Бадањ (воденични) је шупље стабло, трупац, нека врста дрвене цеви која води воду до воденичног кола, млинског точка.^[1] Код Вука је то велика шупља клада кроз коју тече вода. У бадањ се сјури вода ка воденичном точку, при дну је учвршћена клиновима и може се млаз воде тешњим учинити стављањем туљаца.

Бадањ је такође и буре, каца, бачва, чабар. У околини Мостара и Црној Гори то је велика отворена бачва у коју се ставља грожђе после бербе и муља, гази.

Бадањ је стара реч која постоји у свим словенским језицима. Неки аутори управо ову реч држе за корен многих топонима чак и пре доласка Келта.

• Бадањ код Рашке
• Бадањ код Дрниша
• Бадањ код Стоца
• Бадњевац код Баточине
• Бадњевац код Житорађе
• Доња Бадања код Лознице
• Пећина Бадањ код Стоца у Босни и Херцеговини
• Бадањ, врх на планини Велебит

• Химбут

• Из живота наших ријечи, Асим Пецо, Мост, часопис за образовање, науку и културу, 181 (92), децембар 2004, Мостар