Рођен је 1. априла1911. године у селу Згошћу, код Какња. Још као гимназијалац припадао је револуционарној омладини; због сукоба са школским властима, морао је мењати места школовања. Као студент Правног факултета у Београду наставио је сарадњу са студентским покретом; активно је учествовао у студентским демонстрацијама, после којих је био хапшен и мучен у затвору „Главњача”.[1]
После петомајских избора 1935. године на којима је гласао против Богољуба Јевтића, премештен је из Београда, где је радио у Министарству пољопривреде. Дан државности Краљевине Југославије 1. децембра1937. завршио је школу резервних официра у Новом Саду и произведен за резервног ваздухопловног потпоручника. Две године пред рат одлази у Француску, у намери да докторира правне науке на Сорбони.[1]
Окупација га је затекла у Загребу, одакле одлази у Бању Луку; постављен је за директора Уреда за колонизацију. Овај положај омогућио му је да, у сарадњи с групом службеника у Уреду и под руководством партијске организације Бање Луке, успостави канал за достављање материјала и обавештења на ослобођену територију. Пошто је, као резервни официр-пилот, повремено летео у јединици Ваздухопловства НДХ, која се стационирала на аеродрому Залужани, успоставио је везу с Фрањом Клузом и авио-механичаром Милутином Јазбецом, који су, такође, у оквиру заједничког плана градског комитета и Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине, припремали прелетање на ослобођену територију.[2]
Руди Чајавец и Јазбец прелетели су на слетилиште Урије код Приједора23. маја 1942. године, авионом „Бреге-19”, непосредно после пилота Фрање Клуза. То је био почетак стварања партизанске авијације.[2]
Све до почетка јуна 1942. године, док су на Уријама вршене интензивне припреме за рад партизанских авиона, Чајавец је учествовао на народним зборовима, ширећи братство хрватског и српског народа. Учествовао је у састављању летка намењеног домобранској војсци, који су потписали партизански ваздухопловци. Први и једини ратни лет Чајавец и Јазбец извршили су 4. јуна 1942. године. Они су над Бањом Луком бацали летке, а затим су бомбама напали аеродром Залужани. После успешно извршеног задатка, у последњем налету над аеродромом Чајавец је рањен у колено, па је био приморан да полети ка ослобођеној територији. Морао је, међутим, да принудно слети код села Кадињана, где су га опколили четници; после краће борбе, Чајавец је извршио самоубиство, да га не би живог заробили.[2]
