Миодраг Живковић (Лесковац, код Лазаревца, 1. фебруар 1928 — Београд, 31. јул 2020)^[1] био је српски вајар и универзитетски професор.

Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Београду. Године 1946. уписао је Школу за примењену уметност у Београду, где је 1952. дипломирао на вајарском одсеку. Године 1948. учествовао је на изложби „Фестивал омладине Југославије“ у Београду, где је освојио прву награду за скулптуру. Живковићево прво дело била је скулптура „Борац“ из 1951, коју је направио у току пете године студија. Скулптура је 1959. постављена у месту Рашка.

Од 1954. до 1957. године радио је као наставник ликовног образовања у гимназији у Младеновцу и основној школи „Жикица Јовановић Шпанац“ у Новом Београду. Године 1968. избран је за доцента на Академији за примењене уметности у Београду за наставни програм Примењена пластика. На факултету је напредовао до звања редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду.

Од 1969. до 1970. године боравио је у Чилеу ради остварења Споменика Југословенском усељенику и Споменика протеста. Од 1974. до 1977. и од 1991. до 1996. године био је декан Факултета примењених уметности у Београду.

Одржавао је самосталне изложбе у Сантијаго де Чилеу (1970), Пунта Аренасу (1971) и на Бијеналу у Венецији (1980), те учествовао на многим групним изложбама у земљи и иностранству.

Године 1971. одликован је Орденом Републике са златним венцем. Године 1972. освојио је награду „4. јул“ од СУБНОР-а Југославије, 1993. награду за животно дело од Скупштине удружења ликовних уметника примењених уметности Србије, а 2004. награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури. Био је почасни грађанин Крагујевца, Пунта Аренаса и Гонарса (Италија).

Живковић је аутор бројних споменичких остварења:

• Скулптура „Борац“, Рашка 1959.
• Споменик „Крајпуташ“, Божурња код Тополе 1960.
• Споменик Револуције, Приштина 1961.
• Споменик „Стрељаним ђацима“, Крагујевац 1963.^[2]
• Споменик Вука Стефановића Караџића, Лозница 1964.
• Споменик Миловану Глишићу, Ваљево 1968.
• Споменик храбрости, Остра код Чачка 1969.^[3]
• Споменик Југословенском усељенику, Пунта Аренас (Чиле) 1970.
• Споменик „Протест“, Пунта Аренас 1970.
• Споменик „Битка на Сутјесци“, Тјентиште 1971.
• Спомен-костурница погинулих југословенских и италијанских партизана, Гонарс 1973.
• Скулптура у спортском центру „25. мај“, Београд 1975.
• Скулпторска композиција у Дому културе, Лазаревац 1977.
• Фонтана у производној хали „1. мај“, Пирот 1978.
• Спомен-парк „Устанка и Револуције“, Грахово 1978.
• Спомен-биста Милошу Н. Ђурићу у Београду (1978)
• Споменик „Кадињача“ (Амфитеатар Ужичка Република, Алеја Радничког батаљона, плато Слободе), Кадињача код Ужица 1979.
• Фонтана у ентеријеру конфекције „Таратекс“, Бајина Башта 1983.
• Спомен-чесма посвећена борцима и житељима града, Бајина Башта 1984.
• Споменик „Слободе“, Улцињ 1985.
• Споменик „скулптура мајке“, Ел Шат (Египат) 1985.
• Спомен-обележја „Драгош Седло“, „Доње Баре“, гроб Саве Ковачевића, „Боровно“ и „Љубин гроб“, Национални парк Сутјеска 1987.
• Споменик пилотима погинулим у одбрани Београда 1941, Земун 1997.
• Скулптура „Светитељ Сава“, Пријепоље 1995.
• Споменик „Српским браниоцима Брчког“, Брчко 1997.
• Споменик „Борцима Бијељине и Семберије“, Бијељина 1998.
• Споменик „За Крст Часни“, Приједор 2000.
• Споменик „Борцима Отаџбинског рата“, Дервента 2002.
• Споменик „Борцима за слободу“, Модрича 2002.
• Споменик „Браниоцима Отаџбине“, Мркоњић Град 2004.
• Споменик краљу Николи I Петровићу Његошу, Никшић 2006.
• Спомен-парк „Вукови коријени“ и Споменик Вуку Караџићу, Петница 2006.
• Споменик браћи Недић, Осечина 2007.

• Званична страница посвећена Миодрагу Живковићу
• Вајари – Миодраг Живковић Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2015)
• Скулптуре Србије: уметници
• Разговор са Миодрагом Живковићем