Србистика,^[а] академска дисциплина у оквиру славистике која се бави проучавањемсрпског језика, српске књижевности, историје и културе.^[2] Унутар славистике припада јужнословенској подгрупи.

У развоју србистике могу се издвојити три периода: период настанка и почетног развоја (19. век), србистика током СФР Југославије и период обнове србистике (од почетка 90-их 20. века до данас).

Србистика је као дисциплина конституисана почетком 19. века кад и друге сродне дисциплине, попут полонистике, бохемистике и словенистике. Главни заступници србистике били су: Вук Стефановић Караџић, Павел Јозеф Шафарик, Александар Пипин, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић итд.^[3]

Након Новосадског договора из 1954. настала је сербокроатистика, дисциплина о српскохрватском језику, и југославистика, дисциплина о југословенској књижевности. У време сербокроатистике, Срби су имали своје филологе, али нису имали националну филологију. Главни заступници сербокроатистике су: Ватрослав Јагић, Иван Броз, Томо Маретић, Александар Белић, Павле Ивић и њихови следбеници.^[3][4]

Прве идеје о обнављању србистике почињу књигом Ћирилица на раскршћу векова (1991).^[5] Године 1997. основан је Покрет за обнову србистике, 1998. покренут часопис Србистика/Serbica и објављено Слово о српском језику, а књигом Нови Рат за српски језик и правопис (2001) постављени су темељи обновљене србистике.

Представници обновљене србистике су: Радмило Маројевић,^[6] Милош Ковачевић, Петар Милосављевић, Божо Ћорић, Милосав Чаркић, Милорад Симић, Михаило Шћепановић, Андреј Стојановић, Предраг Драгић, Јелица Стојановић, Мирољуб Јоковић, Душко Певуља, Тиодор Росић итд.

Као филолошки термин има двојаки садржај. У ширем смислу, србистика је област филологије која се бави српским језиком, књижевношћу и фолклором (усмено народно стваралаштво), рачунајући методику наставе тих дисциплина и проучавање српске културе говора и комуникације носилаца српског језика с носиоцима других језика. У ужем смислу означава науку о српском језику у његовој историји и његовом савременом тренутку — лингвистичка србистика. Србистика је саставни део славистике.

• Ковачевић, Милош (1997). У одбрану језика српскога, Београд: Требник, 245 стр.
• Ковачевић, Милош (1998). „Нови почетак или раскршће србистике”, Србистика, I/1–2, Приштина, стр. 77–88.
• Ковачевић, Милош (1998а). Слово о српском језику, Београд: Фонд истине о Србима, стр.73 (коаутор)
• Ковачевић, Милош (2000). „Слово о српском језику’ као српски национални филолошки програм”, Прилози настави српског језика и књижевности, I/1–2, Бања Лука, стр. 15–22.
• Ковачевић, Милош (2000а).„Шта је то и куда иде српски језик”, Рашка, Бр. 34–35, стр. 29–46.
• Ковачевић, Милош (2003). „Србистика на почетку 21. вијека”, Универзитетска настава на почетку 21. вијека: зборник радова са Научног скупа, Бијељина: Педагошки факултет у Бијељини, стр. 45–70.
• Ковачевић, Милош (2006). „Српски као већински и мањински језик у Србији”, Узданица, III/1–2, Јагодина: Учитељски факултет, стр. 9–15.
• Ковачевић, Милош и Михаило Шћепановић(2011), Српски језик у вртлогу политике, Никшић: Издавачки центар Матице српске Друштва чланова у Црној Гори.
• Ковачевић, Милош (2013). Лингвистика као србистика, Пале: Филозофски факултет, Монографије и монографске студије, књ. 1, 302 стр.
• Маројевић, Радмило (1991). Ћирилица на раскршћу векова: огледи о српској етничкој и културној самосвести, Горњи Милановац: Дечје новине; Београд: Српски фонд словенске писмености и словенских култура, 192 стр.
• Маројевић, Радмило (1996). „Српски језик у породици словенских језика“, Српски језик: студије српске и словенске, Бр.1–2, Београд, 334–342
• Маројевић, Радмило (1998). Српски језик и славистика, Србистика,ISSN 1450 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.–670X, 1, 2/3, стр. 5–40.
• Маројевић, Радмило (2000). Српски језик данас, Београд: ЗИПС: Српска радикална странка, 416 стр.
• Маројевић, Радмило (2001). Нови рат за српски језик и правопис: лингвистички огледи из фонологије и ортографије, Београд: Српски фонд словенске писмености и словенских култура: Требник; Подгорица: Унирекс; Бања Лука: Медија центар Прелом, 242 стр.
• Маројевић, Радмило (2008), „Српски језик, србистика и славистика“, Српско питање и србистика. Излагања, Закључци и прилози. Зборник радова 3, приредили Петар Милосављевић и Момчило Суботић, Бачка Паланка: Логос, Ваљево: Књиготворница Логос, 33–39 [Србистика/Serbica. Ванредни број].
• Маројевић, Радмило (2011), Српска политика о етносу, језику, књижевном стандарду и писму, Бања Лука: Арт принт.
• Милосављевић, Петар (1995). Српски национални програм и српска књижевност, Приштина: Народна и универзитетска књижница и Нови свет.
• Милосављевић, Петар (2006). Српска писма, Бања Лука: Бесједа, Београд: Арс Либри.
• Милосављевић, Петар (2007), "Реформа латинице Вука Караџића", Српско питање и србистика. Документи и коментари,Зборник радова 2, приредио Петар Милосављевић, Бачка Паланка: Логос, Ваљево: Књиготворница Логос, стр.103–135.
• Милосављевић, Петар (2019). О обнављању србистике, Београд: Институт за политичке студије: Матица српска у Дубровнику; Грачаница: Логос, 331 стр. ISBN 978-86-7419-311-2.
• Стојановић, Андреј (2006), „Поново о 'једном језику'“, Глас Сербоне: Друштво за научно истраживање најстарије историје Срба, Бр.20, Ниш, 34–38.

• Платформа покрета за обнову србистике
• Сајт за српску културу, књижевност, историју, језик итд. на српском и енглеском
• Дневник (2014): Угрожени лекторати за српски језик на универзитетима у иностранству
• Политика (2017): Катедре помажу опстанак српског језика у свету
• РТС (2017): Лекторати за српски језик у нестајању
• Љубомир Стојановић, један од утемељивача научне србистике
• Библиографија радова професора Милоша Ковачевића, од 1978. до 2019.