Аутор се у писању служио записима Џона Рида, као и ратним издањима листа Политика, како би што веродостојније реконструисао и испричао одређена историјска дешавања.
Прво издање романа појавило се 2012. године, а издавач је био Моно и Мањана (данас: Вулкан издаваштво). Закључно са 2021. годином, појавило се укупно 30 издања, а прочитало га је више од 100.000 читалаца.[2]
Велики рат је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку 20. века. Није то само портрет изванредно много људских судбина, већ убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства… (...) Овај роман представља и културолошку релаксацију обмане да смо највећи, најхрабрији и најбољи, а да ипак своју историју не заборавимо… Патња и бол немају границу. Кроз њих су прошли сви учесници рата. Пишући и о болу поражених, Гаталица је направио корак ка себи у лику другога и нас тако представио као средину која није затворена у себе.
— проф. др Александар Јерков, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду
За разлику од досадашњих нациоламентирајућих епопеја о судбини у Првом светском рату, какве чак ни овде дуго након Другог светског рата нису биле званично пожељне јер се сматрало да бацају у засенак хероизам нових жртава и победника, Гаталица је дао планетарну слику историјских догађања која су заувек променила свет, окончала једну епоху и узроковала да 20. век буде најкрвавији и најтежи у историји човечанства. Наравно да велика тема само пружа могућност, али не гарантује и велики роман. Међутим, у овом делу могућности и њихова реализација савршено су се укрстили у непоновљивој магији приповедања, која сеже од глобалне слике до микроскопских детаља, путевима "несазнајних трансверзала" стварног и могућег, догођеног и измаштаног. (...) На истом језику се јауче, на истом језику се умире - и на истоку и на западу", полазна је и завршна истина Гаталичиног романа, једноставна попут свих неспорних истина, али запањујуће ретка, и то не само у нашим историјским романима. Ујединивши интуицију, визионарство и хуманизам ствараоца, с једне стране, као и искуство модерног историографа који не верује да историју пишу само владари и војсковође, и да се она састоји само од датума и битака, већ превасходно од свакодневице, уплива комедијанта случаја и изневеравања снова хиљада њених учесника и жртава, с друге стране, аутор "Великог рата" створио је монументалну фреску која се не заборавља и понудио уметничку истину која леди крв у жилама, али и улива снагу сваком појединцу да свој век, и свој комад живота у њему не страћи на зло, глупост, идеолошке тлапње и болесне фантазије властодржаца.
