Учествовао је у борбама за ослобођење Скендер Вакуфа, Шипрага, Масловара, Врбањца и Ободника1941. године. Следеће године у фебруару, истакао се у ослобођењу Котор Вароши. У нападу на усташко упориште у Соколини у близини Котор Вароши заједно са групом својих бораца убили су 15 усташа и заробили више пушака. Захваљујући овим акцијама, у марту 1942. године постављен је за командира Масловарске партизанске чете. У децембру исте године борио се у пролетерским бригадама за ослобођење Теслића и том приликом је рањен. Након опоравка постао је командир чете у Бањалучком одреду.[1]
Ратовао је у више наврата за ослобођење Котор Вароша, а у јулским борбама 1943. године са усташама и четницима на простору Лишца са својим одредом држао је положај и штитио слободну територију. У децембру 1943. године истакао се у борбама за ослобођење Бања Луке и као резултат тога постао је командант батаљона, а затим и Бањалучког одреда. У пролеће 1944. године убио је команданта четничке јединице у селу Рађевцу након чега се она распала. Учествовао је у гоњењу четника у долини Неретве1945. године.[1]
Након ослобођења обављао је низ дужности у ЈНА, а пензионисан је 1952. године са дужности начелника Војног одсека у Бугојну у чину мајора.
