Рударство у Србији

Србија — лежишта и енергетика

Рударство у Србији је развијено од давнина. На овим просторима рударством су се бавили још Илири, Келти и Трачани. Експанзија рударства на овим просторима започела је у доба Немањића када су владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе. Рударством су се бавили и на простору Косова и Метохије. У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама. Најзаступљенија је експлоатација гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка.

Руде гвожђа

Један од врхова Рудника, Јавор (1107 м)
Ново Брдо је један од најстаријих рудника
Град Бор је синоним за рударство
На Копаонику се налази неколико рудника
Тимок је златоносна река
Бесна кобила је богата рудама
Око Књажевца има лежишта бизмута
Авала је у прошлости била позната по рударству
Букуља и Венчац су познати по квалитетном граниту и мермеру
На Фрушкој гори има цементног лапорца

Руде гвожђа су хематит, магнетит, сидерит и лимонит. Оне служе за добијање сировог гвожђа и челика и основа су развоја металургије. У Србији се руде гвожђа налазе на планинама Рудник, Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).

Оплемењивачи челика

Посебну групу руда чине оплемењивачи челика. Они му се додају да би се побољшале неке његове карактеристике (проводљивост, еластичност, отпорност на корозију...) У најбитније оплемењиваче челика спадају: хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум и волфрам.

Манган

Манган се додаје челику ради побољшавања јачине, тврдоће и еластичности. Користи се и за добијање разних легура, као и у производњи стакла. Најзначајнија налазишта мангана у Србији су на Копаонику (Бело Брдо) и Златибору (Матаруге, Драгодња и Рајац).

Хром

Хром спада у ретке метале и служи као оплемењивач челика који побољшава његов квалитет и отпорност. Највећу примену добио је у производњи кугличних лежајева, док предмети који су превучени хром не рђају. Најзначајнија лежишта на простору Србије су Шар планина, околина Призрена, затим Дева код Ђаковице и рудник Бабај Бокс код Пећи. Перспективних налазишта има у околини Ваљева, Чачка и Рашке.

Молибден

Молибден је редак и цењен метал чија су лежишта у Србији друга по залихама у Европи, одмах иза Норвешке. Служи као оплемењивач челика дајући му на отпорности при великим притисцима. Највећу примену има у војној индустрији. У Србији лежишта ове руде су у југоисточном делу Мачкатица код Сурдулице, Крива Феја код Врања и Бесна Кобила. На Космету Бело Брдо и Гњилане и у карпатском пределу Танда и Црнајка.

Никл

Примена никла у легирању челика је значајна. Он служи за производњу специјалних тврдих челика, као и за никловање. Лежишта у Србији су значајна и распрострањена: Шумадија (Страгари, Кадина Лука, Ба), долина Ибра (Жељин, Столови) и Космет (Урошевац, Ораховац, Голеш, Косовска Митровица).

Кобалт

Кобалт је изузетно редак и скупоцен метал. Појачава чврстоћу челика и смањује његову кртост. Највећу примену нашао је у машиноградњи. У Србији се налазе следећа лежишта: Рудник, Суво рудиште на Копаонику, Бесна кобила и Грачаница.

Кадмијум

Кадмијум се добија као споредни производ при преради цинка. Најширу примену добио је у електро и металопрерађивачкој индустрији. Производи се у Трепчи на Косову и Метохији.

Волфрам

Волфрам (тунгстен) је метал који служи за добијање и легирање челика потребних за аутомобилску и авионску индустрију. Такође се користи и у машиноградњи, а побољшава чврстоћу и жилавост. Лежишта волфрама у Србији су Благојев Камен (Мајданпек), Нересница (Кучево) и Бесна Кобила.

Обојени метали

Од обојених метала на простору Србије јављају се бакар, антимон, олово, цинк, бизмут, магнезијум и литијум.

Бакар

Бакар је метал који се користио још у доба неолита. Његова значај за индустријску производњу је вишеструк. Највећу примену има у електроници, као добар проводник. Лежишта у Србији су следећа: Источна Србија (Бор, Мајданпек, Кривељ, Церово), затим Ваљево и Рудник, те Космет (Бело Брдо, Трепча, Косовска Митровица) и Чадиње крај Пријепоља у југозападном делу земље..

Олово

Олово је метал који се добија из руде галенита. Користи се у хемијској и војној индустрији, затим у нуклеарној техници и при производњи боја. У Србији се налази велики број лежишта: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Велики Мајдан, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.

Цинк

Цинк је метал који најчешће иде уз олово. Једина разлика је што уз цинкану руду има више племенитих метала. Његов значај и примена су исти као код олова. Лежишта цинка у Србији су иста као и лежишта олова: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Велики Мајдан, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.

Антимон

Антимон спада у групу ретких метала. Служи у производњи електронике, затим у медицини, те у нуклеарној техници или при прављењу легура. Лежишта овог метала у Србији су следећа: у Подрињу (Крупља, Зајача, Рађевина), затим у близини Бујановца и Лиса код Ивањице.

Бизмут

Бизмут је изузетно редак и скупоцен метал. Служи као додатак легурама, у козметици и као катализатор. Лежишта ове руде у Србији су: у близини Књажевца (Јасикова, Алдинац, Аљин Дол) и на Бесној Кобили.

Магнезијум

Магнезијум је такође редак и битан метал. Нашао је примену у космичкој индустрији, авиоиндустији, као заштита од корозије и као легура. Најзначајнија налазишта у Србији су: Беочин (Фрушка гора), Авала, Рудник, Копаоник (Жича, Бадањ), те околина Ужица и Чачка.

Литијум

Литијум је изузетно лак метал сребрнобеле боје. Користи се у индустрији стакла и керамике, затим за производњу батерија, те у хемијској и нуклеарној индустрији. Налазишта овог метала у Србији су скоријег датума по открићу и везана су басен реке Јадар у западној Србији и лежишта новооткривеног минерала јадарита.

Канадска компанија „Ултра литијум“ је објавила да су пронађена нова налазишта литијума и бора на територији Блаца, Лађевца, Прељине, Ваљева, Коцељеве и Трнаве.[1]

Племенити метали

У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и жива. Сврставају се у ретке и веома цењене руде.

Злато

Злато је важан и скупоцен метал, а његова лежишта везана су за еруптивне стене (примарна) и за речне токове (секундарна). Овај племенита руда у Србији се налази у источном делу земље: Бор, Кривељ, Благојев Камен, Мајданпек и у коритима реке Пек и Тимок.Један од рудника злата налази се на Радан планини - Рудник Леце .

Сребро

Сребро је веома стар и цењен метал, познат још код старих Римљана. Лежишта сребра у Србији су: Карпатски предео (Бор, Кривељ, Мајданпек, Тимок, Благојев Камен, Пек), затим у Шумадији (Рудник) и на Космету (Трепча и Ново Брдо).

Жива

Жива се убраја у ретке и скупоцене метале и једини је који се јавља у течном стању. Њен значај је велики, па је нашла примену у хемијској индустрији, медицини, електроници и др. У Србија се лежишта живе налазе на следећим локацијама: Авала, Шабац, Дели Јован и Призрен.

Платина

Платина је изузетно скупоцен и редак метал. Највише се користи за израду накита, али примену је нашао и у електроници, медицини и металургији. Лежишта платине у Србији су у Поморављу, тачније у близини Врњачке Бање и Трстеника.

Неметали

Значај неметала у индустрији Србије је веома велики. Њихова примена је широког спектра, а лежишта су значајна и богата. У неметале се убрајају: со, камен, гипс, цементи лапорац, кварц, песак, глина, талк, асфалт, азбест, пирит, барит, графит и многи други. У Србији су најзаступљенија следећа лежишта и налазишта.

Азбест

Азбест је силикатни минерал који се користи у грађевинарству као изолатор и приликом прављења комбинезона отпорних над ватру (ватрогасна одела и сл). Налазишта овог неметала у Србији су - Страгари у Шумадији, затим околина Чачка, долина реке Ибар (Корлаћа) и долина Топлице.

Барит

Барит је значајан минерал који се користи у нафтној индустрији тј. приликом експлоатације бушотина нафте и гаса у циљу смањења притиска. Налазишта ово неметала у Србији концентрисана су у Карпатском пределу, тачније у долини Поречке реке.

Магнезит

Магнезит је високоприменљив минерал, који се користи у грађевинарству, медицини, за прављење термоизолација, у војној индустрији и др. Налазишта овог неметала у Србији су - Бадањ, Горњи Милановац, Чачак и Краљево.

Графит

Графит је угљеников минерал сиве боје. Користи се као термоизолатор, проводник, приликом електролизе и у електроиндустрији. Налазишта овог неметала у Србији су у околини Бујановца и у долини реке Топлице.

Кварц

Кварц је један од најраспрострањенијих минерала на планети. Његова примена је вишеструка, а најчешће се користи у грађевинској индустрији и при производњи накита. Налазишта ових неметала у Србији су у околини Аранђеловца, и у Рготини

Глина

Глина је седимент различитог минералног састава (каолинска, бентонитска, лапоровита). Њен значај је велики, па се користи у медицини, грађевинској индустрији, пољопривреди, као и у грнчарству. Најзначајнија налазишта глине у Србији су у околини Аранђеловца.

Мермер

Мермер је метаморфна стена, веома значајна и вишеструко применљива. Користи се у грађевинској индустрији, затим у уметности (као постоље за споменике, за скулптуре и сл), па чак и у прехрамбеној индустрији. највеће и најпознатије налазиште мермера у Србији је на планини Венчац у близини Аранђеловца.

Цементи лапорац

Лапорац је седиментна стена чија је основна намена за добијање цемента у грађевинској индустрији. У Србији се налази значајна лежишта овог минерала. Најпознатија су Беочин на Фрушкој гори, затим Раља, Косјерић и Поповац.

Гипс

Гипс је врло мекан калцијумом минерал који се највише користи у грађевинарству за прављење гипсаних плоча и зидова и у медицини за фиксирање повреда и прелома. Најзначајније лежиште гипса у Србији је у долини реке Груже.

Зеолит

Зеолит представља хидратисани алумосиликат калцијума, натријума и калијума. Користе се у индустрији као адсорбенти гасова и течности, као катализатори и пречишћивачи. Најпознатија лежишта у Србији су Златокоп, Јабланица, Лужница, Топоница, Мионица, затим Сланци, Велико Село и Игрош[2].

Види још

Референце

  1. ^ Откривена налазишта литијума у Србији („Курир“, 18. новембар 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Лежишта зеолита у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2015), Приступљено 24. 4. 2013.

Литература

  • Павловић, М. (1998): Географија Југославије 2, Савремена администрација, Београд
  • Група аутора (2007): Атлас Србије, Монде Неуф, Београд
  • Павловић, М. (1998): Географске регије Југославије, Географски факултет, Београд
  • Мркобрад, Душан (2006). „Српско рударство у привреди Косова и Метохије - средњи век”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 379—395. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2017. 

Спољашње везе