Отворени Балкан (алб.Ballkan i Hapur, мкд.Отворен Балкан) је привредно и политичко подручје три државе чланице на Балкану: Албаније, Северне Македоније и Србије. Укупна површина износи 131.935 km2 са становништвом од скоро 12 милиона. Службени језици су албански, македонски и српски. Административни центри су градови Београд, Скопље и Тирана. Успостављањем Отвореног Балкана, све три државе чланице имају за циљ повећање трговине и сарадње, као и унапређење билатералних односа.
Историја
Вучић, Заев и Рама на Привредном форуму за регионалну сарадњу
Идеја о Отвореном Балкану (раније познатом као Мини Шенгенска зона) дошла је почетком 1990-их. Први пут се помиње као привредно подручје између ових земаља Балканског полуострва. Од планова се на крају одустало због ратова у Југославији. Први знаци Отвореног Балкана појавили су се 2018. године као начин за унапређење политичких односа. Идеју о овој области покренуо је Еди Рама у Берлину када је о томе разговарао са заинтересованим нацијама. Рама је преузео идеју бившег председника Владе Албаније Фатоса Нана.[1]
Планови за ово подручје објављени су 10. октобра 2019. у Новом Саду.[2] Одржана су два састанка, један 11. новембра 2019. у Охриду, а други 12. децембра 2019. у Драчу. Ове земље су прогласиле да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање привредне зоне, која би додатно унапредила политичке и привредне односе, као и јачала културне везе међу народима.[2]
Први састанак требало је да се одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због пандемије ковида 19, састанак је одложен, а потенцијални датум за нови састанак у Београду оквирно је заказан за пролеће или лето 2020.
Самит лидера Отвореног Балкана одржан је 2. септембра 2022. године у Београду. Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су више споразума о размени прехрамбених производа, енергије, кинематографије, као и о сарадњи у ванредним ситуацијама. Оне су такође договориле даљу сарадњу и ублажавање тензија у региону Балкана. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, који су изразили жељу да се ове земље придруже иницијативи.
Ранији назив односио се на Шенгенску зону, заједничко подручје путовања које обухвата 26 европских земаља, али не и поменуте балканске земље.
Сврха
Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама.[2] Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима.[3] Тиме припрема земље да постану чланице Европске уније.[2][4]
Сврха је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више од 30 милиона сати преласком граница између ове три земље. Процена је да ће пројекти Светске банке уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара.
Вучић, Рама и Заев учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну привредну сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.[5] Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални привредни форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.[6]
Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.[7]
Државе чланице
Отворени Балкан тренутно обухвата три државе чланице: Албанију, Северну Македонију и Србију.
Званичне реакције на иницијативу Отворени Балкан:[9][10][11] Оснивачице (Албанија, Северна Македонија, Србија) Негативне (Косово и Метохија) Помешане (Босна и Херцеговина, Црна Гора)
Република Косово је 4. септембра 2020. пристала да се придружи Мини Шенгену у оквиру споразума у Вашингтону,[12] али до сада није потписала никакав споразум са три државе оснивачице, док се чак и противи читавој иницијативи.[13][14][15][16]Председник Владе Републике КосовоАљбин Курти одбио је позив за самит у Охриду који је одржан 7. и 8. јуна 2022. године. Курти је рекао да је „Отворени Балкан штетна регионална иницијатива без визије. Косово не жели да се придружи јер га Србија не третира као равноправну страну и независну државу”.[17]
Црна Гора
Председник Владе Црне ГореДритан Абазовић рекао је да подржава иницијативу Отворени Балкан.[18] Изјавио је да је „Отворени Балкан прављен за шест земаља, није прављен за за пет и по или три и по земље, већ за шест. Свако ко учествује представља себе и своју земљу. Не знам ко воли да чека на граници, не причам само о туристима са Косова у Црној Гори већ и о црногорским грађанима који желе да оду у Србију или било где у региону.”[19]
Председник Црне ГореМило Ђукановић противи се иницијативи рекавши да је Отворени Балкан покренут у „тренутку извесне депресије” због одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел са своје функције и одбијања ЕУ да унапреди кандидатуре балканских земаља.[20]
Босна и Херцеговина
Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија изразио је личну подршку иницијативи,[21] али да у Босни и Херцеговини још увек нема консензуса о томе из „политичких разлога”.[22]
Директори пошта Србије и Северне Македоније, Зоран Ђорђевић и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи.[23]
Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине Мирелом Кумбаро о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, са акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.[26]
^Албански је други службени језик на државном нивоу (искључујући одбрану, централну полицију и монетарну политику) и у јединицама локалне самоуправе у којима га говори 20% становништва или више.
For North Macedonia:„Population: Key Indicators”. State Statistical Office (MAKSTAT). Архивирано из оригинала 6. 8. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
.png)
.jpg)
