Рођен је 16. октобра1920. у селу Рогољи, код Градишке. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у родном месту, а због лошег материјалног стања није могао да настави даље школовање, већ је морао да тражи запослење. Као шеснаестогодишњи дечак дошао је у Београд, где се запослио у „Београдској текстилној индустрији“ на Карабурми и почео да учи текстилни занат.
Од 1937. године био је активан у синдикату текстилних радника, постао члан је члан СКОЈ-а, и један од организатора штрајка текстилних радника децембра 1937. и јануара 1938. године. Крајем јануара 1938. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Био је члан Петог рејонског комитета КПЈ на Карабурми и учествовао је у свим акцијама омладине Београда. У демонстрацијама 27. марта1941. године предводио је раднике са Карабурме.
Марта 1942. године Покрајински комитет КПЈ за Србију послао га је у Земун, на дужност секретара Среског комитета. Стеван је у Земуну организовао саботаже у фабрикама „Икарус“, „Телеоптик“, „Авала“ и другим предузећима и установама, а затим и оружане акције на агенте Гестапоа, усташке прваке и агенте, немачке војнике и официре.
Јула 1942. године ухапшен је на улици, када је ишао на састанак. У усташком затвору је подвргнут ужасним мучењима. Усташе су од њега тражиле да открије мрежу партијских организација и ударних група у граду. Пошто је упорно ћутао и одбијао да говори, усташе су га пребиле и изболе ножем, а затим га обесиле за решетке на прозору његове ћелије.
Истакути чланови Комунистичке партије Југославије и комунистички револуционари из Београда, умрли или убијени у међуратном периоду или погинули у току рата
