Миро Вуксановић

Миро Вуксановић
Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године
Лични подаци
Датум рођења(1944-05-04)4. мај 1944. (80 год.)
Место рођењаКрња Јела, код Шавника,
ДФ Југославија
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду
Научни рад
Познат покњижевник, академик САНУ
Награде
  • НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
  • Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005

Миро Вуксановић (Крња Јела, код Шавника, 4. мај 1944) српски је књижевник, уредник и академик Српске академије науке и уметности.[1]

Вуксановић је покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности.[1] Објављује романе, приповетке, записе и поеме.[2]

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је члан, налази се Збирка Мирa Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.[3]

Биографија

Миро Вуксановић је рођен у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију.[4] Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност.[5] Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988.[1] Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године.[6] Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.[1]

Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.

Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.

Чланство

Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године

Миро Вуксановић је члан Српског књижевног друштва (2003 -), Друштва књижевника Војводине (1979-), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-2021),члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008) , потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020-). члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988-2014).[1]

Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.[3]

Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2022. објављено 130 књига) и Едиције Матица (2008).

Главни уредник Његошевог зборника Матице српске (2012-)

Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2022. изашло 17 томова).

На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године.[6] За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.

У САНУ од 2011. уређује Трибину за приказивање нових издања. Покретач је и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Приступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 1947. године (2020-), Библиографије академика и дописних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански). Од 2011.је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду и две комисије Огранка Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.[4]

Награде

Добитник је следећих награда[4][1]:

Библиографија

Библиографија академика Вуксановића је почетком 2022.године садржала око 3.100 јединица (радови и литература о делу).

Романи

  • Клетва Пека Перкова, 1977, 1978, 2021.
  • Градишта, 1989, 2021.
  • Далеко било, 1995, 2018, 2021.
  • Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017, 2021.
  • Точило, 2001, 2018,2021.
  • Кућни круг, 2003,2021.
  • Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017, 2021.
  • Семољ људи, 2008, 2011, 2017, 2021.
  • Бихпоље, 2013, 2021.

Приповетке и записи

  • Горске очи, 1982, 2021.
  • Немушти језик, 1984, 2013, 2021.
  • Вучји трагови, 1987, 2013, 2021.
  • Повратак у Раванград, 2007, 2016, 2021.
  • Отвсјуду, 2008, 2021.
  • Клесан камен, 2008, 2023.
  • Читање таванице, 2010, 2021.
  • Даноноћник 1, 2014, 2023.
  • Силазак у реч, 2015, 2023.
  • Даноноћник 2, 2019, 2023.
  • Бројчаник, 2021, 2023.
  • Никад доста живота, 2023

Поеме

  • Морачник, 1994, 2021.
  • Тамоони, 1992, 2021.

Разговори и приче

  • Ликови Милана Коњовића, 1992, 2020, 2023.
  • Каже Миро Вуксановић, 2000.
  • Душанова књига, 2001.
  • Семољ Мира Вуксановића, 2011.
  • Насамо с Миланом Коњовићем, 2018, 2023.
  • Разговор с Немањом, 2020, 2021.

Одабрана дела

  • Одабрани романи 1 - 3, 2011.
  • Изабрана дела 1 - 5, 2017, 2018.
  • САБРАНА ДЕЛА, прво коло ( 9 томова, 18 књига), 2021.
  • САБРАНА ДЕЛА, друго коло ( 11 томова), 2023.

Приређивач

  • Лаза Костић у Сомбору, 1980.
  • Раванград Вељка Петровића, 1984.
  • Летопис Стевана Раичковића, 2007.
  • Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010.
  • Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића, 2012.
  • Милован Ђилас, 2013.
  • Његош два века, 2013.
  • Његош довијек, 2016.
  • Миодраг Булатовић, 2016.
  • Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, 2018.
  • Горска луча (антологија Његошевих стихова), 2018.

Научни и стручни пројекти

  • Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
  • Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора)
  • Приступне беседе српских академика (покретач и уредник)

Случај Даноноћник

Студија Александра Ћуковића, Случај Даноноћник[11], која је објављена у издању новосадске Агоре 2022. године[12], у оквиру Едиције Огледало, у цјелости је посвећена Даноноћнику Мира Вуксановића. Поговор Ћуковићевој студији написао је књижевни критичар и пјесник проф.др Саша Радојчић[13].

Референце

  1. ^ а б в г д ђ „ВУКСАНОВИЋ МИРО”. Огранак САНУ у Новом Саду. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019. 
  3. ^ а б Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
  4. ^ а б в „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Миро Вуксановић: Писање је најбољи отпор свакој непогоди”. www.rts.rs. Приступљено 2020-03-21. 
  6. ^ а б „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019. 
  7. ^ Ковачевић, Снежана (25. 11. 2019). „Обележена 101. годишњица присаједињења Војводине Србији”. Политика. Приступљено 1. 12. 2019. 
  8. ^ „НОВОСАДСКА БИБЛИОТЕКА ПРОСЛАВИЛА 175 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА”. ВОЈВОЂАНСКE. 23. 9. 2020. Приступљено 4. 2. 2023. 
  9. ^ „НАГРАДА „ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ“ МИРУ ВУКСАНОВИЋУ – Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović"”. Приступљено 4. 2. 2023. 
  10. ^ „Сретењска академија у Будимпешти”. Варош РТВ (на језику: српски). 14. 2. 2022. Приступљено 4. 2. 2023. 
  11. ^ „Aleksandar Ćuković: SLUČAJ DANONOĆNIK”. Izdavačka kuća Agora i internet knjižara - Knjige koje će večito šumeti sa vaših polica (на језику: српски). Приступљено 2022-11-15. 
  12. ^ Јањушевић, Живана (2022-07-16). „ДАН - (U)pad u zapise Mira Vuksanovića”. www.dan.co.me. Приступљено 2022-11-15. 
  13. ^ Nikšić, R. T. V. „SLUČAJ DANONOĆNIK U IZDANJU AGORE”. www.rtnk.me (на језику: me). Архивирано из оригинала 15. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-15. 

Спољашње везе

Миро Вуксановић на Викимедијиној остави.