | са додатком за аудио диск | Форум, Нови Сад, 1969.
Elindultak a kis piros bulldózerek (Полазе мали црвени булдожери) | песме | на мађарском | Форум, Нови Сад, 1971.
Mesék a hétfejű varrógépről (Приче о седмоглавој шиваћој машини) | песме | на мађарском | Форум, Нови Сад, 1978.
Ikarosz a metrón | песме | на мађарском | Форум, Нови Сад, 1981.
A parázna söprű. Erotikus versek – Блудна метла | песме | на мађарском и српском језику | Форум, Нови Сад, 1984.
Kiűzetés. Válogatott versek (Изгон)| песме | на мађарском | Магвето, Будимпешта, 1988.
Poesie Erotiche | песме | на италијанском | превео и одабрао Ђакомо Скоти | La Sfinge, Напуљ, 1983.
Erogen zoon | песме | на српском | превели: Каталин Ладик, Селимир Радуловић, Јудита Шалго, Арпад Вицко | Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987.
Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | песме | на енглеском | превео: Emöke Z. B’Racz | New Native Press, Силва, 1992.
Као певачица, Каталин Ладик је сарађивала са истакнутим личностима хрватских, српских и мађарских савремених композитора. Међу њима су Дубравко Детони, Бранимир Сакач и Милко Келемен (1971-73, бенд ACEZANTEZ); Ерне Кираљ (1963-2002); Душан Радић (Oratorio Profano, 1979); Борис Ковач (1986-1990); Деже Молнар (1989-91); Sőrés Zsolt (познат и као Ахад) и Kovács Zsolt (1996-, Spiritus Noister).
Ерне Кираљ | ЛП | Удружење Композитора Војводине, Нови Сад, 1978.
Борис Ковач: Ritual Nova I | ЛП | Symposion Records, Оверстранд, 1986.
Борис Ковач: Ritual Nova II | ЦД | Recommended Records, Лондон, 1989.
Будимпешта – Мађарска | Mu Színház | Az Eszmélet szövedéke | Са Петером Бајком, Санти Берн Атомом, Есзтер Берецки и Жофијом Варгом | перформанс
Вероце – Мађарска | Ekszpanzió XX Festival | Тесла - аудио-визуелни ораторијум | перформанс
Szigliget – Мађарска | Magyar Alkotóművészeti Közalapítvány Alkotóháza | József Attila Kör 18. irodalmi tábora | Az Eszmélet szövedéke | са Петером Бајком, Санти Берн Атом, Естер Берецки и Софиом Варга) | перформанс
2008.
Будимпешта – Мађарска | Књижевни музеј Петефи | A Szépírók Társasága V. őszi irodalmi fesztiválja – Nők a férfi birodalomban | Diptichon | Са Ендре Скароси | перформанс
Београд - Србија | Галерија АРТГЕТ – Културни центар Београда | Светски дан поезије | Тесла - Homo Galacticus | перформанс
Сиглигет – Мађарска | József Attila Kör 20. irodalmi tábora | Trip-ti-chon | са Вероником Чапари | перформанс
Будимпешта – Мађарска | Irodalmi Centrifuga | Trip-ti-chon | Са Вероником Чапари | перформанс
Братислава - Словачка | Ars Poetica Medzinárodny Festival Poézie|звучна поетска изведба
2009.
Вишеград – Мађарска | Музеј краља Матиаса, кровна тераса | Ekszpanzió XXI Festival | Kerub | перформанс
Будимпешта (Мађарска), Италијански културни институт, Авангардне уметности у свету: шта им се догодило? Међународна конференција: „Futurdadama“, Spiritus Noister, 2001.
Питер Вајс: Mockinpott úr kínjai és meggyógyíttatása (Муке и исцељење господина Мокинпота) (Први анђео/Прва медицинска сестра), р. Радослав Дорић; Роберт Бамбах, Новосадско позориште, 1974.
Одон фон Хорват: Mesél a bécsi erdő (Бечка шума прича причу) (Ема), р. Роберт Бамбах, Новосадско позориште, 1975.
Гергели Чики: Mukányi (Ела), р. Михали Вираг, Новосадско позориште, 1976.
Валентин Катејев: A kör négyszögesítése (Квадратура круга) (Тања), р. Тибор Вајда, Новосадско позориште, 1977.
Молијер: Дон Жуан (Мари), р. Душан Сабо, Новосадско позориште, 1978.
Бертолт Брехт: Бал (Емилија), р. Милан Белегишанин, Новосадско позориште, 1983.
Деже Костолањи: Édes Anna (Слатка Ана) (Друмане), р. Ђерђ Хараг, Новосадско позориште, 1983.
Александар Веденски: Јелка код Иванових (Иванов Божић) (мајка Пузирјова), р. Харис Пашовић, Академско позориште „Промена“, 1983.
Михаљ Мајтењи: Harmadik ablak (Трећи прозор) (Лодин), р. Hernyák György, Новосадско позориште, 1984.
Алфред Јари: Übü király (Краљ Иби) (Мама Иби), р. Тибор Чизмадија, Новосадско позориште, 1984.
Ђула Гоби Фехер: A Duna menti Hollywood – multimédiás előadás Bosnyák Ernő életéről (Холивуд на Дунаву – мултимедијални перформанс о животу Ерна Босњака) (Баронов љубавник), р. Карољ Вицек, Новосадско позориште, 1985.
Иво Брешан: Анера (Анера), р. Димитар Станкоски, Новосадско позориште, 1985.
Питер Шафер: Equus (Еквус) (Хестер Соломон), р. Тибор Вајда, Новосадско позориште, 1985.
Хауард Баркер: A Kastély (Замак) (Скинер), р. Давид Готард, Народно позориште Суботица, 1986.
Фридрих Диренмат: Az öreg hölgy látogatása (Посета старе даме) (Прва дама), р. Радослав Дорић, Новосадско позориште, 1986.
Еде Тот: A falu rossza, avagy a negyedik ablak (Зло села, или четврти прозор) (госпођа Таризниас), р. Hernyák György, Новосадско позориште, 1990.
Ото Толнаи: Paripacitrom (Кристина), р. Петер Томори, Новосадско позориште, 1991.
Марсел Ашард: A bolond lány (представник), р. Тибор Вајда, Новосадско позориште, 1991.
Бертолт Брехт: Kurázsi mama és a gyermekei (Мама Курази и њена деца) (Мама Карузи), р. Лајош Шолтис, Новосадско позориште, 1991.
Жан Ануј: Női zenekar (Женски оркестар) (виолончело), р. Воја Солдатовић, Новосадско позориште, 1992.
Tersánszky Józsi Jenő: Kakuk Marci (Достојанство), р. Лајош Шолтис, Новосадско позориште, 1992.
Петер Надаш (текстописац) – Vidovszky László (композитор): Találkozás (Сусрет) (Мариа), р. Éry-Kovács András, Shure Studio, Будимпештански камерни театар, 1997.
Борис Вијан: Venyigeszú és a Plankton (под-главни инжењер Леон-Чарлс), режисер. Роберт Чонтош, Позориште Колибри, Будимпешта, 1997.
Шон О'Кејси: Esti mese (Вечерња прича) (Газда), р. Пал Канда, трупа Független Színpad III, Kolibri Pince, Будимпешта, 1998.
Ласло Најмањи: Adieu Monsieur Bloom – Cabaret Noire (Нора Барнакл), р. Ласло Најмањи, Les Fleurs du Mal, „Живо позориште човека који мисли“, Mu Theater, 2003.
Ласло Најмањи: A száműzött Joyce „Изгнана Џојс” (Нора Барнакл), р. Ласзло Најмании, Фестивал Блоомсдаи, Сзомбатхели, 2003.
Радослав Златан Дорић: Ne adj isten, szerbek egyesülnek (Не дај Боже, да се Срби сложе) (Руска), р. Радослав Златан Дорић, Српско позориште у Мађарској, Будимпешта, 2004.
Ласло Најмањи: Nova Necropola. Cabaret Noire (Нова некропола. Кабаре ноар) (Нора Барнацле), р. Ласло Најмањи, Mu Theater, Будимпешта, 2004.
Ласло Најмањи: "Az igazi Blum" (Нора Барнакл), р. Ласзло Најмањи, ReJoyce fesztivál, Сомбатхељ, 2004.
Ђерђ Барати: Оригами (Жена 1), р. Ђерђ Барати, Artéria Színházi Társaság, RS9 Stúdiószínház, Будимпешта, 2005.
Филмови
Играни филмови
Едуард и Кунигунда (телевизијска адаптација музичког комада Рената де Грандиса), р. Петар Теслић (1972, српски, Београд ТВ 2) (Кунигунда)
Dübörgő csend, р. Миклош Сиј (1977, мађарски) (Ета)
Szetna, a varázsló, р. Андраш Рајнаи (1980, мађарски) ( богиња Изида)
Gulliver az óriások országában, р. Андраш Рајнаи (1980, мађарски) (господарица двора)
Aelita, р. Андраш Рајнаи (1980, мађарски) (Иха) [14]
Atlantisz, р. Андраш Рајнаи (1980, мађарски) (Госпа од Атлантиде)
Чехов: Вишњик (телевизијска верзија позоришног снимка), р. Гиорги Хараг (1982, мађарски, телевизија Нови Сад) (СШарлота Ивановна)
Чехов: Три сестре (телевизијска верзија позоришног снимка), р. Гиорги Хараг (1982, мађарски, телевизија Нови Сад) (Маса)
A világkagyló mítosza, р. Андраш Рајнаи (1982, мађарски)
Bábel tornya, р. Андраш Рајнаи (1982, мађарски) (свештеница Лагалша)
Héroszok pokoljárása, р. Андраш Рајнаи (1982, мађарски) (Ана)
Fajkutyák ideje, р. Карољ Вицек (1984, Војвођански филм)
Ујед анђела, р. Лордан Зафрановић (1984, хрватски) (Жена)
Бацач ножа (Késdobáló), р. Карољ Вицек (1984, Југословенски – Мађарски)
Екран снежи, р. Миљенко Дерета (1985, српски)
Наполеон, р. Андраш Шољом (1989, мађарски) (Летиција)
Граница, р. Зоран Маширевић (1990, југословенски – српско – мађарски)
Секс-партијски невијат бр. 1, р. Душан Сабо (1990, босански) (Жужа)
A nagy fejedelem, р. Марија Шош (1997, мађарски) (Супруга научника)
Ahol kialszik a világ (направљено од дела Pilinszky János: Kalandozás a tükörben c. művéből)“, р. Карољ Кишмањоки (1989, мађарски, Pannónia Filmstúdió Будимпешта)
A párduc, (анимирани кратки филм по Рилкеовој песми), р. Андраш Фиат (1998, мађарски)
Médea, (студија о анимираном филму), р. Жофија Петерфи (2007)
Örökre való, (кратки анимирани филм), р. Каталин Ридл (2008-2010)
Документарни филм
Тanuljunk magyarul (Учимо мађарски), р. Карољ Вицек (1979, српско-мађарски, телевизија Нови Сад) (телевизијска серија за учење језика)
Каталин Ладик – Богданка Познановић (1980, српско-мађарски, Академија уметности Нови Сад) (портрет филм)
Monodráma születik (Монодрама се рађа), р. Ђула Радо (1981, мађарски, ТВ Сегедин) (портретни филм)
Ez már nem én vagyok '('Нисам више ја), р. Ђула Радо (1982, мађарски, ТВ Сегедин) (портретни филм)
Крлежа у у визуелном медију 5.: ТВ-успоредбе Адам и Ева, р. Марио Фанели (1984, хрватска документарна серија, Загреб ТВ) (сарадник – Ева)
Valahol Közép-Európában (Негде у средњој Европи), р. Grencsó István, Јено Хартианди (1993, мађарско-српски) (документарни филм)
Амарисима: Каталин Ладик и уметност Новог Сада седамдесетих, р. Милица Мрђа-Кузманов, (1999, српски), (документарни филм о уметности Каталин Ладик)
Százféle szerelem, (портретни филм о Еви Сари), (2002, мађарски) (Песме Еве Сари чита Каталин Ладик)
A sikoly ars poétikája – Ladik Katalin portréfilm, р. Корнел Силађи (2012, мађарски)
Као писац
Sámán, р. Пал Золнаи (1977, мађарски, написао Пал Золнаи користећи песме Атиле Јозсефа, Ласзла Нагиа, Шандора Веореса и Каталин Ладик)
A szem mögött, р. Себо Ковач (1999, мађарски, Каталин Ладик: Песма о заљубљеној пијавици)
Звучне игре
Писац и говорник
Furcsa, aki darazsakról álmodik, (1982, Magyar Rádió Budapest, Алек Аванесиан, Јожеф Имре Катона и Каталин Ладик)
Furcsa, aki darazsakról álmodik, (1985, Радио Нови Сад, Тибор Вајда и Каталин Ладик)
Bukott angyalok (Пали анђели), (1992, Радио Нови Сад, Тибор Вајда)
Fűketrec Травнати кавез, (2002, Радио Нови Сад, Тибор Вајда и Каталин Ладик)
Тесла пројекат, (2003, Радио Нови Сад, Тибор Вајда)
Élhetek az arcodon? (Могу ли да живим на твом лицу?), (она сама), Magyar Rádió, драматург: Cseicsner Otília, режија: Szilágyi Kornél (2012)
Улоге у гласовним играма
Бертолт Брехт: „Приватни живот аријевске касте“ (под другим насловом: „Терор и застрашивање у Трећем рајху“) (у улози Жене), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1963.
Миодраг Ђурђевић: „A csavargó meg ők ketten“ (у улози Девојке), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1963.
Миклош Ђарфаш: „Kisasszonyok a magasban – Férfiaknak tilos“ (Јулија, која је једва у улози младе даме), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1964.
Ласло Копецки: „Harangszó előtt“ (у улози Флоре), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1964.
Леон Кручковски: „A kormányzó halála“ (у улози Силвије), (адаптирао Иван Хоровиц), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1964.
Михаил Тонецки: „Találka a „Mese” kávéházban“ (у улози конобарице), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1964.
Јанош Херцег: „Mindenkinek van egy álma“ (сарадник), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1965.
Александар Обреновић: „A tegnapi nap“ (сарадник), ред. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1966.
Ерскин Колдвел: „Asszonyi sorsok” (у улози Вики), (адаптација Јасмине Егрић), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1966
Мирослав Митровић: Még szemerkél az eső (спикер), ред. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1966.
Момо Капор: "III. Olivér teremőre" (сарадник), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1966.
Душан Раксандић: „Muratról, Pepekről, Angyeláról és rólam” (у улози професорове жене), р. Тибор Гелер, Радио Нови Сад, 1967.
Гинтер Ајх: „Carmilla meg én“ (сарадник), р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1967.
Маргерит Дирас: „Andesmas úr délutánja“ (у улози Валерије), (прерадио Милан Тополавчки) р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1967.
Милослав Штехлик: „Bizalomvonal” (у улози госпођице телефона), редитељ Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1967.
Сеад Фетахагић: "Körbe, körbe, karikába" (у улози Мире), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1967.
Алесандро де Стефани: „Csónak jön a tavon“ (у улози Ане Марабини), (прерадио Иван Хоровиц) р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1968.
Михал Тонецки: „Az ötödik” (у улози Девојке), р. Гусзтав Барлаи, Радио Нови Сад, 1968.
Sulhóf József(текстописац), компонује. Király Ernő: „Tavaszi bokréta dalest“ (водитељ Каталин Ладик), Радио Нови Сад, 1968.
Магда Сабо: "A rab" (у улози Жузане Казинчи), режија. Marton Frigyes, Радио Нови Сад, 1968
Алдо Николаи: "Éljen az ifjú pár!" (у улози Жене), р. Тибор Вајда, Радио Нови Сад, 1969.
Ференц Деак: "Apoteózis" (рецитатив) (сарадник), р. Тибор Вајда, Радио Нови Сад, 1969.
Борис Палотаи: „Öröklakás” (у улози Кларе), р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1969.
Пал Сафер: "Тишина" (Лидиа), р. Тибор Вајда, Радио Нови Сад, 1970
Ендре Фејес: „Vigyori” (у улози Девојке), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1970
Ежен Јонеско: "Ћелава певачица", р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1970.
Михаљ Мајтењи: „A száműzött“ (у улози Сибиле), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1971
Вече уметника Ендреа Гериха: „Azért is maradok...!“, (сарадник) р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1971.
Силвија Андреску - Теодор Манеску: "Ismeretlen kedvesem" (у улози Девојке), р. Тибор Вајда, Радио Нови Сад, 1971.
Александар Солжењицин: „Gyertyaláng a szélben“ (у улози Ани), р. Арпад Бенедек, Радио Нови Сад, 1972.
És mi lesz tavasszal („А шта ће бити на пролеће“) (кабаре) (сарадник), р. Marton Frigyes, Радио Нови Сад, 1972.
Мирјана Буљан: „Јаснин дневник” (у улози Јасне), р. Szilágyi László, Радио Нови Сад, 1973.
Светислав Рушкуц: „Врата са седамдесет осам брзина“ (у улози Девојке), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1973.
Душан Иљић: „Путовање у земљу“ (као Вилин коњиц (девојчица)), р. Dr. Cserés Miklós, Радио Нови Сад, 1976.
"Társult humor éve" („Година удруженог хумора“) (извођач), р. Роберт Бамбах, Радио Нови Сад, 1976.
"Vidám est" ("Призивамо духа!") (сарадник), р. Turián György, Радио Нови Сад, 1977.
„Vidám est“ (сарадник), р. Sántha Sándor, Радио Нови Сад, 1977.
Bosnyák István: „Szemben a bíróval“ (аудио-драмска серија) (у улози Рут), р. Иштван Варга, Радио Нови Сад, 1978.
Хенрик Бардијевски: „Kis komédia“ (у улози даме 1), р. Иштван Вајда, Радио Нови Сад, 1978
Ласло Немеш: „Szerencseszerződés“ (адаптација Јаноша Борбеља) (серија звучних игара), р. Слободан Мајак, Радио Нови Сад, 1985.
Ото Толнаи: „Бајер аспирин“ (глумица), р. Lehoczky Orsolya, Мађарски радио, 1997.
Ирис Дисе: „Álmodott idő – 1956“, (Марика, ауторов алтер его), редитељ. Iris Disse, Kossuth Rádió, 2007.
Радови у сталним збиркама
Барселона (Шпанија): (MACBA) Музеј савремене уметности Барселоне - (18 колажа: визуелне песме и партитуре, 1971-1978)
Будимпешта (Мађарска): Књижевни музеј Петефи (9 визуелних песама - куцани текст на папиру, фотографија, колажи на картону и колажи из нотних записа, 1976-1977; За кога звоно звони - у знак сећања на Лајоша Касака, колаж, 1987)
Београд (Србија): Музеј савремене уметности Београд - (Фотографије мојих песама, 1978)
Њујорк (САД): МоМа, Музеј модерне уметности - (Пројекат Нови Сад / Документација пројекта Нови Сад, посебно издање Вау, Загреб, 1975)
Будимпешта (Мађарска): Музеј Лудвига (фотографије, Низ слика мојих песама)
Беч (Аустрија): Контакт колекција – Уметничка колекција Ерсте групе - (5 комада из серије „Ausgewählte Volkslieder” (1973-1975); 5 додатних визуелних песама и нотних записа; 12 марака уметника 48 сачуваних фотографија – документација о извођењу, 1975. године;
Ксалапа, Веракруз (Мексико), Galeria Ramón Alva de la Canal: Друго мексичко међународно бијенале визуелне и алтернативне поезије
2005.
Штутгарт (Немачка), Württembergi Művészeti Szövetség: On Difference 1 – Local Contexts – Hybrid Spaces (Кустоси: Iris Dressler и Hans D. Christ)
2006.
Отерло (Холандија), Kröller Müller Múzeum: Жива уметност на ивици Европе (Bosch+Bosch група) (Кустос: Натали Зоненберг)
Нови Сад (Србија), Музеј савремене уметности Војводине: „Ремек дела сверемене српске уметности од 1968. године (Кустос: Славко Тимотијевић)
2007.
Београд (Србија), Музеј савремене уметности: „Контакт Београд” – Радови из збирке Ерсте Банк Гроуп: Визуелне песме – нотни записи (визуелне песме, колажи) (Кустоси: Валтер Сеидл, Јири Шевчик, Бранка Стипанчић)
Сентандреја (Мађарска), Галерија Сентандреја : Мала мађарска прича о перформансу (фото-документација представа + на ЦД-у: "Phonopoetica") (Кустос: Иштван Антал)
2008.
Дунаујварош (Мађарска), Институт за савремену уметност : Радови из колекције Ерсте Банк Гроуп: „Визуелне песме – нотни записи“ (визуелне песме, колажи) (Кустоси: Дора Хеђи, Франциска Зољом)
Карлсруе (Немачка), Badischer Kunstverein: Зашто је овде увек негде другде (Кустоси: Аленка Грегорич, Антониа Мајаца, Вит Хавранек, Прелом Колектив)
Минеаполис (САД), Midway Contemporary Art: Мапирање друштвене и историје уметности Новог Сада (Кустоси: Зоран Пантелић и Кристијан Лучић)
2009.
Барселона (Шпанија), MACBA Museu d’Art Contemporani de Barcelona: Време као материја, Визуелне песме – нотни записи (визуелне песме, колажи) (Кустос: Bartomeu Marí)
Беч (Аустрија), MUMOK Museum Moderner Kunst – Фондација Лудвиг: Gender Check – Rollenbilder in der Kunst Osteuropas (Маскулинитет у уметности источне Европе) (фотографија: „A sikoltozó lyuk“, 1979) (Кустос: Бојана Пејић)
2010.
Варшава (Пољска), Zachęta Narodowa Galeria Sztuki: Płeć? Sprawdzam! Kobiecość i męskość w sztuce Europy Wschodniej (Провера пола – Женственост и маскулинитет у уметности источне Европе)“ (фото: „A sikoltozó lyuk“, 1979) (Кустос: Бојана Пејић)
Нови Сад (Србија), Музеј Савремене уметности Војводине : Ретроспективна изложба 1962–2010. Моћ Жене: Каталин Ладик (Кустос: Драгомир Угрен)
Загреб (Хрватска), Умјетничка галерија Глиптотека: Бранимир Донат и визуална поезија (у организацији збирке Маринко Судац)
Ријека (Хрватска), Брод Галеб: Подручје застоја: Актистичка умјетност из Колекције Маринко Судац (организатор Збирке Маринко Судац)
Ванкувер (Канада), Audain Gallery, SFU Woodward’s: Kontakt: Conceptual Art From Ex-Yugoslavia (визуелне песме, колажи) (Кустоси: Walter Seidl и Sabine Bitter)
Виторија-Гастеиз (Шпанија), Centro Cultural Montehermoso: Re.Act.Feminism – A Performing Archive (Кустоси: Bettina Knaup и Beatrice Ellen Stammer)
Београд (Србија), Институт за културу „Пароброд”: Колекција Трајковић: Концептуална уметнст у региону (Фонд Колекција Трајковић у организацији)
2012.
Гдањск (Пољска), Instytut Sztuki Wyspa: Re.Act.Feminism (Феминизам – архива за извођење) (Кустоси: Бетина Кнауп и Беатрис Елен Стамер)
Београд (Србија), Музеј историје Југославије: Колекција Трајковић: Лична свита (организатори Фондација Трајковићеве збирке и Музеј историје Југославије)
Загреб (Хрватска), Галерија Мирослав Краљевић: Re.Act.Feminism – A Performing Archive (Кустоси: Бетина Кнауп и Беатрис Елен Стамер)
Лођ (Пољска), МС2 - Музеј уметности у Лођу: Sounding the Body Electric. Experiments in Art and Music in Eastern Europe 1957-1984 (визуелне музичке песме) (Кустоси: David Crowley, Daniel Muzyczuk)
Роскилде ( Данска ), Музеј савремене уметности: Re.Act.Feminism – A Performing Archive (Кустоси: Бетина Кнауп и Беатрис Елен Стамер)
Moć žene: Katalin Ladik – The Power of a Woman: Katalin Ladik, szerk. Dragomir Ugren. Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine, Újvidék, 2010. ISBN978-86-84773-74-8
Csányi Erzsébet: Lírai szövegmezők. Vajdasági magyar versterek, kultúraközi kontextusok; Vojvodanska akademije nauka i umetnosti, Novi Sad, 2010 (Élő történelem sorozat)
.jpg)
