PROFILPELAJAR.COM

Datum	decembar 1942. - januar 1943.
Lokacija	Centralna Bosna
Ishod	Pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije

Napad NOVJ na Teslić januara 1943
	Segment Drugog svetskog rata
	; Štab i prateća četa I zlatarskog bataljona 3. proleterske sandžačke brigade kod Teslića krajem 1942.
Datum	decembar 1942. - januar 1943.
Lokacija	Centralna Bosna
Ishod	Pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije	Hrvatsko domobranstvo; Ustaška vojnica; Nemački Vermaht
Angažirane jedinice
Prva proleterska brigada; Treća krajiška brigada	"4. pješačka pukovnija" NDH; delovi "1. pješačke pukovnije" NDH; delovi "8. pješačke pukovnije" NDH; 750. pešadijski puk 718. divizije; delovi 738. pešadijskog puka 718. divizije; delovi 668. artiljerijskog puka 718. divizije; 738. folksdojčerski bataljon; bojna ustaša; odredi četnika
Snage
2.200 boraca	oko 10.000 boraca

Nakon borbi za Jajce Prva proleterska divizija vodila je borbe oko Kotor Varoša, a zatim je prešla je u srednju Bosnu. Na komunikaciji u dolini Vrbasa divizija je bila u stalnim sukobima sa nemačkim interventnim oklopno-motorizovanim grupama za održavanje komunikacije. U srednjoj Bosni postojao je veći broj garnizona NDH i četničkih odreda. Ovi četnički odredi imali su pismene sporazume sa NDH, pa se divizija sukobljavala sa formacijama jednih i drugih, ili sa kombinovanim odredima.

U Tesliću se nalazila posada NDH od dva bataljona (bojne) 4. pešadijske pukovnije, dve čete iz Prve pukovnije, ojačani mešovitim artiljerijskim sastavom. Na grad su napad izvršila tri bataljona Prve proleterske i Treća krajiška brigada 1. januara 1943. u 20:00. Dva preostala bataljona Prve proleterske bili su raspoređeni u zasedi na putu prema Banjaluci, radi odbijanja intervencije.

Borba je potrajala tokom cele noći, i bila je mestimično uporna. Za uspeh je najzaslužniji bio Četvrti (Kraljevački) bataljon Prve proleterske, koji je na samom početku napada energično prodro u centar grada, gde je uspeo da zauzme položaje artiljerije i da topove odmah upotrebi u napadu.

Na mestu artiljerijskih položaja zatičemo vrlo čudnu sliku, koja govori o borbi Kraljevčana: pola topova okrenuto je napolje, a pola ka gradu. Kada su ih naši osvajali, tukli su sa polovinom grad, a kada ih je osvajao neprijatelj, tukao je nas sa drugom polovinom. Sve se to odigravalo takvom brzinom da ni mi ni neprijatelj nismo stigli da sve topove okrenemo u jednom pravcu.^[1]

Pred zoru je otpor prestao, a branioci su se ili predali ili pokušavali da pobegnu, u grupama ili pojedinačno. Prema izveštaju štaba divizije, zarobljeno je 1250 vojnika i zadobijen je velik ratni plen: baterija haubica, dva brdska i četiri protivkolska topa, veliki broj granata, automatskog oruđa i vojne opreme.^[2]

Štab nemačke 718. divizije istog dana je reagovao na ovaj događaj. Prema nemačkom izveštaju, „hrvatski komandant pukovnik Binder je pao u ropstvo, komandant bataljona major Ludvig je poginuo“^[3]. Smatrajući da prodor NOVJ preti da ozbiljno ugrozi Doboj kao važan saobraćajni čvor, štab divizije formirao je borbenu grupu sa zadatkom da napadom iz pravca Doboja i Tešnja raščisti situaciju, odbaci snage NOVJ i ponovo zauzme Teslić^[4]. U toku 4. januara delovi Prve proleterske brigade odbili su nemački napad. Međutim, usled propusta u organizovanju odbrane i u smeni jedinica, Nemačke tri napadne grupe uspele su da 5. januara odbace slabije snage Treće krajiške brigade (4. bataljon ojačan jednom četom Trećeg) i uđu u Teslić.

Nemci se nisu zadovoljili ponovnim posedanjem Teslića, već su neprekidnim artiljerijskim uznemiravanjem i svakodnevnim ispadima pokušavali da odbace brigade NOVJ od Teslića. Jedinice NOVJ, i pored svakodnevnih borbi, iskoristile su naredne dane za popunu i reorganizaciju.

Štab Prve proleterske divizije doneo je odluku o ponovnom preuzimanju inicijative, pa je za 14. januar pripremljen novi napad na Teslić. U napadu na sam brad ponovo su bila angažovana tri bataljona Prve proleterske i četiri bataljona Treće krajiške. Napad je trajao tokom cele noći 14/15. januara. Snage NOVJ uspele su da ovladaju spoljnom odbranom grada, ali nisu savladali upornu nemačku odbranu u centru, pa su se pred zoru povukli na polazne položaje.

U organizaciji ovog napada bilo je predviđeno da dva bataljona Prve proleterske (Kraljevački i Drugi crnogorski) blokiraju NDH garnizon u Prnjavoru i zatvore prilazne puteve iz pravca Banjaluke. Međutim, našavši se pred komplikovanim problemom, deo štaba koji je rukovodio ovom akcijom, predvođen zamenikom komandanta Milojem Milojevićem, doneo je odluku da, umesto blokade ili demonstrativnog napada, izvede pravi napad na Prnjavor.

U Prnjavoru se nalazio jedan bataljon (bojna) i nešto lokalne milicije, ukupno oko 700 ljudi pod oružjem. Osim njih, u okolini su se nalazile brojne grupe četnika iz odreda Nikole Forkape. Ovi četnici zauzeli su prema jedinicama Prve proleterske ispitivački stav. Da bi razjasnio nedoumicu, Milojević se odlučio na drzak potez: uključio je i njihove grupe u napad, izdavši im pismeno naređenje sa specifikacijom zadatka. Četnici su se zaista pojavili na svom napadnom sektoru, a otpor garnizona brzo je savladan i posada razoružana i zarobljena. Da ne bi ulazio u dalje komplikacije i neizvesnost, Milojević je četnike delom evakuisao iz Prnjavora, a delom razoružao^[1].

Nemački izveštaj uredno je konstatovao ovu nelojalnost Forkapinih četnika^[5].

Napad na Teslić ponovljen je noću 15/16. januara, i zatim 18/19. januara, ali oba puta Nemci su uspeli da se održe na pozicijama unutrašnje odbrane. Posle ovih napada, Nemci su putem pojačanja opet pokušali da preuzmu inicijativu, pa je tokom narednih dana došlo do brojnih oštrih okršaja na komunikacijama bez definitivnog ishoda.

Grupa „Poltnik“ otpočinje napad na Rankoviće. Prilikom spuštanja ka železničkoj pruzi, 1. četa na desnom krilu stupa u borbu sa neprijateljem koji se nalazi na koti 338. 10. četa je bila već u udoljici potoka, ostatak bataljona u spuštanju.
U tom trenutku neprijatelj otvara frontalnu i bočnu vatru iz mnogobrojnog automatskog oružja i teških minobacača i prekida telefonski vod u pozadini bataljona. Napad je zakočen. Sa visa Bijela zemlja, neprijatelj se upotrebom svih teških oružja prikiva za zemlju u tolikoj meri da se ljudi mogu povući pojedinačno i u malim grupama. Iznošenje ranjenika je krajnje teško, pošto neprijatelj vrši gonjenje jakim snagama uz veliki utrošak municije i prilazi na najmanja odstojanja. Mora se odbijati ručnim bombama i lakim minobacačima. Zatim neprijatelj pokušava obuhvat desnog krila, ali biva odbijen sve dok se svi ranjenici ne soasu. Moraju se ostaviti 2 mrtva. Uveče se bataljonu u susret šalju saonice da prihvate ranjenike. Grupa je toga dana imala 3 mrtva i 19 ranjenih. 2 od njih mogu i dalje ostati u jedinici. Štab puka je izgubio telefonistu usled teškog ranjavanja.
Iako su gubici neprijatelja daleko veći (nabrojeno 39 mrtvih i mnogo ranjenih), za Grupu „Poltnik“ 23. 1. je „crni dan“^[6]

Istaknuto komandno mesto puka: ciglana 4 km zapadno od Teslića. Grupa „Štekl“ nadire u severozapadnom pravcu u rejon oko kote 338, u kome, prema izveštaju od prethodnog dana, nije bilo neprijatelja. Kod raskrsnice puteva u Paljikama, u gustoj snežnoj mećavi, 10. četa ugleda nemačke vojnike koje drži za pripadnike 9. čete, dok su to bili u stvari preobučeni partizani. Kada je čelo kolone bilo udaljeno još samo 30 m od raskrsnice puteva, i dok je 6 odeljenja još stajalo na zemljištu bez zaklona, neprijatelj, koji je držao zaposednutu ivicu šume, obasipa 10. četu iznenadnom vatrom, koja odmah ima za posie-dicu teške gubitke. Kada još i tobožnji nemački vojnici na raskrsnici puteva otvoriše vatru na četu, i kada neprijatelj započe protivudar zaobilazeći zdesna, četa morade da zauzme prihvatni položaj na brdu Arapovine. Nije uspeo prethodni pokušaj da se neprijateljski protivudar zadrži pomoću povedene ustaške čete, što se može objasniti lošom obučenošću, pomanjkanjem sposobnih nižih starešina i razlikom u jeziku. Pošto je četa imala teške gubitke — 12 mrtvih, 9 ranjenih, povukla se na polazni položaj.^[6]

Budući da je 20. januara počela operacija "Vajs I", Prva proleterska divizija primila je naređenje za pokret prema jugoistoku, radi učešća u pripremljenom napadu Glavne operativne grupe na utvrđene garnizone u zahvatu Neretve. Zbog toga su 31. januara njene jedinice napustile ovu oblast.