Промене државних граница битно утичу на податке о спољној трговини. Поређењем података у времену пре и после Првог и Другог светског рата, мора се узети у обзир да Србија није обухватала исту територију.
Статистички подаци о спољној трговини прикупљају се за статистичку територију земље, која се поклапа с њеном царинском територијом. У време СФР Југославије царинска територија Србије била је дефинисана југословенским границама, што има за последицу да се промет између република бивше СФРЈ не сматра спољном трговином.
Извори података за статистику спољне трговине за период од 1946. до 1975. године биле су пријаве о извозу и увозу робе, које су шпедитерске организације, у име спољнотрговинских организација, подносиле царинарницама приликом царињења робе. Статистичка обрада података вршена је у Савезном заводу за статистику. Извори података од 1976. године јесу царинске декларације о извозу и увозу робе уместо ранијих статистичких пријава. Све декларације, по извршеној контроли царинарнице, достављале су се Савезној управи царина. Савезни завод за статистику преузимао је царинске декларације (припремљене за аутоматску обраду података) од Савезне управе царина, и даље их статистички обрађивао. Од јануара 1995. године уведена је Јединствена царинска исправа о извозу и увозу робе и она представља извор података за статистику спољне трговине.
Активни и пасивни преправни промет (обрада, дорада и прерада) био је укључен у податке о редовном извозу и увозу у периоду 1920-1939. и у периоду 1946-1960. године. Од 1960. до 1990. године преправни промет је обрађиван и посебно приказиван, али није био укључен у укупан резултат робне размене с иностранством. Од 1990. године преправни промет се поново укључује у резултате спољне трговине.
Статистика спољне трговине базира се на принципу специјалне трговине – ублажена дефиниција. То значи да се у резултате укључује и роба које улази у земљу или је напушта након унутрашње прераде, обраде и дораде, као и роба која улази у слободну индустријску зону или је напушта.
Од 2004. године статистика спољне трговине примењује све препоруке УН и ЕУ у погледу процедура, методолошких начела и стандарда који се примењују у Европској унији, а обраду статистичких података преузео је Републички завод за статистику Србије.
Вредности спољнотрговинске робне размене изражене у динарима нису упоредиве у различитим периодима, јер их није било могуће прерачунати на данашњу вредност динара.
^1991. дошло је до распада СФР Југославије. Све су се бивше републике издвојиле и постале засебне државе, осим Републике Црне Горе, која је с Републиком Србијом прво формирала заједничку државу, СР Југославију, која је 2003. прерасла у државну заједницу Србија и Црна Гора, да би 21.05.2006, на основу резултата референдума одржаног у Црној Гори, обе државе постале самосталне.
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
