СПОМЕНИЦИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941 - 1945

Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм Југославије у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских објеката, спомен-маузолеја, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гробља и др. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији подигнуто је око 15.000 споменика посвећених Народноослободилачком рату (од тога 6.000 отпада на подручје Хрватске, 1.000 на Словенију итд.).^[1] Многи ови споменици срушени су или оштећени током распада СФРЈ деведесетих година.

Током прве деценије након Другог светског рата, многи споменици посвећени погинулим партизанима и жртвама фашизма израђени су у традиционалном реалсоцијалистичком стилу, по узору на споменике у Совјетском Савезу. Након Резолуције Информбироа 1948. и разлаза Тита са Стаљином, на свим пољима се радило да се Југославија разликује од Совјетског Савеза па тако и у изградњи споменика и спомен-обележја посвећених Другом светском рату. Као резултат те нове политике, бројни споменици посвећени Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма дизајнирани у стилу апстрактног експресионизма, геометријске апстракције и минимализма.^[2]

Током грађанског рата на подручју бивше Југославије, уништени су или измештени многи споменици посвећени Народноослободилачкој борби. На подручју Хрватске уништено је преко 3.000 спомен-обележја^[3] (од чега 740 отпада на споменике, остало су бисте и спомен-плоче), а међу њима се истичу: Споменик „Победе народа Славоније“ у селу Каменска, рад вајара Војина Бакића, срушен 1992. године; споменик народном хероју Стевану Филиповићу у Опузену, рад Мира Вуча, срушен 1991. године; споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“ на Вису, рад Антуна Аугустинчића из 1964, уклоњен 1994. године; Споменик народном хероју Николи Миљановићу Караули у Подравској Слатини, срушен 1991. године и др. На подручју Босне и Херцеговине срушени су споменици: „Палим борцима“ у Ливну, рад Антуна Аугустинчића из 1952, срушен 1992. године; „Палим борцима“ на Макљену, код Прозора, рад Бошка Кућанског из 1978. године, срушен 2000. године; као и споменици у Дрвару, Босанском Петровцу и Босанском Грахову.

Досад је у Хрватској влада финансирала обнављање само Титове бисте у Кумровцу, споменика „Позив на устанак“ у Бјеловару и споменик устанку у Србу. Локалне власти обновиле су досад око 300 споменика мање уметничке вредности. Августа 2011. године, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске покренуо је „Апел за обнову седам капиталних споменика НОБ-у“. Иницијативни одбор апела предводи бивши хрватски председник Стјепан Месић. Апел је досада потписало око 150 особа из културног и политичког живота Хрватске.^[4]

• Антун Аугустинчић
  • Споменик „Захвалности Црвеној армији“, 1947. година - посвећен борцима совјетске Црвене армије, погинулим у Батинској бици, постављен у меморијалном комплексу „Батинска битка“.
  • Споменик „Маршал Тито“, 1946. година - најпознатији споменик Јосипу Брозу Титу, изливен у неколико примерака, коју су постављени: у Кумровцу, испред Титове родне куће, 1948. године; у Титовом Велењу, 1977. године; у музеју „Прве пролетерске бригаде“ у Рудом (данас се налази у Ужицу); у дворишту музеја Историје Југославије (испред Куће цвећа) и на још неколико локација.
  • Споменик „Ношење рањеника“, 1952. година - изливен у неколико примерака, коју су постављени: У Ливну, 1952. године (називан и Споменик „Палим борцима“, срушен 1992. године од стране ХВО-а); у Имотском (тешко оштећен); у Вуковару (оштећен пропуцавањем); на Ветеринарском факултету у Загребу 1953. године; у Дервенти, 1966. године (у мало измењеном облику); у Крапинским Топлицама, 1973. године; и на Медицинском факултету у Загребу 1983. године.^[5]
  • Споменик „Црвеноармејац“, 1954. година - постављен на Гробљу ослободилаца Београда 1944. у Београду.
  • Споменик „Палим Крајишницима“, 1961. година - налази се на Бањ брду (раније Шехитлуци), код Бање Луке.
  • Споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“, 1964. година - постављен на острву Вису, уништен и уклоњен 1994. године.
  • Споменик „Устанку“, 1965. година - подигнут у Сиску.
  • Споменик Влади Зечевићу, 1973. година - постављен у Лозници.
• Борка Аврамова
  • Споменик „Победи“ (познат и под именом „Жена борац“), 1961. година - постављен у Тетову.
• Коста Ангели Радовани
  • Споменик „Устанка у Дрежници“, 1949. година - постављен у Партизанској Дрежници.
  • Споменик „Ради Кончару и друговима“, 1961. година - подигнут у спомен парку Шубићевац у Шибенику. Посвећен Ради Кончару и осталих 25 антифашиста које су у парку Шубићевац стрељали италијански фашисти 22. маја 1942. године. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Зденко Колацио.
  • Споменик „Револуцији“, 1962. година - постављен у Куманову.
• Ђорђе Андрејевић Кун
  • Споменик-мозаик „Револуцији“, 1957. година - постављен у Ивањици. У изградњи споменика учествовали су и Нада Худе, Милош Гвозденовић и Љуба Лах.
• Војин Бакић
  • Споменик „Позив на устанак“, 1946. година - изливен у три примерка, који су постављени: у спомен-парку Борик у Бјеловару (познат и под називом „Бјеловарац“, постављен 1947, срушен 1991, обновљен 2010); у Београду, испред Музеја „4. јули“ и у Војном музеју у Београду.
  • Споменик „Палим борцима“, 1947. година - подигнут у Колашину.
  • Споменик „Пред стрељање“ (познат и под називом „Гудовчан“), 1955. година - постављен спомен−парку код села Гудовцу, код Бјеловара (срушен 1991. године од стране Хрватске војске).
  • Споменик Ивану Горану Ковачићу, 1960. година - постављен у Луковдолу.
  • Споменик народном хероју Стевану Филиповићу, 1960. година - подигнут на брду Видаку, код Ваљева.
  • Споменик „Револуцији“ (познат и под називом Споменик „Победе народа Словеније“), 1968. година - подигнут у селу Каменска, на раскрсници путева Славонска Пожега-Пакрац-Воћин (срушен фебруара 1992. године од стране Хрватске војске).
  • Скулптуре у Спомен-парку „Дотршћина“, 1968. година - аутор је централног споменика „Палим жртвама“ и 6-7 скулптура, које су постављене у спомен-парку „Дотршћина“, код Загреба. Током 1990-их су биле оштећене, али су касније обновљене.
  • Споменик на Петровој гори, 1981. година - подигнут на највишем врху Великом Петровцу. Посвећен Народноослободилачкој борби и жртвама фашистичког терора на Кордуну. У периоду после 1995. године оштећен и девастиран.
• Стојан Батич
  • Споменик „Палим борцима“, 1958. година - постављен у Доњем Логатецу.
  • Споменик револуционару Борису Кидричу, 1963. година - подигнут у Марибору.
  • Споменик Дражгошкој бици, 1977. година - подигнут код Дражгоша. Стојан Батич је аутор скулптура бораца, Борис Кобета аутор архитектонске структуре споменика, а Иве Шубиц аутор мозаика на споменику.
• Ана Бешлић
  • Споменик „Стрељаним партизанима“, 1961. година - подигнут код Партизанских Вода. Посвећен стрељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године. У изградњи споменика је учествовала и Јованка Јефтановић.
• Богдан Богдановић
  • Споменик „Јеврејским жртвама фашизма и палим борцима“, 1952. година - постављен на Јеврејском гробљу у Београду.
  • Спомен-гробље у Сремској Митровици, 1960. година.
  • Могила непобеђених, 1961. година - постављен у спомен-парку „Револуције“ у Прилепу.
  • Спомен-парк Слободиште, 1964. година - на брду Багдала, код Крушевца.
  • „Партизанска некропола“, 1961-65. година - Партизанско спомен-гробље у Мостару.
  • Споменик „Камени цвет“, 1966. година - меморијални комплекс Јасеновац, код Јасеновца.
  • Споменик „Револуције“, 1964-71. година - постављен у Лесковцу.
  • Споменик „Палим борцима Револуције“, 1973-75. година - постављен у Власотинцу.
  • Спомен-комплекс „Палих бораца Револуције“, 1974. година - код Штипа.
  • Спомен-парк „Дудик“, 1980. година - код Вуковара.
  • Спомен-парк „Борбе и победе“, 1970-80. година - код Чачка.
  • Спомен-парк „Попина“, 1978-81. година - код Трстеника. Посвећен борцима Краљевачког партизанског одреда погинулим у борби са [[Трећи рајх|Немци]ма 13. октобра 1941. године.
• Стеван Боднаров
  • Споменик народном хероју Јанку Чмелику, 1949. година - постављен у Старој Пазови.
  • Гробница народних хероја, 1949. година - бисте: Ђуре Ђаковића, Ивана Милутиновића и Иве Лоле Рибара на Гробници народних хероја на Калемегдану.
  • Споменик стрељанима у Јајинцима, 1951. година - постављен у спомен-парку Јајинци, у Јајинцима, код Београда.
  • Споменик „Партизански курир“, 1955. година - изливен у неколико примерака, који су постављени: испред куће (у којој је одржано саветовање Главног штаба) у Столицима, код Крупња, 1955. године; испред спортског центра „Шумице“ у Београду и др.
• Јанез Бољка
  • Споменик борцима Горице и Бенешког краја, 1962. година - постављен у Горишким Брдима.
  • Споменик „Таоцима и борцима“, 1965. година - постављен у Желама код Љубљане. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Феђа Кошир.
• Бранко Бон
  • Споменик „Палим борцима“, 1963. година - постављен у Жабљаку.
• Војислав Вујисић
  • Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1967. година - подигнут у Андријевици.
• Шиме Вулас
  • Споменик „Подхумским жртвама“, 1970. година - подигнут на месту некадашњег села Подхум код Ријеке, чије су становништво 1942. године италијански фашисти у целости побили, а село спалили.
• Нандор Глид
  • Споменик „Палим борцима у НОР-у“, 1953. година - подигнут у Требињу.
  • Споменик „Балада о вешанима“, 1967. година - постављен у Суботици.
  • Споменик „Сто за једног“, 1980. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу.
• Јордан Грабулоски
  • Маузолеј „Палих бораца и жртава фашизма“, 1954. година - подигнут у Кичеву.
  • Споменик „Палим борцима“, 1958. година - подигнут код Белчишта.
  • Меморијални комплекс Бутел, 1961. година - у Скопљу. У изградњи је учествовао и архитекта Душан Пецовски.
  • Споменик „Стрељаним омладинцима“, 1962. година“ - подигнут у Ваташи.
  • Споменик „Илинден“ (познат и под називом „Македониум“), 1974. година - подигнут у Крушеву. Посвећен је палим борцима Илинданског устанка и Народноослободилачке борбе. У изградњи споменика учествовали су и Искра Грабулоска и Борко Лазески.
• Анте Гржетић
  • Споменик Бола и Пркоса, 1959. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу. Посвећен народном хероју Нади Наумовић, јединој жени стрељаној током масовног стрељања у Крагујевцу, октобра 1941. године.
  • Споменим „Отпора и слободе“, 1966. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу.
  • Споменик „Мајци и кћеркама“, 1967. година - постављен у Тополи. Посвећен народном хероју Даринки Радовић и њеним ћеркама Радмили и Станки, које су четници заклали маја 1943. године, у селу Рајковцу, код Тополе.
• Лојзе Долинар
  • Споменик „4. децембар“, 1953. година - подигнут у Пријепољу. Посвећен је борцима погинулим у Пријепољској бици, 4. децембра 1943. године.
  • Споменик „Стрељаним родољубима“, 1955. година - постављен у Краљеву.
  • Споменик „Револуцији“, 1961. година - постављен у Крању.
• Драго Ђуровић
  • Споменик „Партизану-борцу“, 1957. година - изграђен на брду Горица у Титограду. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Војислав Ђокић.
  • Споменик „Палим борцима“, 1959. година - подигнут у Даниловграду.
  • Споменик „Стрељаним омладинцима“, 1959. година - подигнут у Лазинама код Даниловграда. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Војислав Ђокић.
  • Споменик „Палим борцима“, 1960. година - подигнут у Пљевљима. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Мирко Ђокић.
• Миодраг Живковић
  • Споменик храбрости, 1969. година - постављен у Остри, код Чачка. Посвећен је погинулим борцима Чачанског партизанског одреда, у борби с жандармима и четницима, 4—5. марта 1943. године.
  • Споменик „Палим борцима у Народноослободилачком рату“, 1961. година - постављен у Приштини.
  • Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3”, 1963. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу.
  • Споменик „Бици на Сутјесци“, 1971. година - постављен у Долини хероја, на Тјентишту.
  • Спомен-парк „Устанка и Револуције“, 1978. година - Грахово, код Никшића.
  • Споменик „Кадињача“, 1979. година - постављен у Спомен комплексу „Кадињача“, на Кадињачи код Ужица.
• Александар Зарин
  • Споменик „Отпору“, 1961. година - постављен у Ади.
  • Споменик „Палим борцима“ (познат и под називом „Ратници“), 1965. година - постављен у Новом Кнежевцу.
• Борис Калин
  • Споменик „Грамозна јама“, 1947. година - постављен у Љубљани.
  • Гробница народних хероја, 1952. година - подигнута у Љубљани. У изградњи је учествовао и архитекта Едо Михевц.
  • Споменик „Палиум борцима и таоцима“, 1949. година - постављен у Бегуњама. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Едвард Равникар.
• Зденко Калин
  • Споменик „Палима на Урху“, 1955. година - постављен на Урху, код Љубљане.
  • Споменик народном хероју Борису Кидричу, 1960. година - постављен у Љубљани.
  • Споменик „Пионирима палим у НОБ-у“, 1962. година - постављен у Љубљани.
• Зденко Колацио
  • Спомен-костурница Владимиру Гортану, 1952. година - подигнута у Берму. У изградњи је учествовао и архитекта Зденко Сила.
  • Споменик „Жртвама фашизма“, 1963. година - постављен у Каменском Вучјаку.
• Маријан Коцковић
  • Споменик „Палим борцима“,1955. година - постављен у Гацку.
  • Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“ - постављен у Гламочу.
• Франо Кршинић
  • Споменик „Стрељање талаца“, 1951. година - постављен у Загребу. Посвећен жртвама фашизма стрељаним у Максимиру, Дотршћини и Раковом Потоку.
  • Споменик „Палим борцима“ (познат и под називом „Рањени курир“), 1953. година - изливен у неколико примерака, који су постављени: на Вису; у Бакру, 1953. године; и у Музеју историје Југославије у Београду.
  • Споменик „Устанку“, 1954. година - посвећен палим борцима и жртвама фашизма котара Сисак, 1991. премештен с Трга слободе у круг спомен-парка „Брезовица“, оштећен.
  • Споменик „Јосипу Брозу Титу“, 1961. година - постављен у на Тргу партизана у Титовом Ужицу, поводом двадесетогодишњице устанка. Августа 1991. године премештен у двориште Народног музеја.
• Богољуб Курпјел
  • Споменик Првој пролетерској бригади, 1961. година - подигнут у Рудом, где је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска бригада.
• Бошко Кућански
  • Споменик „Битке за рањенике“, 1978. година - подигнут на Макљену, код Прозора. Посвећен борцима погинулим у бици за рањенике, током Четврте непријатељске офанзиве, марта 1943. године. Уништили га националисти 2000. године.
• Јанез Ленаси
  • Споменик „Прекоморским бригадама“, 1965. година - подигнут у Илирској Бистрици.
• Светислав Личина
  • Споменик „Палим борцима“, 1961. година - подигнут на спомен-гробљу палих бораца НОБ-а у Приштини. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Првослав Јанковић.
• Мирко Остоја
  • Споменик „Палим борцима“, 1956. година - подигнут у Билећи.
  • Споменик Иви Лоли Рибару, 1961. година - постављен у Сухом Пољу.
• Томислав Остоја
  • Споменик „Палим борцима Цигленице“, 1972. година - подигнут у Загребу.
• Вања Радауш
  • Споменик „Устанку“, 1950. година - подигнут у Пули.
  • Споменик „Устанку народа Хрватске 1941“, 1951. година - постављен у селу Србу, у Лици, поводом десетогодишњице устанка. Срушен августа 1995. године од стране Хрватске војске, обновљен јула 2010. године.
  • Споменик „Жртвама фашизма“ (познат и под називом „Вешала“), 1956. година - посвећен жртвама фашизма у логору Јадовно, подигнут у Госпићком Јасиковцу (срушен након операције „Медачки џеп“ од стране Хрватске војске).
• Рајко Радовић
  • Споменик „Крила галебова“, 1962. година - подигнут у Подгори. Посвећен оснивању Партизанске морнарице, 1942. године
• Иван Саболић
  • Споменик „Хусинским рударима“, 1956. година - постављен у Тузли. Посвећен хусинским рударима погинулим у Хусинској буни 1920. и Народноослободилачкој борби 1941—1945. године.
  • Споменик „Три песнице“, 1963. година - постављен у спомен-парку Бубањ, код Ниша.
• Јакоб Савиншек
  • Споменик „Таоцу“, 1953. година - постављен у Новом Месту.
  • Споменик „Палим борцима“, 1959. година - постављен у Квасици (Бела крајина).
• Јован Солдатовић
  • Споменик „Стрељаним родољубима“, 1962. година - подигнут у Спомен-комплексу „Црна Ћуприја“ код Жабља.
  • Споменик „Жртвама рације“, 1971. година - постављен у Новом Саду.
  • Споменик „Жртвама рације“ - постављен у Чуругу.
• Раде Станковић
  • Спомен-рељеф „Ослободиоцима Београда“, 1954. година - постављен на Гробљу ослободилаца Београда у Београду.
• Ратимир Стојадиновић
  • Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1955. година - подигнут у Горњем Милановцу.
• Слободан Стојановић
  • Споменик „Устанку“, 1977. година - постављен у Параћину. У изградњи је учествовао и архитекта Радомир Прокић.
• Сретен Стојановић
  • Споменик „Слобода“, 1951. година - постављен на Иришком венцу, на Фрушкој гори.
  • Споменик „Устанку“, 1952. година - подигнут у Босанском Грахову.
  • „Македонка“, 1957. година“ - подигнут на спомен-костурници код Куманова.
• Војин Стојић
  • Споменик „Палим борцима“, 1963. година - подигнут у Петровцу на Мору.
  • Споменик Космајском НОП одреду, 1971. година - подигнут на врху планине Космај и посвећен борцима Космајског партизанског одреда.
• Славко Тихец
  • Споменик Похорском батаљону, 1959. година - постављен код Осанкарице на Похорју.
  • Споменик „Народноослободилачкој борби“, 1975. година - подигнут у Марибору.
• Лука Томановић
  • Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1954. година - подигнут у Херцег-Новом. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Никола Добровић.
  • Споменик „Палима за слободу“, 1954. година - подигнут у Котору. У изградњи споменика је учествовао и архитекта Војислав Ђокић.
• Драго Тршар
  • Споменик „Учесницима револуције“, 1962. година - постављен у Камнику.
  • Споменик „Револуције“, 1975. година - постављен на Тргу Републике у Љубљани.
  • Споменик „Револуцији“, 1985. година - постављен у спомен парку Вукосавци код Лопара (БиХ).
• Душан Џамоња
  • Споменик „Просиначким жртвама“, 1960. година - постављен на Тргу Просиначких жртава у Дубрави, Загреб. Посвећен 16-орици антифашиста које су усташе обесиле 20. децембра 1943. године. Први јавно изложени апстрактни споменик на подручју Југославије.^[6]
  • Споменик „Револуцији“, 1967. година - подигнут у Подгарићу у Мославини.
  • Споменик „Револуцији“, 1967. година - подигнут на Мраковици, на планини Козари.
  • Спомен костурница палим Југословенима, 1970. година - подигнута у Барлети, Италија.
  • Споменик „Победе и жртвама“, 1974. година - постављен у меморијалном комплексу „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида.

• Партизанска спомен-гробља
• Музеји Народноослободилачке борбе
• „Долина хероја“ на Тјентишту
• Споменик „Слобода“ на Иришком венцу
• Споменик „Палим Крајишницима“ на Бањ брду
• Споменик „Захвалности Црвеној армији“ у Батини

• Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година.
• Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.
• Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година.
• Миленко Патковић, Душан Плећаш. Водич уз карту. Избор спомен-обиљежја Народноослободилачког рата Југославије. „Глас Славоније“, Осијек 1975. година.
• Драго Здунић, ур. Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.

Споменици Народноослободилачке борбе на Викимедијиној остави.

• Spomenikdatabase.org
• Фотографије 25 споменика посвећених НОБ-у
• Lupiga.com: ZABORAVLJENA POVIJEST
• РТС: Заборављени споменици револуције (24. мај 2010)
• O zaboravljenom antifašizmu: Spomenici revolucije i NOB-a (11. 10. 2012)
• Smrt fašizmu i sloboda narodu: Ovo je 25 najlepših spomenika Titove Jugoslavije (FOTO) (1. 10. 2015)